Političke perspektive i mišljenja

Strateški dijalog Srbije sa SAD prevazilazi pitanje odnosa dve vlade i predstavlja element dugoročne američke politike u regionu, bazirane na geopolitici i ekonomiji.

Analiza našeg Marka Savkovića za portal „Savremena politika“.

Nakon (sjajno organizovanog i efektnog) samita u Tivtu, Crna Gora ulazi u „ciljnu ravninu“ evropskih integracija. Najdalje je odmakla među državama Zapadnog Balkana; otvorena su sva pregovaračka poglavlja a značajan je i broj privremeno zatvorenih (14 od 33). Optimizmom zrače i crnogorski zvaničnici, pa je premijer Milojko Spajić u više navrata naglasio da je „Crna Gora danas bliže Evropskoj uniji (EU) nego ikada ranije“. Sada se, međutim, ulazi u najosetljiviju fazu.

Autor: dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu

Tekst je prvi put objavljen na portalu Novog magazina, 15. juna 2026.

Izjava kanadskog premijera Marka Karnija izrečena na Svetskom ekonomskom forumu, u kojoj je pozvao na približavanje tzv. „srednjih sila“ u međunarodnim odnosima, predstavlja artikulaciju promene u strukturi međunarodnih odnosa: odgovor na krah koncepta liberalnog mira i priprema za „naoružanu međuzavisnost“ (eng. weaponized interdependence) koja nam predstoji.

Autor: Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu

Tekst je prvi put objavljen na portalu „Savremena politika“, 28. aprila 2026.

Tri baltičke zemlje su najdosledniji protivnici „mekog“ pristupa Moskvi i insistiraju da se kandidati za članstvo potpuno usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Autor: Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu

Tekst je prvi put objavljen na portalu „Savremena politika“ 18. februara 2026.

Malo ko je mogao da očekuje da će 2025. godinu politički u Srbiji – pored svega drugog što se desilo – obeležiti dve stvari: činjenica da protesti studenata traju i dalje (odnosno, da su studenti u svojoj borbi toliko dugo istrajali) i neuspeh vlasti u odnosima sa Amerikom. Nije li, uostalom, drugi Trampov mandat dočekan sa oduševljenjem; verovalo se da će, na temelju iskustva stečenog u prvom mandatu, ambicije Beograda naići na dobar prijem u Vašingtonu. Stvari su, međutim, krenulo nizbrdo, u toj meri da bilans godine na izmaku izgleda ovako: sa spoljnopolitičkim balansiranjem je skoro pa gotovo; izloženi smo nezadovoljstvu krajnje nepredvidljive administracije i predsednika najmoćnije države sveta; i pod pretnjom da nam se dugo zamerana energetska zavisnost od Rusije konačno obije o glavu.

Autor: Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu

Tekst je prvi put objavljen u novogodišnjem izdanju „Novog magazina“, 30. decembra 2025.

Dostupan i na: https://novimagazin.rs/svet/364920-tramp-i-vlast-u-srbiji-pokusaj-drugi

Igor Novaković i Marko Savković, ISAC fond

Prezentacija održana 19. novembra na međunarodnoj konferenciji „AI i bezbednost u 21. veku“

Veštačka inteligencija (AI) se često predstavlja kao neutralan alat – pokretač inovacija i efikasnosti. U stvarnosti, AI je „multiplikator moći“, posebno kada se primenjuje na hibridne pretnje. U Zapadnom Balkanu, gde krhke institucije i geopolitička konkurencija već stvaraju plodno tlo za destabilizaciju, AI ne dodaje samo složenost – on je ubrzava. Srbija je, u ovom kontekstu, opasno nespremna.

Ritualna zaklinjanja u prijateljstvo Srbije i Rusije su više deo folklora, nego što imaju refleksiju u realnosti, gde su na sceni surovi interesi.

Igor Novaković

Tekst je prvi put objavljen na portalu „Savremena politika“.

