Političke perspektive i mišljenja

Geneza sukoba Srbije i Kosova obuhvata dug vremenski period u kom su njegovu eskalaciju determinisali različiti društveni konteksti. Aktuelni sukob istorijski gledano, svoje uporište ima u Ustavu SFRJ iz 1974., bombardovanju SRJ ‘90-tih od strane NATO-a, pogromu Srba ‘04. i jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine. Uz nužno pominjanje prethodno navedenih zbivanja, ali bez dubljeg zalaženja u njihovo tumačenje i značaj, ova analiza usmerena je na period koji je usledio nakon toga. Razdoblje tokom kojeg su dve strane, zvanični Beograd i Priština nastojali, iskreno ili ne, pod patronatom Zapada, da prevaziđu međusobna neslaganja. U papiru su razmotreni neki od najbitnijih elemenata tog procesa, kako su se odvijali, njihove posledice i zašto još uvek odnosi nisu normalizovani i izazivaju trzavice na, politički uvek trusnom, Zapadnom Balkanu.

Kao rezultat konferencije  „Zaštita životne sredine i ekonomski rast: iskustva iz Japana, EU i Srbije“ ISAC fond predstavlja papir „Može li u civilizaciji 21. veka uopšte postojati dilema: privredni razvoj ili zdrava životna sredina?“ Dr Vladimir Međak predstavio je kako je Japan uskladio ekonomski rast sa životnom sredinom, zašto je nečinjenje i neračunanje zdravlja ljudi skuplje od ulaganja u čistije tehnologije i šta je to što društvo može da uradi kako bi se pristup Vlade u ovom polju promenio.

Kao rezultat konferencije  „Zaštita životne sredine i ekonomski rast: iskustva iz Japana, EU i Srbije“ ISAC fond predstavlja papir „Pogledi ka Evropi: Da li je ugljenično neutralna, zelena budućnost u planu za Srbiju?“

Mirjana Jovanović u ovom papiru govori o Zelenom dogovoru EU i Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i implikacijama koje ove politike imaju na evropski put Srbije i svakodnevni život njenih građana; o zelenoj tranziciji na obnovljive izvore energije i spremnosti Srbije za ugljenično neutralnu budućnost.

Kao rezultat konferencije  „Zaštita životne sredine i ekonomski rast: iskustva iz Japana, EU i Srbije“ ISAC fond predstavlja papir „Pozitivnim primerom do odgovorne prakse – strane investicije u Srbiji i zaštita životne sredine“. Da li su strane investicije koje ne poštuju ekološke propise zaista preduslov ekonomskog rasta i razvoja? Postoji li drugačiji način poslovanja koji uključuje zaštitu životne sredine? Šta kaže međunarodna zajednica, a kakva je praksa Srbije, čitajte u ovoj političkoj perspektivi dr Marine Savković.

Poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom je u slučajevima procesa pristupanja drugih država, u javnosti i ekspertskoj zajednici bilo tretirano kao „tehničko“ i stoga lako za zatvaranje. Međutim, u slučaju Srbije, ovo poglavlje može lako da postane i političko pitanje, pošto se, između ostalog, odnosi i na usvajanje regulative koja se tiče genetički modifikovanih organizama (GMO), kao i ekonomske aspekte saradnje sa pojedinim trećim zemljama, među kojima je svakako najznačajnija Rusija.

U ovoj publikaciji pogledajte koji su to elementi poglavlja 30 sa kojima Srbija mora da se uskladi sa Evropskom unijom; tabelarni prikaz komparativne analize Izveštaja o napretku za 2019. i 2020. godinu i objašnjenje kako je pripremljenost Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom ocenjena u ova dva izveštaja. Takođe, govori se o prednostima članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali i zašto se stav po pitanju članstva Srbije ne menja iz godine u godinu uprkos benefitima koje bi joj to donelo.

Poglavlje 31 odnosi se na Zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku Evropske unije (EU).

