Januar 2025.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Kritike izveštavanja javnog medijskog servisa – Radio-televizije Srbije – o studentskim i građanskim protestima
Preko tri meseca traju masovni građanski i studentski protesti u Srbiji. Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, u kome je poginulo 15 osoba, izazvao je najveći talas protesta u savremenoj istoriji Srbije. Studentske blokade fakulteta na svim državnim univerzitetima su od početka decembra dale novu dinamiku protestima i studentska populacija se de facto nalazi na čelu svojevrsnog opštedruštvenog talasa nezadovoljstva. Društveno-politička situacija u Srbiji je značajno promenjena, a kriza se produbljava, stvarajući najveći izazov za srpske vlasti u protekloj deceniji.
Tokom januara je organizovano nekoliko velikih protestnih skupova u glavnom gradu. Niz incidenata koji su se dogodili pri simboličnim petnaestominutnim blokadama saobraćajnica, kao i rastuće agresivna retorika vlasti i kampanja pro-režimskih medija protiv studenata i građana koji učestvuju u protestima, podstakli su samo dodatno nezadovoljstvo.
Nakon velikog protesta 17. januara ispred zgrade medijskog javnog servisa – Radio-televizije Srbije (RTS) – kome je prisustvovalo, prema podacima Arhiva javnih skupova, oko 55.000 ljudi, usledio je 24. januara tzv. generalni štrajk – kombinacija štrajkova, bojkota i protesta bez presedana širom Srbije – da bi potom studenti beogradskog univerziteta organizovali 27. januara dvadesetčetvoročasovnu blokadu važnog saobraćajnog čvorišta. Blokada Autokomande je prva u nizu velikih višečasovnih akcija blokada u najvećim gradovima u Srbiji. Već dve nedelje kasnije – 1. februara, na tri meseca od tragedije u Novom Sadu – organizovan je masovni studentsko-građanski blokadni skup u tom gradu.
Oštra kampanja pro-režimskih medija i tabloida protiv studentsko-građanskih protesta, uz promovisanje od ranije utemeljenih narativa, analizirana je u prethodnom periodu, ali je otvoreno i podjednako važno pitanje o izveštavanju javnog medijskog servisa – RTS. Radio-televizija Srbije je zbog načina izveštavanja neretko na meti oštrih kritika delova javnosti, od opozicionih partija, civilnog društva, preko nezavisnih medija, udruženja građana, te do, u kontekstu aktuelnih protesta, same studentske zajednice.
Nezadovoljstvo postupcima RTS i ne-izveštavanjem ili pristrasnim izveštavanjem o centralnoj društvenoj i političkoj temi u Srbiji – studentsko-građanskim protestima – tokom januara meseca se progresivno uvećavalo. Od početka protesta i studentskih blokada organizovana su čak tri masovna skupa upravo ispred zgrade Radio-televizije Srbije. Naglašavano je da „studenti od početka blokada pozivaju RTS da izveštava objektivno i potpuno o njihovim zahtevima i aktivnostima.“ Međutim, sagovornici različitih nezavisnih medija su nedvosmisleno ukazivali kako je „Radio-televiziji Srbije tri meseca trebalo da pređe put od toga da je se studenti boje jer beskrupulozno laže i obmanjuje javnost koja je finansira do toga…da objavi prvi korektan izveštaj o protestima.“
U informativnom programu RTS tokom januara, pored veoma oskudnog izveštavanja o zahtevima studenata i protestnim aktivnostima, je moglo, sa druge strane, da se čuje učestalo prenošenje izjava u kojima se „studenti optužuju da su strani plaćenici, a glumci koji ih podržavaju poistovećuju se sa teroristima Hamasa.“ Kako prenose drugi mediji „problem izveštavanja RTS-a za studente nisu samo informacije koje se izostavljaju, već i one koje se plasiraju…poistovećivanje glumaca sa teroristima, tema koja je zauzela veliki prostor u informativnom programu RTS-a 14. januara…podstiče na još veći razdor među građanima.“
Ilustrativno je, stoga, saopštenje neformalnih grupa studenata u blokadi u kojem je 15. januara istaknuto da je „naše pravo da znamo sve (slogan RTS) izgleda naše pravo da ne znamo ništa.“ Samo dan pred protest 17. januara ispred Radio-televizije Srbije pokazana je opravdanost kritika na račun javnog servisa, budući da tokom skoro čitavog dana RTS nije prenosio kao centralnu vest tada glavnu vest dana o teško povređenoj devojci koja je učestvovala u mirnoj studentskoj blokadi, da bi to učinio u večernjem Dnevniku, tek nakon što su građani masovno izašli na ulice širom zemlje.