Fotografija: Nejtan Hauard za „Rojters“

Tokom sastanka sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom 14. jula, novinarima prisutnim u Ovalnoj sobi američki predsednik je rekao da će poslati „najsavremenije oružje“ kako bi pomogao Kijevu i da će – ukoliko se sporazum o prekidu vatre ne postigne u roku od 50 dana – SAD uvesti „sekundarne sankcije“ svim zemljama koje posluju sa Rusijom. Radi se o najeksplicitnijoj pretnji sankcijama do sada, preciznije, tarifom od 100%. Procurela je i informacija kako je – navodno – Tramp u telefonskom razgovoru sa Zelenskim pitao kakvo je ofanzivno oružje potrebno da direktno pogodi Moskvu.

Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu

Tekst je prvi put objavljen u „Novom magazinu“ br. 743-744, 24. jula 2025. 

Proteklog vikenda Rumunija je dobila novog predsednika: 55-godišnji Nikušor Dan, gradonačelnik Bukurešta, postao je peti predsednik u modernoj, demokratskoj eri našeg istočnog suseda. Širom Evrope ovi izbori su praćeni sa posebnom pažnjom: ne samo da je Rumunija, sa 19 miliona stanovnika jedna od ključnih zemalja na istočnoj granici Evropske unije, eventualan (ne)uspeh još jednog proevropskog kandidata dodatno bi oslabio pozicije evropskog „projekta“. Dana su većinski podržali glasači iz urbanih sredina, žene i etničke manjine. Njegov konzervativni rival, Georg Simion, najavio je da će podneti tužbu kako bi se izbori poništili, navodeći kao razlog „strano mešanje“. Ali već do ponedeljka, 19. maja ujutru, priznao je poraz i odustao kako od tužbe tako i najavljenog protesta.

Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu

Tekst je prvi put objavljen u Novom magazinu br. 735, 29. maja 2025. godine

Trijumf u Drugom svetskom ratu bio je i ostao jedan od retkih istorijskih događaja koji ujedinjuje ruski narod (Andrej Kolesnikov). Sve od 1947. pa do 1965. godine, deveti dan maja (da podsetimo: kapitulaciju saveznicima je Nemačka potpisala 8. maja 1945. pred ponoć, ali je u Rusiji uveliko bio 9. maj – otuda razlika u datumu obeležavanja između EU i Rusije) bio je normalan radni dan. Leonid Brežnjev tada naređuje paradu povodom 20-godišnjice, da bi naredne bile održane 1985, 1990. i 1995. godine. Međutim, od 2008. godine, Dan pobede prerasta ne samo u priliku da se oda počast žrtvama, već i prikaže slika Rusije kao velike sile. Od prvih godina svoje vlasti, ruski predsednik je nastojao da iskustvo Sovjetskog Saveza iz Drugog svetskog rata postavi u srce identiteta moderne Rusije. Tako zamišljen Dan pobede idealan je „ideološki protivotrov“ užasima staljinizma i poniženju koje je pratilo raspad SSSR (Kolesnikov). Zato je već 25 godina ovaj dan najvažniji praznik u kalendaru moderne Rusije.

Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu 

Tekst je prvi put objavljen u Novom magazinu br. 733, 15. maja 2025.

Uplašene od Kine, u očiglednom zaostajanju, Sjedinjene Države (SAD) su se vratile čitav jedan vek unazad, u vreme protekcionizma, idejama koje su ih jednom učinile svetskom silom. Ali svet u kome je to bilo moguće više ne postoji. Najmoćnija država sveta okrenula je leđa globalizaciji koju je tako dugo promovisala. U međuvremenu, ceo svet je imao koristi od razumevanja i prihvatanja jednostavne činjenice da su različite države bolje u proizvodnji različitih stvari; i da je dovoljna mala razlika u ceni kako bi razmena među njima bila moguća (teorija komparativne prednosti Dejvida Rikarda).

Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu

Tekst je prvi put objavljen u Novom magazinu br. 730-731, 24. aprila 2025.

Ukrajinski predsednik je diplomatsku misiju nastavio posetom zemljama koje su dokazane saveznice Kijeva i koje čine „koaliciju voljnih“ u nastajanju. Vodeću ulogu među njima imala je Francuska, čiji je predsednik prvi izašao u javnost sa mogućnošću upućivanja kopnenih snaga; a sada i Velika Britanija, koja se pod Starmerom, a preko naredne faze konflikta u Ukrajini vraća na svetsku pozornicu kao evropska sila. Vrlo verovatno će im se pridružiti i Nemačka. Olaf Šolc kao odlazeći i Fridrih Merc kao dolazeći kancelar misle slično („sada moramo pokazati da smo sposobni da delujemo nezavisno“). Kijevu stranu drže i Kanada, Poljska, Španija, Italija – niz relevantnih zemalja u međunarodnim odnosima.

Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu

Tekst je prvi put objavljen u Novom magazinu br. 723, 7. marta 2025.

Fotografija: AP Photo/Virginia Mayo

Amerika je poručila Evropi (EU) da će morati da plati ceh rata u Ukrajini, ali je nije pitala kako će se taj rat završiti. U pismu upućenom prestonicama EU pre nekoliko dana, navodi “Blumberg”, Amerikanci se raspituju koliko je vojnika koja država spremna da uputi u Ukrajinu. Ali zato u razgovorima Trampa sa Putinom, gde su navodno već određene delegacije (rusku će predvoditi Sergej Lavrov i Jevgeni Ušakov, američku Mark Rubio), nema mesta za EU, dok su SAD sebi odvojile  50% tzv. kritičnih sirovina koje budu pronađene na bojištu istoka. Ironija nije bez smisla za humor: neimenovani evropski diplomata je američki pristup uporedio sa ponašanjem Belgije u Kongu pod Leopoldom drugim.

Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu

Tekst je prvi put objavljen u Novom magazinu br. 721, 20. februara 2025. 

Objavljen je novi analitički rad koji se bavi postkonfliktnim odnosima Srbije sa susednim državama, sa posebnim fokusom na trajni uticaj ratova iz devedesetih godina i izazove u procesu evropskih integracija.

Kroz analizu javnog diskursa, spoljne politike i istorijskih narativa, autor dr Milan Igrutinovic istražuje kako nasleđe oružanih sukoba i dalje oblikuje savremene odnose Srbije sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Kosovom. Posebna pažnja posvećena je i percepcijama Evrope u srpskoj javnosti, koje značajno utiču na regionalnu stabilnost i mogućnosti za saradnju.

Ova publikacija predstavlja važan doprinos razumevanju složenih političkih i društvenih dinamika u regionu, kao i uloge koju evropske integracije mogu imati u prevazilaženju konfliktnog nasleđa.

Nova studija o spoljnim uticajima na predsedničke izbore u SAD 2024: Geopolitika, propaganda i bezbednosni izazovi

U najnovijoj publikaciji autora Aleksandra Jakovljevića istražuje se kompleksna dinamika stranog uplitanja u predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama 2024. godine, sa posebnim fokusom na bezbednosne incidente, uključujući pokušaje atentata na Donalda Trampa, kao i šire strategije uticaja koje sprovode države poput Rusije, Kine i Irana.

Kroz teorijski okvir međunarodne propagande i psihološkog ratovanja, autor identifikuje tri ključna cilja spoljnog uplitanja: potkopavanje demokratskih institucija, destabilizaciju američkog društva i direktno oblikovanje ishoda izbora. Studija detaljno analizira metode koje su korišćene – od sofisticiranog širenja dezinformacija preko digitalnih platformi, do oblika političke i ekonomske prinude – kako bi se oslabila otpornost američkog demokratskog sistema.

Ova publikacija pruža važan uvid u savremene izazove bezbednosti i suvereniteta u digitalnom dobu, ističući potrebu za jačanjem institucionalne otpornosti i međunarodne saradnje u borbi protiv malignih uticaja na demokratske procese.

Dr Milan Igrutinović, Institut za evropske studije

Rat u Ukrajini je duboko uzdrmao evropski poredak i prouzrokovao niz političkih, ekonomskih i bezbednosnih promena u Evropskoj uniji. Ovaj članak istražuje kako je rat preoblikovao politiku EU i unapredio njen odbrambeni sektor. Takođe, razmatra kako će EU odgovoriti na nove geopolitičke izazove i hoće li ovaj sukob omogućiti novi oblik evropske saradnje i integracije.

