Srbija je nastavila sa istim obrascima usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP) kao i 2022. godine. Prošle godine, Srbija imala stopu usaglašenosti od 48 odsto, što je predstavljao najgori rezultat od zemalja kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana. Međutim, „manje intenzivan ritam“ uvođenje novih paketa restriktivnih mera protiv Rusije od strane EU pomogao je Srbiji da poveća svoju stopu usaglašenosti na 52 odsto (što predstavlja blago poboljšanje u odnosu na isti period prošle godine, kada je stopa usaglašenosti iznosila 44 posto). Treba napomenuti da, iako je EU usvojila 11. paket sankcija protiv Rusije u junu, proces usaglašavanja zemalja sa ovim sankcijama nije završen do 30. juna, te se ove restriktivne mere ne uzimaju u obzir u ovoj analizi.
S druge strane, potrebno je napomenuti da su procenti usaglašenosti samo deskriptivna kategorija koja ukazuje na opšti trend usaglašenosti, dok su teme sa kojima Srbija nije uspela da se usaglasi suštinski kritičnije. Spoljnopolitičke deklaracije EU, kao i mere sadržane u njima, mogu da obuhvataju širok spektar pitanja, koja se često ne smatraju sva podjednako važnim za EU i države članice. Te teme obuhvataju različita pitanja, od nametanja, izmene ili obnavljanja restriktivnih mera protiv određenih zemalja do deklaracija koje se tiču obeležavanja ključnih međunarodnih datuma. Naravno, najvažnije su one koji se tiču bezbednosnih pitanja od direktnog značaja za EU i njene države članice. Stoga EU i njene države članice pomno prate usaglašavanje sa ključnim pitanjima za poziciju Unije u svetu i njenim proklamovanim spoljnopolitičkim ciljevima. U tom kontekstu se razmatra i usaglašenost Srbije i drugih zemalja kandidata i partnera.
Kao i do sada, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa onim deklaracijama i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, njihovih državljana, entiteta ili interesa. Jedan od glavnih razloga za ovakav stav je pitanje Kosova, a Srbija i dalje traži podršku i Rusije i Kine na raznim međunarodnim forumima.
Od 1. januara 2023. do 30. juna 2023. godine Evropska unija je objavila 65 deklaracija za koje je pozvala kandidate, potencijalne kandidate i partnerske zemlje da se usaglase. Srbija se usaglasila sa 34 deklaracije i posledičnim merama i nije uspela da se usaglasi sa 31 deklaracijom.
Kada je reč o temama deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila, 13 deklaracija se odnosi na rat u Ukrajini, 7 na Iran, 4 na globalni režim sankcija EU za ljudska prava i po jedna na sledeće zemlje/teme: Mali, Belorusija, Sirija, Moldavija i terorizam. Međutim, skoro sve restriktivne mere koje je EU uvela, a koje su formalno vezane za druge teme (osim Irana), su povezane ili za Kremlj ili za subjekte i pojedince iz Rusije (jedna od njih i sa Kinom).
Što se tiče rata u Ukrajini, EU je uvela 11 paketa sankcija od 23. februara 2022. do 30. juna 2023. godine. Iako su zvanično nazivaju „ciljanim“ restriktivnim merama, njihov obim je toliko velik da „više nisu ‘pametne’ i selektivne, već sistemske i kaznene“. Sada, posle 11 paketa sankcija, oni obuhvataju pojedinačne sankcije prema pojedinicama i pravnim licima, restriktivne mere usmerene na finansijski i poslovni sektor, sektor energetike i transporta, robu dvostruke namene i napredne tehnologije, trgovine, isključenja Rusije iz javnih ugovora i evropskih fondova, zabrane viza i dezinformacije. Takođe, uvedene su sankcije za rusku prodaju nafte, zlata i mnogih drugih dobara i proizvoda. Konačno, mere su obuhvatile i regione Ukrajine pod ruskom kontrolom. Sve ove mere su uglavnom uvedene kroz revizije i dopune odluka Saveta EU iz 2014. br. 145 (sankcije fizičkim i pravnim licima) 4 i br. 512 (strukturne sankcije), kao i odluka br. 266 iz 2022. godine, kojom su uvedene specifične sankcije regionima Ukrajine pod ruskom okupacijom (prvo Donjeck i Lugansk, a kasnije Herson i Zaporožje). Kao što je već pomenuto, 11. paket sankcija uveden 23. juna 2023. godine nije uključen u ovaj izveštaj, jer proces usaglašavanja nije završen do 30. juna.
