Predstavljamo vam godišnju Analizu usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije za 2022. godinu. Analiza sadrži detaljan pregled usaglašavanja Srbije u periodu od 1. januara do 31. decembra 2022. godine, kao i uporedni pregled usaglašenosti spoljnih politika drugih država za ovaj period.
Predstavljamo vam analizu usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije u periodu od 1. januara do 30. juna 2022. godine. Analiza nudi objašnjenje spoljne politike Srbije u okviru poglavlja 31, kao i uporedni pregled usaglašenosti spoljnih politka drugih država u ovom periodu.
Regionalni akteri u oblasti sajber bezbednosti ne smatraju Zapadni Balkan primarnom metom bilo kog aktera koji predstavlja potencijalnu pretnju. Umesto toga, napadi i incidenti se doživljavaju kao kolateralna šteta napada usmerenih na druge primarne mete. Pored toga, zainteresovane strane nisu identifikovale zlonamerne aktere specifične za region ili razvoj sajber bezbednosti, ipak, to ne isključuje mogućnost da se regionalna dimenzija sajber pretnji pojavi u bliskoj budućnosti, s obzirom na tempo digitalizacije i geopolitički razvoj.
Ovo su neki od glavnih nalaza Izveštaja o ekosistemu sajber bezbednosti, koji mapira sajber pretnje na Zapadnom Balkanu, identifikujući ključne rizike, pretnje, vrste incidenata i napada i, gde je moguće, aktere pretnji. Po nalogu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, Izveštaj su zajedno pripremili PwC, fokusirajući se na globalnu i regionalnu pretnju, i ISAC fond, pružajući geopolitički kontekst za svaku od ekonomija Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija).
Izveštaj pokazuje da pretnje sajber bezbednosti sa kojima se suočavaju privrede Zapadnog Balkana uglavnom odražavaju globalne pretnje. Stalni porast digitalne aktivnosti, ubrzan globalnom pandemijom, doveo je do većeg broja izveštaja o incidentima koje primaju nacionalne vlasti. Takođe, sve više se manji akteri, kao što su mala i srednja preduzeća, medijski akteri i organizacije civilnog društva susreću sa sajber pretnjama. Napadi postaju sve sofisticiraniji, uz bolje prilagođavanje zlonamernog sadržaja lokalnim jezicima i kontekstu. Trenutno, sajber kriminal se smatra glavnom pretnjom, sa malverom, fišingom, ransomverom i, u izvesnoj meri, distribuiranim uskraćivanjem usluge (DDoS) kao najčešćim tipovima napada.
Izveštaj takođe daje preporuke o akcijama koje treba preduzeti u cilju negovanja veće sajber otpornosti na Zapadnom Balkanu.
Analiza je dostupna samo na engleskom jeziku.
Predstavljamo vam godišnju Analizu usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije za 2021. godinu. Analiza sadrži detaljan pregled usaglašavanja Srbije u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine, kao i uporedni pregled usaglašenosti spoljnih politika drugih država za ovaj period.
Veliko nam je zadovoljstvo da vam predstavimo publikaciju Indeks ranjivosti – Srbija koja je deo projekta GLOBSEC Indeks ranjivosti rađen u saradnji sa GLOBSEC-om i partnerima sa Zapadnog Balkana i iz Centralne Evrope. ISAC je učestovao u opsežnim istraživanjima o otpornosti države i ranjivosti društva na maligni inostrani uticaj autokratskih režima.
Indeks ranjivosti meri ranjivost prema inostranom uticaju u osam država: Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Slovačkoj i Srbiji na skali od 0 do 100, gde 0 pokazuje najveću otpornost a 100 najveću ranjivost.
On procenjuje pet ključnih dimenzija: stavove javnosti, političko okruženje, javnu administraciju, medijsko okruženje, građanski i akademski prostor, sa posebnim fokusom na aktivnosti Kremlja i Pekinga.
Publikacija je dostupna samo na engleskom jeziku.
Veliko nam je zadovoljstvo da vam predstavimo još jedan polugodišnji izveštaj o usaglašavanju Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije. Izveštaj sadrži detaljnu analizu usaglašavanja Srbije tokom perioda januar-jun 2021. godine kao i tabelarni prikaz usklađivanja ostalih trećih država u istom periodu.