Nova publikacija o savremenom ekstremizmu: Uzroci, posledice i izazovi za bezbednost zajednica

U novoj studiji istražuje se fenomen ekstremizma u savremenim društvima, sa fokusom na njegov destabilizujući uticaj na sigurnost i koheziju zajednica. Autorka dr Katarina Štrbac analizira kako ideologije zasnovane na nasilju, netoleranciji i rigidnim identitetskim narativima doprinose porastu ekstremističkih pokreta širom sveta.

Poseban akcenat stavljen je na desničarski ekstremizam u Evropi, uključujući njegove društvene i političke okidače, kao i pretnje koje nosi po demokratske vrednosti i javnu bezbednost. Kroz analizu primera iz više evropskih zemalja, rad osvetljava obrasce radikalizacije i mehanizme mobilizacije ekstremističkih grupa.

U drugom delu publikacije, pažnja se usmerava na rast desničarskog ekstremizma u Srbiji, gde se detaljno razmatraju lokalni faktori koji podstiču njegovo širenje – od socioekonomskih frustracija i političke polarizacije, do uloge medija i istorijskih narativa.

Ova publikacija predstavlja značajan doprinos razumevanju savremenih bezbednosnih izazova i nudi preporuke za prevenciju i suzbijanje ekstremizma kroz obrazovanje, dijalog i institucionalnu otpornost.

Trenjin se više ne nada da će Rusija postati deo Zapada, naprotiv – njegova zemlja sve je bliža sukobu sa NATO. U odgovoru na poruku, piše Džefrisu kako „nema povratka na staro“. Kada je Rusija napala Ukrajinu početkom 2022. godine, njegove kolege iz Karnegija su napustile Moskvu i prebegle u zemlje EU, ali je on odlučio da podrži Vladimira Putina. U međuvremenu ruska vlada je zatvorila Karnegi centar u Moskvi. Zapad je sada „neprijatelj“ koji želi „ne samo promenu političkog režima u Rusiji, već i eliminaciju Rusije kao nezavisnog entiteta na svetskoj sceni“. U izjavama za ruske medije ide tako daleko da spekuliše o upotrebi nuklearnog oružja u Evropi.

Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu 

Tekst je prvi put objavljen u Novom magazinu br. 677, 17. aprila 2024.

Nova publikacija o sankcijama Evropske unije: Mehanizmi, ciljevi i uticaj u savremenom geopolitičkom kontekstu

U svetlu aktuelnih sukoba i promena u međunarodnim odnosima, sankcije Evropske unije postaju sve značajniji instrument spoljne politike, ali i sve prisutnija tema u domaćem javnom diskursu. Ova publikacija pruža sveobuhvatan uvid u to šta zapravo znače restriktivne mere EU, kako se uspostavljaju, na koga se odnose i koji su njihovi politički i pravni dometi.

Autor dr Igor Novaković objašnjava pravni okvir i institucionalne mehanizme kroz koje EU uvodi sankcije, uključujući ciljeve koje želi da postigne – od zaštite ljudskih prava i međunarodnog prava, do odgovora na agresiju i destabilizaciju. Posebna pažnja posvećena je vrstama sankcija, uključujući zabrane putovanja, zamrzavanje imovine, trgovinske restrikcije i ograničenja u finansijskom sektoru.

Publikacija takođe razmatra kako se ove mere reflektuju na zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, i kako utiču na odnose sa EU, regionalnu stabilnost i proces evropskih integracija.

Ovaj rad predstavlja koristan resurs za sve koji žele da razumeju ulogu sankcija u savremenoj međunarodnoj politici i njihovu sve veću važnost u oblikovanju globalnog poretka.

Nova publikacija o medijskom izveštavanju o incidentu u Banjskoj: Perspektive i narativi u srpskoj javnosti

U svetlu tragičnih događaja koji su se odigrali 24. septembra u Banjskoj, na Severu Kosova, kada je došlo do oružanog sukoba između grupe kosovskih Srba i pripadnika kosovske policije, nova studija analizira reakcije i narative srpskih medija u danima neposredno nakon incidenta.