Uslov za stupanje u članstvo EU je prihvatanje svih prava i obaveza na kojima se unija zasniva, kao i institucionalnog okvira koji je čini. U ovom papiru možete pročitati kako proces usklađivanja zakonodavstva sa Evropskom unijom teče i gde se Srbija na tom putu nalazi, koje su glavne prepreke za napredovanje u procesu integracija i usklađivanja politika. Na kraju govori se o tome kako izveštaji o napretku Evropske komisije ocenjuju pripremljenost Srbije u pogledu spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.

U proteklom periodu značajno je izmenjeno bezbednosno okruženje na spoljnim granicama Evropske unije, a migrantska kriza i teroristički napadi stavili su na agendu i unutrašnju bezbednost unije. Organizovani kriminal, migracije, terorizam u susedstvu i unutar same unije, pandemija, povećale su značaj civilnog upravljanja krizama i uticali na veću saradnju između različitih nivoa politika same unije.

Ova publikacija daje kratki pregled razvoja sistema civilnog upravljanja krizama EU, njegovih zadataka i glavnih nedostataka u kontekstu promenjenih bezbednosnih okolnosti. Takođe, daje preporuke za njihovo prevazilaženje. U papiru se govori i o načinima na koji države kandidati mogu da se uključe i daju svoj doprinos, o tome kako obuku civilnih eksperata prilagoditi novim uslovima i na koji način Srbija može da se uključi i kakve bi joj benefite učešće u misijama donelo.

Ovaj papir nudi kratak pregled prirode investicija koje Kina ulaže u energetski sektor na Zapadnom Balkanu. Članak je prvobitno objavljen na sajtu The Berlin process – information and resource centre.

Članak je dostupan samo na engleskom jeziku.

Preporuke za Evropsku uniju

Kao doprinos raspravi o budućnosti evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana, grupa vodećih tink-tenkova u Srbiji i organizacija civilnog društva specijalizovanih za evropske integracije, predstavlja svoje preporuke EU, sa ciljem da poboljša efektivnost procesa integracija i potvrdi održivu i definisanu evropsku perspektivu ovog regiona.

Ove preporuke su podneli sledeći tink-tenkovi i organizacije civilnog društva iz Srbije: Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE) Centar za savremene politike – CSP, Evropski pokret u Srbiji, Centar za evropske politike – CEP,  Centar za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM.

Početkom ove godine stupio je na snagu najveći bilateralni ugovor o slobodnoj trgovini u istoriji, potpisan od strane Japana i EU. Ova politička perspektiva fokusira se na korake koje Srbija treba da preduzme kako bi iskoristila ovu jedinstvenu ekonomsku šansu. Glavni izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči kako bi maksimizirala koristi od ovog sporazuma jesu njen status u pogledu Svetske trgovinske organizacije, poteškoće da garantuje bezbednost investicija i nemogućnost spoljne politike da zadrži čvrst kurs prema EU. Implementacijom rešenja koje ovaj papir nudi, Srbija bi mogla drastično da proširi svoj pristup tržištu i stranim investicijama.

Publikacija je dostupna samo na engleskom jeziku.

Ostalo je manje od 6 godina do prvog prognoziranog datuma ulaska Srbije u EU, može li Srbija da ispuni sve zahteve do tada? Ovaj kratak papir razmatra tempo otvaranja pregovaračkih poglavlja, poruke iz Izveštaja o napretku Srbije za 2019. godinu, kao i neke od hitnih koraka koje Srbija treba da preduzme kako bi se proces pristupanja vratio na pravi put.

Publikacija je dostupna samo na engleskom jeziku.

Jedno od najčešće postavljanih pitanja oko spoljnopolitičke orjentacije Srbije je odnos Evropske  unije i Rusije nakon izbijanja krize u Ukrajini 2014. godine, i načina na koji se ovaj odnos reflektuje na položaj Srbije, pre svega u kontekstu procesa pristupanja EU. Naime, u okviru poglavlja 31 (zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), Srbija je obavezna da se uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU koja se u najvećem delu sastoji od pridruživanja spoljnopolitičkim deklaracijama i merama koje iz njih proizilaze. U procesu  pretpristupnih pregovora Srbije sa EU ovo poglavlje nije još otvoreno, i kao ključno pitanje nametnulo se pridruživanje Srbije restriktivnim merama koje je EU uvela Ruskoj Federaciji.