Što se tiče 13 deklaracija u vezi sa ratom u Ukrajini i sankcijama EU protiv Rusije, osam se odnosilo na dopune odluke br. 145 Saveta EU iz 2014, četiri na dopunu odluke br. 512 iz iste godine, i jedna na dopunu odluke br. 266 iz 2022.
Međutim, Srbija se ponovo usaglasila sa obnavljanjem sankcija donetih odlukom Saveta EU br.119 iz 2014. protiv bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i članova njegove elite. Ovo su i dalje jedine sankcije koje se odnose na Rusiju sa kojima se Srbija do sada usaglasila.
U vezi sa Rusijom i Kinom su sankcije koje su uvedene kroz Globalni režim sankcija EU za ljudska prava, u ovom periodu one su uvedene u četiri navrata. Prva deklaracija na ovu temu je objavljena 16. januara 2023. godine (Savet EU je doneo Odluku 5. decembra 2022. godine). Obuhvata (između ostalog) sankcije za ozbiljna kršenja ljudskih prava protiv pojedinaca i pravnih lica iz Rusije (zbog tretmana ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog i zbog zločina koje je počinila grupa Vagner u Siriji), Kine (u vezi sa situacijom u kineskom regionu Sinđijang), te Vagner grupi kao entitetu (zbog teških kršenja ljudskih prava u Ukrajini, Siriji, Libiji, Centralnoafričkoj Republici (CAR), Sudanu, Maliju i Mozambiku). Drugom deklaracijom, objavljenom 8. marta 2023. godine, uvedene su sankcije protiv sedam pojedinaca (državljana Rusije) i sedam subjekata (registrovanih u različitim afričkim zemljama), koji su svi direktno povezani ili sa Vagner grupom ili sa njihovim operacijama u CAR i Sudanu, uključujući propagandnu mašineriju, iskopavanje i trgovinu dijamantima i zlatom. U trećoj deklaraciji na ovu temu, objavljenoj 21. marta 2023. godine, navedena su i 4 ruska državljana (dva vojna službenika i dva policajca). Konačno, četvrta deklaracija, objavljena 23. juna, bavi se ruskim zvaničnicima za koje se sumnja da su odgovorni za razbijanje nevladinih organizacija i opozicionih aktivista u Rusiji, posebno slučaje Vladimira Kara-Murze. Ovo je važno za Srbiju, pre svega zbog navodnog slanja informacija sa skupa ruske opozicije u Beogradu 2021. godine koje su srpske obaveštajne službe poslale u Rusiju, što je rezultiralo hapšenjem opozicionih aktivista u Rusiji.
Jedina deklaracija EU o restriktivnim merama u vezi sa Moldavijom objavljena je 29. juna 2023. godine. Deklaracija se bavi političarima i drugim pojedincima osumnjičenim za akcije u cilju destabilizacije Republike Moldavije i delovanja protiv proevropske vlade.
Sa Rusijom su povezane dve deklaracije o usaglašavanju država partnera EU sa konkretnim restriktivnim merama protiv Sirije i Malija. Zanimljivo je da se Srbija usaglasila sa restriktivnim merama tokom perioda kojim se bavi analiza (drugim rečima uskladila sa drugim deklaracijama u vezi restriktivnih mera prema Siriji i Maliju). Međutim, deklaracija od 8. marta 2023. odnosila se na restriktivne mere protiv jednog ruskog državljanina koji je u okviru Vagner grupe učestvovao u sukobu u Maliju. Što se tiče deklaracije o restriktivnim merama u vezi Sirije od 5. maja 2023. godine, među više fizičkih i pravnih lica nalazi se i jedno rusko pravno lice, odnosno ruska kompanija koja kontroliše rudnike fosfata u Siriji.