Autor istražuje kako su domaći mediji interpretirali i predstavili ovaj događaj, koje su dominantne teme i tonovi u izveštavanju, kao i koje političke i društvene poruke su prenete javnosti. Kroz analizu medijskog diskursa, rad osvetljava šire implikacije ovog sukoba na odnose između Srbije i Kosova, kao i na percepciju bezbednosti i stabilnosti u regionu.

Publikacija pruža uvid u ulogu medija u oblikovanju javnog mnjenja u kriznim situacijama i ukazuje na važnost odgovornog novinarstva u kontekstu osetljivih političkih i etničkih pitanja.

U ovom članku prikazujemo kako ekstremistički religijski pokreti mogu uticati na destabilizaciju jedne suverene države. U ovom slučaju reč je o pokretu Boko Haram, koji je prikazan kao destabilizujući faktor Savezne Republike Nigerije, u regionu Zapadne Afrike.

Geneza sukoba Srbije i Kosova obuhvata dug vremenski period u kom su njegovu eskalaciju determinisali različiti društveni konteksti. Aktuelni sukob istorijski gledano, svoje uporište ima u Ustavu SFRJ iz 1974., bombardovanju SRJ ‘90-tih od strane NATO-a, pogromu Srba ‘04. i jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine. Uz nužno pominjanje prethodno navedenih zbivanja, ali bez dubljeg zalaženja u njihovo tumačenje i značaj, ova analiza usmerena je na period koji je usledio nakon toga. Razdoblje tokom kojeg su dve strane, zvanični Beograd i Priština nastojali, iskreno ili ne, pod patronatom Zapada, da prevaziđu međusobna neslaganja. U papiru su razmotreni neki od najbitnijih elemenata tog procesa, kako su se odvijali, njihove posledice i zašto još uvek odnosi nisu normalizovani i izazivaju trzavice na, politički uvek trusnom, Zapadnom Balkanu.

Kao rezultat konferencije  „Zaštita životne sredine i ekonomski rast: iskustva iz Japana, EU i Srbije“ ISAC fond predstavlja papir „Može li u civilizaciji 21. veka uopšte postojati dilema: privredni razvoj ili zdrava životna sredina?“ Dr Vladimir Međak predstavio je kako je Japan uskladio ekonomski rast sa životnom sredinom, zašto je nečinjenje i neračunanje zdravlja ljudi skuplje od ulaganja u čistije tehnologije i šta je to što društvo može da uradi kako bi se pristup Vlade u ovom polju promenio.

Kao rezultat konferencije  „Zaštita životne sredine i ekonomski rast: iskustva iz Japana, EU i Srbije“ ISAC fond predstavlja papir „Pogledi ka Evropi: Da li je ugljenično neutralna, zelena budućnost u planu za Srbiju?“

Mirjana Jovanović u ovom papiru govori o Zelenom dogovoru EU i Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i implikacijama koje ove politike imaju na evropski put Srbije i svakodnevni život njenih građana; o zelenoj tranziciji na obnovljive izvore energije i spremnosti Srbije za ugljenično neutralnu budućnost.

Kao rezultat konferencije  „Zaštita životne sredine i ekonomski rast: iskustva iz Japana, EU i Srbije“ ISAC fond predstavlja papir „Pozitivnim primerom do odgovorne prakse – strane investicije u Srbiji i zaštita životne sredine“. Da li su strane investicije koje ne poštuju ekološke propise zaista preduslov ekonomskog rasta i razvoja? Postoji li drugačiji način poslovanja koji uključuje zaštitu životne sredine? Šta kaže međunarodna zajednica, a kakva je praksa Srbije, čitajte u ovoj političkoj perspektivi dr Marine Savković.

Poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom je u slučajevima procesa pristupanja drugih država, u javnosti i ekspertskoj zajednici bilo tretirano kao „tehničko“ i stoga lako za zatvaranje. Međutim, u slučaju Srbije, ovo poglavlje može lako da postane i političko pitanje, pošto se, između ostalog, odnosi i na usvajanje regulative koja se tiče genetički modifikovanih organizama (GMO), kao i ekonomske aspekte saradnje sa pojedinim trećim zemljama, među kojima je svakako najznačajnija Rusija.