Kako su u javnosti u Srbiji prisutne velike nepoznanice koje se tiču ove teme, u ovom dokumentu objašnjeni su razlozi zbog kojih je EU primenila restriktivne mere protiv Rusije, prirodu ovih mera, kao i način na koji je Ruska Federacija odgovorila na ove mere.

Ovo političko mišljenje se bavi potencijalnim efektima moguće sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine na obaveze Srbije za usaglašavanje sa spoljnopolitičkim pristupom EU.

Ovo kratko političko mišljenje se bavi Deklaracijom o bilateralnim pitanjima u kontekstu Berlinskog procesa i potrebu za novim podsticajima koji bi trebalo da potiču iz zemalja članica EU. Takođe naglašava potrebu da EU pokaže posvećenost sopstvenim politikama kako bi se dao pravi podsticaj zapadnom Balkanu da se više angažuje u pogledu svojih obaveza koje proizlaze iz istog dokumenta.

U ovom kratkom političkom mišljenju koje se bavi pitanjem odabira „oblasti ekspertize” za učešće Srbije u civilnim misijama podrške miru približnije se razmatraju potrebe Srbije u tom kontekstu, oblasti ekspertize kojima Srbija već raspolaže,  interesi koje Srbija ostvaruje odabirom pojedinih oblasti ekspertize kao i potencijalni troškovi.

U ovom kratkom političkom mišljenju možete pročitati razloge zašto Republika Srbija treba da učestvuje u međunarodnim misijama podrške miru kao i koji su  njeni interesi za učestvovanje u misijama ovog tipa.

Ovaj predlog praktične politike predstavlja doprinos debati koja treba da se otvori pokretanjem procesa izrade nove Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane. Glavni cilj ovog teksta jeste predstavljanje pristupa „strateške refleksije“ odnosno „faze participacije“ u izradi strateških dokumenata gde se umesto relativno uskog ekspertskog tima koji u praksi najčešće biva zadužen za ovaj proces, te javne debate, uključuje i šira, ekspertska zajednica.

Analiza pruža pregled položaja manjina u Srbiji, sa posebnim osvrtom na istočno romanske manjine i uticaj tog pitanja na odnose Srbije i Rumunije. Sadrži preporuke za političku elitu u Srbiji kako bi se izbegli problemi koji su se pojavljivali između dve države u prošlosti u vezi sa ovom temom.

Ovaj analitički tekst se bavi pitanjem srpsko-ruskih odnosa i kursom ruske politike prema Srbiji i Kosovu posle priznanja nezavisnosti i pripajanja Krima. Autor iznosi sve nelogičnosti koje podrazumeva sadašnji pravac ovih odnosa posle najnovih događaja u Ukrajini, i ukazuje na moguća otvorena pitanja koja mogu da uspore napredovanje Srbije ka EU.

Dobijanjem statusa kandidata i otpočinjanjem pregovora sa Evropskom unijom, odnosi Srbije sa susedima i pitanje poštovanja manjinskih prava su postali jedno od najvažnijih spoljnopolitičkih pitanja. Jedno od nedavno otvorenih pitanja, odnosi između Srbije i Bugarske i pitanje prava bugarske nacionalne manjine tema je ovog dokumenta, u kojem su autori pokušali da na stručan i sveobuhvatan način pristupe pitanju, te da daju preporuke za unapređenje trenutne situacije.

U svetlu iskustva evropskih integracija u proteklih pedeset godina, međusobna trgovina i ekonomske integracije su osnova za poboljšanje odnosa između Srbije i Albanije kroz takozvani “efekat prelivanja” (spill-over effect). Na isti način, ove države bi trebalo da se zalažu za produbljivanje trgovinskih odnosa, koji bi onda mogli da služe kao osnova za poboljšanje njihovih ukupnih odnosa i za proces pomirenja na njihovom putu ka EU. ISAC fond je pripremio set preporuka za praktičnu politiku imajući u vidu potrebu za čvršćim ekonomskim vezama sa Albanijom.