ISAC fond predstavlja Analizu usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU za 2020. godinu. Ovo je sedmi godišnji izveštaj koji sadrži pregled spoljnopolitičkih deklaracija EU tokom 2020. godine i prikaz usaglašenosti Srbije sa svakom od njih. Analiza nudi objašnjenje ovakve spoljne politike Srbije u okviru poglavlja 31, kao i uporedni pregled usaglašenosti spoljnih politka drugih država za ovaj period.
Sa ponosom vam predstavljamo Analizu Sedam godina usaglašavanja Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU!
Ova studija detaljno prati usaglašavanje Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije tokom proteklih sedam godina, odnosno od momenta kada su sami pregovori otvoreni. Predstavljene su teme deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglašavala, detaljno su analizirani kako njihov sadržaj tako i mogući razlozi za ovakav pristup.
Analiza objedinjuje spisak svih deklaracija objavljenih na zvaničnom internet portalu Saveta EU u periodu od 1. januara 2014. do 30. novembra 2020. godine.
ISAC fond učestvovao je zajedno sa partnerima iz devet zemalja centralne i istočne Evrope i Zapadnog Balkana u izradi studije GLOBSEC-a koja se bavi uticajem pandemije na glavne društveno-političke narative. Predstavljamo vam novi izveštaj „GLOBSEC Trends 2020“ koji pokriva rezultate ispitivanja javnog mnjenja iz ovih država.
Publikacija je dostupna samo na engleskom jeziku.
Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 je u okviru svojih istraživačkih aktivnosti izradila analize na teme od značaja za proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i Poglavlje 35.
Analize su dostupne na srpskom, engleskom i albanskom jeziku:
“Srpska kulturna i verska baština na Kosovu: od Ahtisarijevih specijalnih zona do finalnog statusa“ koju autorski potpisuju dr Igor Novaković (ISAC fond) i Stefan Surlić (Centar za interdisciplinarne studije Balkana, Fakultet političkih nauka)
Verzija na srpskom
Verzija na engleskom
Verzija na albanskom
“Pozicija i uloga verskih zajednica i crkava u procesu pomirenja i normalizacije odnosa Beograda i Prištine”. Autori analize su Aleksandra Popović (Fondacija Konrad Adenauer) i Jelena Jorgačević Kisić (Forum za religiju, medije i kulturu sećanja).
Verzija na srpskom
Verzija na engleskom
Verzija na albanskom
Analize su izrađene u okviru projekta “Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2019/2020, Radna grupa za Poglavlje 35” koji finansira Fondacija za otvoreno društvo Srbija a sprovodi InTER.
ISAC predstavlja svoju šestu godišnju Analizu usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU za 2019. godinu. Analiza sadrži kratak pregled svih spoljnopolitičkih deklaracija EU tokom 2019. godine i tabelarni prikaz usaglašenosti Srbije sa svakom od njih. Analiza nudi objašnjenje ovakve spoljne politike Srbije u okviru poglavlja 31, kao i uporedni pregled usaglašenosti spoljnih politka drugih država tokom 2019. godine.
Analiza je dostupna samo na engleskom jeziku.
Početkom ove decenije turska spoljna politika bila je utemeljena u ideji „nula problema sa susedima“, proaktivne politike koja je trebalo da obnovi položaj Turske kao centra šireg regiona. Početkom ovog stoleća, na Balkanu je ta proaktivnost uglavnom nestala i sada je jedva vidljiva. Imajući u vidu da je Turska jedna od najvažnijih zemalja u regionu, ovaj papir nastoji da pruži sažetak relevantnih pitanja koja se tiču položaja Turske na zapadnom Balkanu.
Publikacija je dostupna samo na engleskom jeziku.
U okviru jednog od svojih glavnih programa, koji se bavi poglavljem 31 (Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) ISAC fond, već tradicionalno, objavljuje analizu usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije. Pred vama je najnoviji polugodišnji izveštaj za period od januara do jula 2019. godine.
ISAC predstavlja svoju petu godišnju analizu usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU za 2018. godinu. Analiza sadrži kratak pregled svih spoljnopolitičkih deklaracija EU tokom 2018. godine i tabelarni prikaz usaglašenosti Srbije sa svakom od njih. Analiza daje i objašnjenje ovakve spoljne politike Srbije u okviru poglavlja 31, kao i analizu usaglašenosti spoljnih politika drugih država u prvoj polovini 2018. godine.