U ovoj publikaciji pogledajte koji su to elementi poglavlja 30 sa kojima Srbija mora da se uskladi sa Evropskom unijom; tabelarni prikaz komparativne analize Izveštaja o napretku za 2019. i 2020. godinu i objašnjenje kako je pripremljenost Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom ocenjena u ova dva izveštaja. Takođe, govori se o prednostima članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali i zašto se stav po pitanju članstva Srbije ne menja iz godine u godinu uprkos benefitima koje bi joj to donelo.

Poglavlje 31 odnosi se na Zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku Evropske unije (EU).

Uslov za stupanje u članstvo EU je prihvatanje svih prava i obaveza na kojima se unija zasniva, kao i institucionalnog okvira koji je čini. U ovom papiru možete pročitati kako proces usklađivanja zakonodavstva sa Evropskom unijom teče i gde se Srbija na tom putu nalazi, koje su glavne prepreke za napredovanje u procesu integracija i usklađivanja politika. Na kraju govori se o tome kako izveštaji o napretku Evropske komisije ocenjuju pripremljenost Srbije u pogledu spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.

U proteklom periodu značajno je izmenjeno bezbednosno okruženje na spoljnim granicama Evropske unije, a migrantska kriza i teroristički napadi stavili su na agendu i unutrašnju bezbednost unije. Organizovani kriminal, migracije, terorizam u susedstvu i unutar same unije, pandemija, povećale su značaj civilnog upravljanja krizama i uticali na veću saradnju između različitih nivoa politika same unije.

Ova publikacija daje kratki pregled razvoja sistema civilnog upravljanja krizama EU, njegovih zadataka i glavnih nedostataka u kontekstu promenjenih bezbednosnih okolnosti. Takođe, daje preporuke za njihovo prevazilaženje. U papiru se govori i o načinima na koji države kandidati mogu da se uključe i daju svoj doprinos, o tome kako obuku civilnih eksperata prilagoditi novim uslovima i na koji način Srbija može da se uključi i kakve bi joj benefite učešće u misijama donelo.

Ovaj papir nudi kratak pregled prirode investicija koje Kina ulaže u energetski sektor na Zapadnom Balkanu. Članak je prvobitno objavljen na sajtu The Berlin process – information and resource centre.

Članak je dostupan samo na engleskom jeziku.

Preporuke za Evropsku uniju

Kao doprinos raspravi o budućnosti evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana, grupa vodećih tink-tenkova u Srbiji i organizacija civilnog društva specijalizovanih za evropske integracije, predstavlja svoje preporuke EU, sa ciljem da poboljša efektivnost procesa integracija i potvrdi održivu i definisanu evropsku perspektivu ovog regiona.

Ove preporuke su podneli sledeći tink-tenkovi i organizacije civilnog društva iz Srbije: Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE) Centar za savremene politike – CSP, Evropski pokret u Srbiji, Centar za evropske politike – CEP,  Centar za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM.

Početkom ove godine stupio je na snagu najveći bilateralni ugovor o slobodnoj trgovini u istoriji, potpisan od strane Japana i EU. Ova politička perspektiva fokusira se na korake koje Srbija treba da preduzme kako bi iskoristila ovu jedinstvenu ekonomsku šansu. Glavni izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči kako bi maksimizirala koristi od ovog sporazuma jesu njen status u pogledu Svetske trgovinske organizacije, poteškoće da garantuje bezbednost investicija i nemogućnost spoljne politike da zadrži čvrst kurs prema EU. Implementacijom rešenja koje ovaj papir nudi, Srbija bi mogla drastično da proširi svoj pristup tržištu i stranim investicijama.

Publikacija je dostupna samo na engleskom jeziku.

Ostalo je manje od 6 godina do prvog prognoziranog datuma ulaska Srbije u EU, može li Srbija da ispuni sve zahteve do tada? Ovaj kratak papir razmatra tempo otvaranja pregovaračkih poglavlja, poruke iz Izveštaja o napretku Srbije za 2019. godinu, kao i neke od hitnih koraka koje Srbija treba da preduzme kako bi se proces pristupanja vratio na pravi put.

Publikacija je dostupna samo na engleskom jeziku.