Portal Cenzolovka u tekstu sugestivnog naslova „RTS na prekretnici: Servis građana ili Vučića“ piše kako „nezadovoljstvo studenata i građana…moglo se videti i uživo na protestima, kada je u par navrata deo demonstranata zviždao, pravio buku i ometao uključenje reportera RTS-a.“ Takva situacija se dogodila i na pomenutom protestu ispred zgrade RTS-a 17. januara. Kako prenose mediji, tada je po prvi put „deo zaposlenih, tokom uključenja u Dnevnik 2, izašao na terasu i raširio transparent Radnici RTS su uz studente.“
Nekoliko sindikata zaposlenih na RTS su, konačno, 22. januara zbog „nepreciznog izveštavanja sa studentskih protesta…kao i nemogućnosti da se studentski glas čuje u emisijama RTS“ podneli zahtev glavnom uredniku. U njihovom saopštenju se navodi da „izveštaji sa studentskih protesta…budu precizni i emitovani u svim informativnim emisijama, posebno u dužem trajanju u najgledanijoj emisiji Dnevnik 2.“ U znak podrške studentima ovi sindikati su nekoliko dana kasnije podneli i zvanični zahtev za razrešenje glavnog urednika informativnog programa RTS.
Međutim, u narednim danima januara značajnija promena u izveštavanju nije bila prisutna. Štaviše, izostanak adekvatnog medijskog prostora za najavu i obrazlaganje do tada najvećeg skupa i dvadesetčetvoročasovne blokade saobraćajnice u Beogradu je oštro kritikovano. U studentskom saopštenju ističe se da je „RTS svojim dosadašnjim radom pokazao da studentske blokade…ne smatra vrednim izveštavanja, toliko da nije najavio akciju blokiranja najvažnije saobraćajnice u glavnom gradu…time, zaključujemo…informacije se ne prenose građanima ove zemlje.“ Tokom samog skupa 27. januara reporteri RTS su bili na Autokomandi, ali su pojedini građani i studenti otežavali i blokirali uživo uključenje u programu RTS, što su različiti kritički orjentisani mediji ocenili kao „odbijanje površnog izveštaja.“
Signali konkretnije promene u pristupu Radio-televizije Srbije, prema mišljenju analitičara, uočavaju se tek sa izveštavanjem o studentskim aktivnostima u blokadi tri mosta u Novom Sadu 1. februara, povodom tri meseca od tragedije na železničkoj stanici. „Javni servis je povećao broj priloga o studentskim protestima, a i minutažu, a na njihovom sajtu je objavljen i blog o maršu do Novog Sada i blokadi mostova,“ primećuju sagovornici nezavisnog nedeljnika Vreme. Međutim, čak i ovakav, ograničeni, „pomak“ naišao je na osudu sa strane vladajuće partije. Srpska napredna stranka je izdala saopštenje u kojem se tvrdi da „su izveštaji neprofesionalni i skandalozni, i da je RTS njima prekršila sva pravila i vrednosti nepristrasnog novinarstva.“
Pro-vladini mediji i tabloidi su, paralelno, tokom januara koristili svaku priliku da čak i sporadične akte podrške studentima od strane zaposlenih na RTS-u ili davanje malo većeg medijskog prostora studentsko-građanskim protestima oštro i neosnovano kritikuju i stigmatizuju. Tako je najtiražniji pro-režimski tabloid Informer pisao da je jedna od urednica RTS-a Olivera Kovačević „podržala studente koji u saradnji sa opozicijom pokušavaju da sruše državu…čime je praktično poručila da podržava pokušaj obojene revolucije u Srbiji.“
Alo se nadovezivao senzacionalističkim tekstovima u kojima se tvrdi kako je „Olivera Kovačević podržala opozicione proteste i pridružila se rušenju,“ kako je „RTS isti kao N1 i da se zahteva od javnog servisa da izveštava kako se opoziciji dopada,“ te konstatuju „kontradiktornosti u izveštavanju javnog servisa.“ Večernje novosti su se pridružile datoj mini-kampanji pro-režimskih medija naglašavajući problematično izveštavanje RTS koji se navodno „stavlja na stranu onih koji bi da sruše poredak u zemlji,“ kao i to da je „RTS u totalnoj kampanji protiv države.“
Činjenica je da se Radio-televizija Srbije svojim ne-izveštavanjem ili pristrasnim izveštavanjem o studentsko-građanskim protestima našla na meti potpuno opravdanih kritika. Pod pritiskom javnosti učinjena je tek određena blaga promena krajem januara i početkom februara. Međutim, postupci RTS i nadalje izazivaju nezadovoljstvo šire javnosti, usled čega su tokom februara studenti pozvali na bojkot programa Radio-televizije Srbije. Početkom marta organizovana je i dvadesetčetvoročasovna blokada medijskog javnog servisa, a neposredni povod su bile uvrede koje je voditeljka RTS-a izrekla na račun studenata i građana.
Autor: Igor Mirosavljević