Publikacija „Zbirka analiza i predloga praktičnih politika članova alumni mreže ISAC fonda“ sadrži osam predloga praktičnih politika urađenih od strane alumnista ISAC fonda, na sledeće teme:
ISAC fond od osnivanja važan deo svoje aktivnosti usmerava ka edukaciji i osnaživanju aktuelnih i budućih mladih lidera u građenju njihovih akademskih i profesionalnih karijera. Projekat „Mladi lideri“ jedna je od aktivnosti kroz koju pružamo mogućnost mladima da razviju kritičko razmišljanje, ali i da steknu praktične veštine pisanja analiza i predloga praktičnih politika. ISAC je obezbedio stručnu podršku, dok su učesnici programa ponudili sveže i kreativne ideje za rešavanje aktuelnih društvenih problema. Svi učesnici samostalno su odlučivali o konkretnom pitanju koje će obrađivati u okviru teme, uglu pristupa i broju završnih preporuka.
S obzirom na to da živimo u doba informacija i da se pristup internetu izjednačava sa pristupom informacijama, granica između „online“ i „offline“ sveta je postala nejasna, a to važi naročito za mlade. „From Online Battlefield to Loss of Trust?” osvetljava korišćenje informacija i dezinformacija od strane mladih ljudi. Izveštaj je baziran na istraživanju rađenom u osam evropskih zemalja, sa mladima starosti od 18 do 24 godine. Fokus grupe rađene su na području centralne i jugo-istočne Evrope, a izveštaj nastoji da razume složenost života i razmišljanja današnje omladine i njen uticaj na političku i društvenu realnost pomenutih društava. Za potrebe ove analize ISAC fond je radio istraživanje na terenu i fokus grupe sa mladima u Srbiji.
Publikacija je dostupna samo na engleskom jeziku.
Ulazak u članstvo Svetske trgovinske organizacije (u kojoj se nalazi više od 90% međunarodno priznatih država i carinskih teritorija, uključujući tu i samu Evropsku uniju) predstavlja uslov za uspešno zatvaranje pretpristupnih pregovora u Poglavlju 30 (Ekonomski odnosi sa inostranstvom) koje Srbija vodi sa Evropskom unijom. Iako se ovo poglavlje eksplicitno ne bavi genetički modifikovanim organizmima, međunarodna pravila trgovine ne dozvoljavaju opšte zabrane prometa, poput one koja je u Srbiji uvedena Zakonom o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine.
Stoga nam je namera da ovom publikacijom predstavimo mogućnosti koje nude međunarodni standardi, i pomoću kojih Srbija može istovremeno i da ispuni uslove iz pretpristupnih pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijim i Evropskom unijom i da odgovori na dileme građana naše države. Upravo ovi međunarodni standardi omogućuju Srbiji da uspostavi sistem koji bi ukinuo opštu zabranu trgovine ovim proizvodima, ali i omogućio da na politički mudar način uspostavi adekvatni restriktivni sistem koji bi na svim nivoima maksimalno ograničio trgovinu proizvodima koji sadrže genetički modifikovane organizme i omogućio Srbiji da zabrani komercijalnu kultivaciju genetički modifikovanih useva na način na koji to čine zemlje članice Evropske unije.
Dostupno samo na srpskom jeziku
ISAC predstavlja polugodišnji izveštaj usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU za period od januara do jula 2018. godine. Izveštaj se sastoji od kratke analize i tabelarnog pregleda usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU.
ISAC predstavlja svoju četvrtu godišnju analizu usaglašenosti Srbije sa deklaracijama i merama spoljne politike EU za 2017. godinu. Ova analiza nudi kratak pregled svih spoljnopolitičkih deklaracija EU i objašnjava spoljnu politiku Srbije u kontekstu poglavlja 31 i usklađivanja Srbije sa ZSBP.
Glavni cilj ove detaljne analize je da doprinese kreiranju zakonodavnog okvira kako bi Srbija poslala svoje civilne eksperte u operacije podrške miru. Ovaj dokument nudi uporedno-pravnu analizu pravnih okvira šest evropskih zemalja za slanje civilnih eksperata u operacije podrške miru: Estonije, Hrvatske, Slovenije, Češke, Litvanije i Nemačke. Pored toga, u analizi je dato i kratko razjašnjnenje tome šta su civilne misije i kako su su se one vremenom razvijale.