Jedno od najčešće postavljanih pitanja oko spoljnopolitičke orjentacije Srbije je odnos Evropske  unije i Rusije nakon izbijanja krize u Ukrajini 2014. godine, i načina na koji se ovaj odnos reflektuje na položaj Srbije, pre svega u kontekstu procesa pristupanja EU. Naime, u okviru poglavlja 31 (zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), Srbija je obavezna da se uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU koja se u najvećem delu sastoji od pridruživanja spoljnopolitičkim deklaracijama i merama koje iz njih proizilaze. U procesu  pretpristupnih pregovora Srbije sa EU ovo poglavlje nije još otvoreno, i kao ključno pitanje nametnulo se pridruživanje Srbije restriktivnim merama koje je EU uvela Ruskoj Federaciji.

Kako su u javnosti u Srbiji prisutne velike nepoznanice koje se tiču ove teme, u ovom dokumentu objašnjeni su razlozi zbog kojih je EU primenila restriktivne mere protiv Rusije, prirodu ovih mera, kao i način na koji je Ruska Federacija odgovorila na ove mere.

Ovo političko mišljenje se bavi potencijalnim efektima moguće sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine na obaveze Srbije za usaglašavanje sa spoljnopolitičkim pristupom EU.

Ovo kratko političko mišljenje se bavi Deklaracijom o bilateralnim pitanjima u kontekstu Berlinskog procesa i potrebu za novim podsticajima koji bi trebalo da potiču iz zemalja članica EU. Takođe naglašava potrebu da EU pokaže posvećenost sopstvenim politikama kako bi se dao pravi podsticaj zapadnom Balkanu da se više angažuje u pogledu svojih obaveza koje proizlaze iz istog dokumenta.

U ovom kratkom političkom mišljenju koje se bavi pitanjem odabira „oblasti ekspertize” za učešće Srbije u civilnim misijama podrške miru približnije se razmatraju potrebe Srbije u tom kontekstu, oblasti ekspertize kojima Srbija već raspolaže,  interesi koje Srbija ostvaruje odabirom pojedinih oblasti ekspertize kao i potencijalni troškovi.

U ovom kratkom političkom mišljenju možete pročitati razloge zašto Republika Srbija treba da učestvuje u međunarodnim misijama podrške miru kao i koji su  njeni interesi za učestvovanje u misijama ovog tipa.

Ovaj predlog praktične politike predstavlja doprinos debati koja treba da se otvori pokretanjem procesa izrade nove Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane. Glavni cilj ovog teksta jeste predstavljanje pristupa „strateške refleksije“ odnosno „faze participacije“ u izradi strateških dokumenata gde se umesto relativno uskog ekspertskog tima koji u praksi najčešće biva zadužen za ovaj proces, te javne debate, uključuje i šira, ekspertska zajednica.

Analiza pruža pregled položaja manjina u Srbiji, sa posebnim osvrtom na istočno romanske manjine i uticaj tog pitanja na odnose Srbije i Rumunije. Sadrži preporuke za političku elitu u Srbiji kako bi se izbegli problemi koji su se pojavljivali između dve države u prošlosti u vezi sa ovom temom.

Ovaj analitički tekst se bavi pitanjem srpsko-ruskih odnosa i kursom ruske politike prema Srbiji i Kosovu posle priznanja nezavisnosti i pripajanja Krima. Autor iznosi sve nelogičnosti koje podrazumeva sadašnji pravac ovih odnosa posle najnovih događaja u Ukrajini, i ukazuje na moguća otvorena pitanja koja mogu da uspore napredovanje Srbije ka EU.

Dobijanjem statusa kandidata i otpočinjanjem pregovora sa Evropskom unijom, odnosi Srbije sa susedima i pitanje poštovanja manjinskih prava su postali jedno od najvažnijih spoljnopolitičkih pitanja. Jedno od nedavno otvorenih pitanja, odnosi između Srbije i Bugarske i pitanje prava bugarske nacionalne manjine tema je ovog dokumenta, u kojem su autori pokušali da na stručan i sveobuhvatan način pristupe pitanju, te da daju preporuke za unapređenje trenutne situacije.