Što se Irana tiče, Srbija je ove godine izbegla da se usaglasi sa bilo kojom deklaracijom u vezi sa restriktivnim merama (ukupno 7), dok se usaglasila sa svim političkim deklaracijama (ukupno četiri). Ovo je „u skladu“ sa ranijim srpskim pristupom Iranu kada se Srbija nekada usaglašavala, a nekada ne, po svoj prilici u zavisnosti od konkretnih pitanja i (često javno nedefinisanih) interesa Beograda.
Konačno, Srbija se ponovo nije usaglasila sa obnavljanjem sankcija Belorusiji, nastavljajući praksu iz prethodne godine. Takođe, nije se usaglasila ni sa dopunom (deklaracija od 15. marta 2023. godine) restriktivnih mera u vezi sa primenom posebnih mera za borbu protiv terorizma iz prethodne godine. Međutim, nema očiglednog objašnjenja za neusaglašavanje, jer na listi nema ruskih ili kineskih državljana ili pravnih lica. Jedino prihvatljivo objašnjenje moglo bi da bude da se na listi nalazi nekoliko iranskih državljana.
Međutim, vredi navesti teme deklaracija i mera sa kojima se Srbija usaglasila. Srbija se usaglasila sa političkim deklaracijama koje su za svoje teme imale sledeće zemlje/teme: Brazil, Gvineja, Iran, DR Koreja, Mjanmar, Zimbabve, Kosovo*, Izrael/Palestina, Sudan, obeležavanje značajnih međunarodnih datuma (3 puta) i odredbe o humanitarnom izuzeću od restriktivnih mera (ukupno 19 deklaracija).
Srbija se takođe usaglasila sa restriktivnim merama u vezi sa sledećim državama/temama: Turska, Mali, DR Kongo, Mjanmar, Tunis, Zimbabve, Sirija, Rusija/Ukrajina i ISIS/Al-Kaida (15 deklaracija).
Usaglašavanje drugih država sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU
U prvoj polovini 2023. godine, Srbija je bila najslabija od svih zemalja kandidata, sa 52 odsto usaglašenosti (ako zanemarimo Tursku). Jedino je potencijalni kandidat Gruzija bila lošija sa 28 odsto. Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija su, kao i 2022. godine, ostvarile 100 odsto usaglašenosti, dok je Bosna i Hercegovina značajno unapredila stopu sa 97 odsto. Ukrajina i Moldavija, dva nova kandidata za članstvo, dostigle su 88, odnosno 69 odsto usaglašenosti.
Kao i obično, usaglašenost Turske je bila mnogo gora, sa svega 8 odsto, ali Turska je specifičan slučaj jer se njen proces pristupanja tretira drugačije (koji je praktično zamrznut), a činjenica je da je Ankara najavila da neće uvoditi sankcije Rusiji „kao neko mora da obavlja ulogu pregovarača i posrednika“ sa Moskvom. Stopa usaglašavanja zemalja van EU članica Evropskog ekonomskog prostora je takođe značajno veća od Srbije – preko 85%.
Takođe, dve zemlje u inicijativi EU Istočno partnerstvo imale su lošije rezultate. Jermenija, koja je umnogome zavisna od Rusije, imajući u vidu poslednji sukob u Nagorno-Karabahu, usaglašena je samo 17 odsto. Azerbejdžan se nije usaglasio ni sa jednom deklaracijom.
Kompletnu publikaciju sa tabelarnim prikazom usklađivanja možete pogledati ovde – Analiza ZSBP 2023.