ISAC predstavlja analizu posvećenu ZBOP i najnovijim dešavanjima u toj oblasti. Analiza pod nazivom „Od Globalne strategije za spoljnu i bezbednosnu politiku EU ka ZBOP sa velikim O” daje kratak pregled ZBOP od Evropskog saveta održanog decembra 2013. kada je formalno započet proces revizije spoljnopolitičkog i bezbednosnog okvira EU do novembra 2017. kada je i formalno pokrenuta Stalna strukturna saradnja.
U sklopu aktivnosti vezanih za praćenje napredka Srbije u okviru poglavlja 31, ISAC objavljuje polugodišnji pregled usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU. Izveštaj obuhvata period od januara do jula 2017. godine i sastoji se od kratke analize i tabelarnog pregleda usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitčkim deklaracijam EU.
Glavna tema ove analize jeste odnos između Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije. Poseban naglasak je stavljen na prirodu međunarodne trgovine danas i razloge zašto je STO neophodna za njeno regulisanje kao i razloge zbog kojih EU insistira da sve njene članice budu istovremeno i članice STO.
Ova analiza za cilj ima da ukaže na značaj Svetske trgovinske organizacije za male zemlje, kao i da predstavi osnovne motive zbog kojih bilo koja država, pa i Srbija, treba da stremi ka članstvu u ovoj organizaciji.
ISAC fond predstavlja svoju treću godišnju analizu usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije donetim u toku 2016. godine. Kao i prethodnih godina, analiza daje kritički osvrt na proces usaglašavanja, istovremeno dajući i nekoliko preporuka za Vladu Srbije i njen pregovarački tim.
Ova zbirka je posvećena predlozima praktičnih politika iz oblasti bezbednosne politike i u njoj možete pronaći tekstove koji se tiču spoljne, bezbednosne i odbrambene politike sa posebnim fokusom na reformu sektora bezbednosti, građanski i demokratski nadzor nad sektorom bezbednosti i napredak u procesu evroatlantskih integraija.
ISAC fond predstavlja svoju drugu godišnju analizu usaglašavanja Srbije sa deklaracijama, stavovima i merama donetim u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Analiza daje kritički osvrt na proces usaglašavanja, istovremeno dajući i nekoliko preporuka za Vladu Srbije i njen pregovarački tim.
Studija je krajnji rezultat istraživačkog projekta podržanog od strane Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji. Cilj istraživanja i same studije je bio rasvetljavanje svih relevantnih aspekata bilateralnog odnosa Srbije i Rumunije u vezi sa položajem i statusom Vlaške nacionalne manjine u Srbiji. Takođe, cilj je i promovisanje daljeg produbljivanja srpsko-rumunskih odnosa i partnerskih veza na putu Srbije ka Evropskoj uniji.
Radna grupa za poglavlja 30 i 31 Nacionalnog konventa, čiji je kooridinator ISAC fond, predstavlja svoju prvu godišnju analizu usaglašavanja Srbije sa deklaracijama, stavovima i merama donetim u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Analiza daje kritički osvrt na proces usaglašavanja, istovremeno dajući i nekoliko preporuka za Vladu Srbije i njen pregovarački tim.
Zbirka sadrži pet predloga praktičnih politika koji su rezultat projekta „Trening za mlade lidere“. Na predlozima su u grupama radili polaznici programa i sami birali konkretna pitanja u okviru teme, ugao pristupa i broj i sadržaj preporuka.
Svrha ove studije je upravo da ponudi prvu informaciju o sadržaju pregovora u poglavlju 30, i ponudi osnovu za početak javne debate o ovim pitanjima. U njoj su na sažeti način izneti osnovni izazovi i nedoumice koji nas kao državu čekaju tokom pregovora. Publikacija takođe predstavlja i prvi proizvod partnerstva i zajedničkog rada Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) i Centra za evropske politike (CEP), na podršci i praćenju pregovora u poglavlju 30 u sledećem periodu.
Proces evropskih integracija je često opterećen komplikovanim bilateralnim i prekograničnim pitanjima između kandidata i susednih zemalja članica EU. Ova pitanja mogu da ugroze efikasnost procesa pregovora, i stoga zaustave napredak i doprinesu produženoj nestabilnosti u regionu. Tokom 2013. godine, u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert u Beogradu, istraživački tim ISAC fonda sproveo je terensko istraživanje u Bosilegradu i Dimitrovgradu, dve opštine u jugoistočnoj Srbiji pretežno naseljene etničkim Bugarima, kao i u Beogradu i Sofiji. Kroz niz razgovora sa različitim akterima, kao i na osnovu rezultata samostalnog istraživanja, ISAC je formulisao zaključke i preporuke praktične politike za sve uključene aktere.