CEFTA 2006 je jedna od najznačajnijih regionalnih inicijativa pokrenutih tokom poslednje decenije. Tokom više od 4 godine postojanja, CEFTA 2006 je znatno doprinela podsticanju međusobne saradnje na Zapadnom Balkanu, približavanju i produbljivanju međusobnih ekonomskih veza, te pripremi ovih zemalja za članstvo u EU. Ipak, neke od mogućnosti koje su predviđene Sporazumom još nisu iskorišćene, većinom zbog nedostatka političke volje. S tim u skladu, ISAC fond je izneo set preporuka za praktičnu politiku, čijom bi se primenom kapaciteti i mogućnosti CEFTA 2006 maksimalno iskoristile.

Tekst se bavi argumentima za i protiv ulaska u NATO korišćenim tokom skorašnje debate u javnosti (2010). Autor navodi sve pozitivne efekte i koristi koje bi Srbija imala u slučaju eventualnog članstva u Alijansi. Članak takođe sadrži set predloga praktične politike ukoliko zemlja ostane neutralna.

U analitičkom tekstu, kojim argumentovano pobija učestala nerealna obećanja o skorom ulasku Srbije u EU, autor Željko Pantelić nudi stručno obrazloženu perspektivu pridruživanja i pristupanja Srbije EU, objašnjavajući glavne faze tih procesa.

Kako bi postigao jedan od svojih ključnih ciljeva – kvalitativno unapređenje razvoja javne politike u Srbiji – kao i da bi predočio blagovremene komentare važnih događaja i političkih tema iz Srbije, regiona i Evrope sa svoje jedinstvene tačke gledišta, ISAC fond počinje objavljivanje novog izdanja: ISAC-ove POLITIČKE PERSPEKTIVE. Prvo izdanje ISAC-ove političke perspektive, naslovljeno „Definisanje antireformista, redefinisanje reformista“, koje je napisao Milan Pajević, Predsedavajući Međunarodnog savetodavnog odbora ISAC fonda, ujedno obeležava i početak punog angažmana g. Pajevića u ISAC-u.

ISAC-ove političke perspektive će biti objavljivane kada događaji to budu nalagali, umesto u tačno određenim intervalima. Namera ISAC fonda je da prvo angažuje članove svoga Međunarodnog savetodavnog odbora kao autore ISAC-ove političke perspektive, ali isto tako i istomišljenike – stručnjake iz raznih oblasti, ljude koji su bili deo programa ISAC fonda, prijatelje organizacije i druge osobe zainteresovane za reforme.

Kao rezultat konferencije “Uvod u pregovore u Poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom” koja je održana tokom oktobra 2014. godine kao deo aktivnosti Radne grupe za poglavlja 30 i 31 Nacionalnog konveta o EU, koordinator radne grupe ISAC fond predstavlja prvi predlog praktične politike posvećen pripremama za otvaranje pregovora u ovom poglavlju.

Rezime predavanja Adama Balcera, saradnika Centra za evropske strategijeDemos Evropa iz Varšave, na temu Turska i Zapadni Balkan – pogled iz Poljske održanog 23. juna 2011. godine na Institutu za evropske studije u Beogradu.
Adam Balcer se u predavanju osvrnuo na radikalni preokret u spoljnoj politici Republike Turske i izneo svoja zapažanja o njenim mogućim dometima na prostoru Zapadnog Balkana.

ISAC fond nastavlja da objavljuje najvažnije govore i diskusije sa svoje konferencije „ZSBP i pristupanje Srbije Evropskoj uniji“. Druga publikacija  će obuhvatiti prezentaciju gospodina Karstena Voigta, bivšeg poslanika nemačkog bundestaga.

ISAC fond sa zadovoljstvom objavljuje da će u narednom periodu, kao deo aktivnosti u okviru Poglavlja 31 , objavljivati najvažnije govore i diskusije sa svoje konferencije „ZSBP i pristupanje Srbije Evropskoj uniji“. Prva publikacija  će obuhvatiti prezentaciju gospođe Rebeke Harms, poslanice Evropskog parlamenta.