U svetlu iskustva evropskih integracija u proteklih pedeset godina, međusobna trgovina i ekonomske integracije su osnova za poboljšanje odnosa između Srbije i Albanije kroz takozvani “efekat prelivanja” (spill-over effect). Na isti način, ove države bi trebalo da se zalažu za produbljivanje trgovinskih odnosa, koji bi onda mogli da služe kao osnova za poboljšanje njihovih ukupnih odnosa i za proces pomirenja na njihovom putu ka EU. ISAC fond je pripremio set preporuka za praktičnu politiku imajući u vidu potrebu za čvršćim ekonomskim vezama sa Albanijom.

CEFTA 2006 je jedna od najznačajnijih regionalnih inicijativa pokrenutih tokom poslednje decenije. Tokom više od 4 godine postojanja, CEFTA 2006 je znatno doprinela podsticanju međusobne saradnje na Zapadnom Balkanu, približavanju i produbljivanju međusobnih ekonomskih veza, te pripremi ovih zemalja za članstvo u EU. Ipak, neke od mogućnosti koje su predviđene Sporazumom još nisu iskorišćene, većinom zbog nedostatka političke volje. S tim u skladu, ISAC fond je izneo set preporuka za praktičnu politiku, čijom bi se primenom kapaciteti i mogućnosti CEFTA 2006 maksimalno iskoristile.

Tekst se bavi argumentima za i protiv ulaska u NATO korišćenim tokom skorašnje debate u javnosti (2010). Autor navodi sve pozitivne efekte i koristi koje bi Srbija imala u slučaju eventualnog članstva u Alijansi. Članak takođe sadrži set predloga praktične politike ukoliko zemlja ostane neutralna.

U analitičkom tekstu, kojim argumentovano pobija učestala nerealna obećanja o skorom ulasku Srbije u EU, autor Željko Pantelić nudi stručno obrazloženu perspektivu pridruživanja i pristupanja Srbije EU, objašnjavajući glavne faze tih procesa.

Kako bi postigao jedan od svojih ključnih ciljeva – kvalitativno unapređenje razvoja javne politike u Srbiji – kao i da bi predočio blagovremene komentare važnih događaja i političkih tema iz Srbije, regiona i Evrope sa svoje jedinstvene tačke gledišta, ISAC fond počinje objavljivanje novog izdanja: ISAC-ove POLITIČKE PERSPEKTIVE. Prvo izdanje ISAC-ove političke perspektive, naslovljeno „Definisanje antireformista, redefinisanje reformista“, koje je napisao Milan Pajević, Predsedavajući Međunarodnog savetodavnog odbora ISAC fonda, ujedno obeležava i početak punog angažmana g. Pajevića u ISAC-u.

ISAC-ove političke perspektive će biti objavljivane kada događaji to budu nalagali, umesto u tačno određenim intervalima. Namera ISAC fonda je da prvo angažuje članove svoga Međunarodnog savetodavnog odbora kao autore ISAC-ove političke perspektive, ali isto tako i istomišljenike – stručnjake iz raznih oblasti, ljude koji su bili deo programa ISAC fonda, prijatelje organizacije i druge osobe zainteresovane za reforme.

Kao rezultat konferencije “Uvod u pregovore u Poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom” koja je održana tokom oktobra 2014. godine kao deo aktivnosti Radne grupe za poglavlja 30 i 31 Nacionalnog konveta o EU, koordinator radne grupe ISAC fond predstavlja prvi predlog praktične politike posvećen pripremama za otvaranje pregovora u ovom poglavlju.

Rezime predavanja Adama Balcera, saradnika Centra za evropske strategijeDemos Evropa iz Varšave, na temu Turska i Zapadni Balkan – pogled iz Poljske održanog 23. juna 2011. godine na Institutu za evropske studije u Beogradu.
Adam Balcer se u predavanju osvrnuo na radikalni preokret u spoljnoj politici Republike Turske i izneo svoja zapažanja o njenim mogućim dometima na prostoru Zapadnog Balkana.

ISAC fond nastavlja da objavljuje najvažnije govore i diskusije sa svoje konferencije „ZSBP i pristupanje Srbije Evropskoj uniji“. Druga publikacija  će obuhvatiti prezentaciju gospodina Karstena Voigta, bivšeg poslanika nemačkog bundestaga.