Verziju na bugarskom jeziku možete preuzeti ovde.
Uz podršku Evropskog fonda za Balkan, kroz program Think and Link, ISAC fond je u saradnji sa internet portalom B92.net sproveo istraživanje javnog mnjenja o spoljnoj politici Republike Srbije, uz objavljivanje studije praktične politike Od četiri stuba spoljne politike do evropskih integracija: postoji li volja za strateško usmerenje spoljne politike Srbije?. Cilj ankete je bio da se utvrdi koliko su stavovi ispitanika u saglasnosti sa rezultatima navedenim u prethodno pomenutoj studiji praktične politike, kao i da se sazna kako građani opažaju domen spoljne politike.
Izvod iz recenzije prof. dr Predraga Simića:
Zbornik „Neutralnost u XXI veku – pouke za Srbiju“ je do sada kod nas najambiciozniji pokušaj da se svestrano i produbljeno obradi pitanje neutralnosti u savremenim međunarodnim odnosima koje je u Srbiji, kao i mnogim drugim zemljama, predmet stručnih, ali i političkih podela i oprečnih tumačenja. Smatramo da su odabir tema, dobra struktura zbornika kao i stručnost autora koji su okupljeni u ovom projektu doprineli da čitalac ove knjige upozna iskustva i savremena razmišljanja starih i novih neutralnih zemalja, ali i glavna pitanja koja su otvorena debatama koje se danas vode o neutralnosti i njenoj aktuelnosti, odnosno, neaktuelnosti u savremenim okolnostima. Time su sastavljači ovog zbornika ponudili i odgovore na mnoga pitanja koja su relevantna za Srbiju. Stoga se može zaključiti da će ovaj zbornik srpskoj naučnoj i političkoj javnosti dati odgovore na mnoga pitanja koja su poslednjih godina predmet široke debate o njenim političkim i strateškim opredeljenjima.
Postoji priličan broj studija i debati posvećenih srpsko-mađarskim odnosima. Međutim, one su uglavnom ograničene na pitanja koja se tiču kulture i zajedničke istorije. Postojeća pitanja, izazovi i mogućnosti često ostaju van fokusa kako šire publike tako i elite u dve zemlje. S tim na umu, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) i Fondacija Friedrich Ebert u Srbiji, odlučili su da akcenat stave na aktuelne teme kao što su bilateralni odnosi, proces evropskih integracija, ekonomija, trgovina i prekogranična saradnja, kao i manjinska pitanja. Rezultat je najnovija studija praktične politike ISAC fonda Srbija i Mađarska – političke i ekonomske perspektive. Sadržaj ovog dokumenta se zasniva na samostalnom istraživanju tima ISAC fonda, kao i na informacijama prikupljenim na konferenciji Srpsko-mađarski odnosi – Put napred (Beograd, 18. jun 2012) koju su organizovali ISAC fond i Friedrich Ebert fondacija.
Uz podršku Evropskog fonda za Balkan, istraživački tim ISAC fonda predstavlja svoju najnoviju studiju praktične politike pod nazivom OD ČETIRI STUBA SPOLJNE POLITIKE DO EVROPSKIH INTEGRACIJA: POSTOJI LI VOLJA ZA STRATEŠKO USMERENJE SPOLJNE POLITIKE SRBIJE?
Ovaj dokument razmatra probleme iz domena spoljne politike Srbije u periodu 2008-2012. godine, sa tri aspekta: nedostatka dugoročne spoljnopolitičke strategije, zatim funkcionisanja sistema donošenja spoljnopolitičkih odluka i kontrole tog procesa, i konačno procesa usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Glavni cilj studije je da na osnovu utemeljene analize prethodno navedenih aspekata spoljne politike pruži set preporuka za reformu pristupa ovim pitanjima, sa ciljem popravljanja spoljnopolitičkog položaja zemlje.
Tema analize je razvoj i dinamička promena koncepta neutralne države u međunarodnim odnosima počev od XIX veka. U tekstu se takođe analizira status nekoliko savremenih evropskih država koje se svrstavaju u, ili teže ka stalnoj neutralnosti. Na osnovu toga, autor iznosi uslove koji su nužni da jedna država bude međunarodno prihvaćena kao stalno neutralna u post-hladnoratovskom dobu. Na posletku, autor zaključke poredi sa samoproglašenim neutralnim statusom Srbije.
Ovaj rad razmatra zašto Srbija treba da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i to u svetlu odluke Evropskog saveta donete u decembru 2011. U analizi se tvrdi da Srbija može da postigne mnogo više u pogledu reformi i usvajanja acquis ako je njena evropska perspektiva otvorena i konstantno podsticana, u ovom slučaju putem statusa kandidata. U radu se takođe razmatraju efekti pitanja Kosova u celokupnom procesu evropskih integracija Srbije i kako dalje integracije mogu da pomognu u pronalaženju prihvatljivog rešenja za obe strane.
Analiza je dostupna samo na engleskom jeziku.
Iako sebe doživljava sve više kao “pol” u međunarodnim odnosima, Turska na Zapadnom Balkanu vodi politiku koja je u skladu sa NATO prioritetima stabilnosti.Mnoge države regiona i dalje prihvataju samostalne inicijative Turske, što je njena prilika da svoj uticaj u regionu stavi na sto pregovora sa EU.
Na osnovu zaključaka sa konferencije „Nova turska spoljna politika na Zapadnom Balkanu“ održane u aprilu 2011, i samostalnog istraživanja, ISAC fond predstavlja predlog praktične politike „Turska na Zapadnom Balkanu: Sredstva i ciljevi nove spoljne politike“. Dokument sadrži sveobuhvatnu analizu novog turskog pristupa regionu, kao i set preporuka na istu temu zemljama Zapadnog Balkana i Srbiji
U saradnji sa kancelarijama Friedrich Ebert fondacije iz Beograda i Tirane, ISAC fond je organizovao je direktne razgovore između eksperata, predstavnika civilnog društva i političkih elita Srbije i Albanije. Zaključci sa ovih razgovora, zajedno sa rezultatima samostalno vođenog istraživanja, sabrani su u zbirku predloga praktične politike.
Cilj zbirke je da identifikuje prepreke (a koje nisu direktno povezane sa pitanjem statusa Kosova) koje stoje na putu unapređenja odnosa dve države, a zatim i da da praktične preporuke političkom elitama obe zemlje kako bi se iste otklonili ili ublažili.
Ovaj zbornik radova nastoji da pruži detaljnu analizu izazova i koristi za Srbiju i celokupni region od CEFTA 2006 sporazuma. Budući da CEFTA 2006 predstavlja drugo najznačajnije tržište za Srbiju, ova publikacija ima za cilj da podigne nivo svesti o značaju daljeg razvoja i jačanja regionalnih inicijativa.
Turska je trenutno jedan od najaktivnijih spoljnopolitičkih aktera na Zapadnom Balkanu. Međutim, na tu njenu ulogu se u ovom delu jugo-istočne Evrope često gleda sa emotivnog stanovišta, a ređe sa pragmatične strane. Upravo stoga, cilj ove analize je da pruži detaljan pregled različitih aspekata novog pristupa Turske regionu. Ona takođe nastoji da ponudi objektivnu i na činjenicama zasnovanu procenu nove uloge Turske na Zapadnom Balkanu, koja bi poslužila kao polazna tačka za dalju argumentovanu diskusiju na ovu temu.
Zbornik radova „Odnosi Rusije i Srbije na početku XXI veka“ predstavlja zbirku najboljih i najinteresantnijih radova i analiza, prethodno objavljenih u izveštajima projekta Praćenje rusko-srpskih odnosa, kao i odabranih izlaganja sa okruglih stolova i radionica održanih u okviru ovog projekta.
Ovaj dokument predstavlja doprinos ISAC fonda u otvaranju još jedne osetljive teme u procesu regionalne saradnje. Njegov krajnji cilj nije da odgovori na mnoga pitanja o saradnji između ove dve države, već da ukaže istakne neke od tema i pitanja u bilateralnim odnosima Srbije i Albanije, koja ne bi smela da čekaju konačno rešenje kosovskog problema.
Prof. dr. Miroslav Jovanović
U senci gasa i politike: kulturni i duhovni kontakti, veze i saradnja Srbije i Rusije
Goran Miloradović
Ruski/sovjetski kulturni uticaj u Srbiji/Jugoslaviji u XX i XXI veku
Mirko Blagojević
Pravoslavna religioznost u Srbiji i Rusiji (Njihanje religioznog klatna)
Dr Bogdan Lubardić
Srpsko-ruski kulturalni odnosi u filosofiji danas – pokušaj orijentacije
Ovu analizu pripremio je tim ISAC fonda u saradnji sa advokatskom kancelarijom Nikolić Kokanović Otašević iz Beograda. Cilj ovog projekta je bio da analizira celokupan naftno gasni aranžman sa stanovišta pravnih propisa Republike Srbije i međunarodnih ugovora koji Srbiju obavezuju, kao i da identifikuje mogući probleme u ovoj oblasti privrede koji se mogu javiti tokom sprovođenja ovog aranžmana.
Analiza je dovela do nekoliko zaključaka. Ovaj aranžman je bez presedana među svim dosadašnjim međunarodnim sporazumima koje je zaključila Republika Srbija. Brojne odredbe ovog dokumenta nemaju nikakvu obavezujuću karakteristiku, dok su neke od njih u očiglednoj suprotnosti sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, kao i nekim od međunarodnih sporazuma gde je Republika Srbija jedna od država potpisnica.
Žarko Petrović
direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, ISAC fond
Srbija je počela da formuliše odmerenu politiku u vezi sa inicijativom ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva za zaključenje novog Ugovora o bezbednosti u Evropi. Ona bi morala da nastavi da vodi takvu politiku, jer zemlja koja želi da postane kandidat za članstvo u EU, nema prostora za nezavisnu politiku u tako važnom segmentu kao što je međunarodna bezbednost.
Osim toga, ova inicijativa suštinski je usmerena na bezbednost Rusije.
Srbija bi trebalo da sledi politiku EU u vezi sa ovom inicijativom. Time Srbija dokazuje svoju evropsku orijentaciju i izbija argument „skepticima“ u vezi sa proširenjem EU da je Srbija samo ruski predstavnik na Balkanu.
U ovoj studiji Dušan Reljić, Viši naučni istraživač Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost (SWP) u Berlinu , analizira procese koji su uslovili da ponovno ojača politički i ekonomski uticaj Rusije u tom delu jugoistočne Evrope. Zaključak je, pre svega, da je posle dugog niza godina u kojem je Rusija gubila uticaj, a SAD jačale svoju dominaciju, sukob oko Kosova iznova otvorio prostor za povratak Rusije na Zapadni Balkan. U tom konfliktu, Beograd je zavistan od podrške Moskve.
Uz to, izgradnja gasovoda „Južni tok“ na dugi rok vezuje energetsku sigurnost jugoistočne Evrope za ruske isporuke.
Evropska unija, iako sve države u regionu vide svoju političku budućnost u tome da joj pristupe, moraće ubuduće da vodi računa ne samo o volji Sjedinjenih Američkih Država, već i uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu.
Dr. Igor Tomberg
Perspektive saradnje (.pdf)
Dr. Pavel Baev
Nulta opcija (.pdf)
Dr. András Deák
Procena posvećenosti Rusije (.pdf)
Dr. Konstantin Simonov
Ruski energetski interesi u JIE (.pdf)
Milan Simurdić
Ruska energetska politika i Balkan (.pdf)
Dr. Atanas Georgiev
Bugarsko viđenje energetskih pitanja u JIE (.pdf)
Dr. Zorana Mihajlović Milanović
Energetska bezbednost zemalja JIE (.pdf)
Prof dr Miroslav Jovanović
Medvedev u Beogradu: dva aspekta najavljene posete (.pdf)
O simbolici u spoljnoj politici i o najavi i pozadini posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji. O strateškom partnerstvu i o odgovornosti srpskih političkih elita.
Žarko Petrović
Rusko-srpsko strateško partnerstvo: sadržina i domašaj (.pdf)
Šta čini strateško partnerstvo Rusije i Srbije i kakav je domašaj tog partnerstva za Srbiju u kontekstu njenih evro-integracija?
Lični stav
Dragan Vukšić
Vojnopolitički odnosi Srbije i Rusije u procesu rešavanja problema Kosova i u budućnosti (.pdf)
Lični stav autora o ulozi Rusije i pojedinih ruskih zvaničnika i organa u periodu pre, za vreme i posle bombardovanja SRJ.
