Јануар 2025.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
Критике извештавања јавног медијског сервиса – Радио-телевизије Србије – о студентским и грађанским протестима
Преко три месеца трају масовни грађански и студентски протести у Србији. Пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра, у коме је погинуло 15 особа, изазвао је највећи талас протеста у савременој историји Србије. Студентске блокаде факултета на свим државним универзитетима су од почетка децембра дале нову динамику протестима и студентска популација се de facto налази на челу својеврсног општедруштвеног таласа незадовољства. Друштвено-политичка ситуација у Србији је значајно промењена, а криза се продубљава, стварајући највећи изазов за српске власти у протеклој деценији.
Током јануара је организовано неколико великих протестних скупова у главном граду. Низ инцидената који су се догодили при симболичним петнаестоминутним блокадама саобраћајница, као и растуће агресивна реторика власти и кампања про-режимских медија против студената и грађана који учествују у протестима, подстакли су само додатно незадовољство.
Након великог протеста 17. јануара испред зграде медијског јавног сервиса – Радио-телевизије Србије (РТС) – коме је присуствовало, према подацима Архива јавних скупова, око 55.000 људи, уследио је 24. јануара тзв. генерални штрајк – комбинација штрајкова, бојкота и протеста без преседана широм Србије – да би потом студенти београдског универзитета организовали 27. јануара двадесетчетворочасовну блокаду важног саобраћајног чворишта. Блокада Аутокоманде је прва у низу великих вишечасовних акција блокада у највећим градовима у Србији. Већ две недеље касније – 1. фебруара, на три месеца од трагедије у Новом Саду – организован је масовни студентско-грађански блокадни скуп у том граду.
Оштра кампања про-режимских медија и таблоида против студентско-грађанских протеста, уз промовисање од раније утемељених наратива, анализирана је u prethodnom периоду, али је отворено и подједнако важно питање о извештавању јавног медијског сервиса – РТС. Радио-телевизија Србије је због начина извештавања неретко на мети оштрих критика делова јавности, од опозиционих партија, цивилног друштва, преко независних медија, удружења грађана, те до, у контексту актуелних протеста, саме студентске заједнице.
Незадовољство поступцима РТС и не-извештавањем или пристрасним извештавањем о централној друштвеној и политичкој теми у Србији – студентско-грађанским протестима – током јануара месеца се прогресивно увећавало. Од почетка протеста и студентских блокада организована су чак три масовна скупа управо испред зграде Радио-телевизије Србије. Наглашавано је да „студенти од почетка блокада позивају РТС да извештава објективно и потпуно о њиховим захтевима и активностима.“ Међутим, саговорници различитих независних медија су недвосмислено указивали како је „Радио-телевизији Србије три месеца требало да пређе пут од тога да је се студенти боје јер бескрупулозно лаже и обмањује јавност која је финансира до тога…да објави први коректан извештај о протестима.“
У информативном програму РТС током јануара, поред веома оскудног извештавања о захтевима студената и протестним активностима, је могло, са друге стране, да се чује учестало преношење изјава у којима се „студенти оптужују да су страни плаћеници, а глумци који их подржавају поистовећују се са терористима Хамаса.“ Како преносе други медији „проблем извештавања РТС-а за студенте нису само информације које се изостављају, већ и оне које се пласирају…поистовећивање глумаца са терористима, тема која је заузела велики простор у информативном програму РТС-а 14. јануара…подстиче на још већи раздор међу грађанима.“
Илустративно је, стога, саопштење неформалних група студената у блокади у којем је 15. јануара истакнуто да је „наше право да знамо све (слоган РТС) изгледа наше право да не знамо ништа.“ Само дан пред протест 17. јануара испред Радио-телевизије Србије показана је оправданост критика на рачун јавног сервиса, будући да током скоро читавог дана РТС није преносио као централну вест тада главну вест дана о тешко повређеној девојци која је учествовала у мирној студентској блокади, да би то учинио у вечерњем Дневнику, тек након што су грађани масовно изашли на улице широм земље.
Портал Цензоловка у тексту сугестивног наслова „РТС на прекретници: Сервис грађана или Вучића“ пише како „незадовољство студената и грађана…могло се видети и уживо на протестима, када је у пар наврата део демонстраната звиждао, правио буку и ометао укључење репортера РТС-а.“ Таква ситуација се догодила и на поменутом протесту испред зграде РТС-а 17. јануара. Како преносе медији, тада је по први пут „део запослених, током укључења у Дневник 2, изашао на терасу и раширио транспарент Радници РТС су уз студенте.“
Неколико синдиката запослених на РТС су, коначно, 22. јануара због „непрецизног извештавања са студентских протеста…као и немогућности да се студентски глас чује у емисијама РТС“ поднели захтев главном уреднику. У њиховом саопштењу се наводи да „извештаји са студентских протеста…буду прецизни и емитовани у свим информативним емисијама, посебно у дужем трајању у најгледанијој емисији Дневник 2.“ У знак подршке студентима ови синдикати су неколико дана касније поднели и званични захтев за разрешење главног уредника информативног програма РТС.
Међутим, у наредним данима јануара значајнија промена у извештавању није била присутна. Штавише, изостанак адекватног медијског простора за најаву и образлагање до тада највећег скупа и двадесетчетворочасовне блокаде саобраћајнице у Београду је оштро критиковано. У студентском саопштењу истиче се да је „РТС својим досадашњим радом показао да студентске блокаде…не сматра вредним извештавања, толико да није најавио акцију блокирања најважније саобраћајнице у главном граду…тиме, закључујемо…информације се не преносе грађанима ове земље.“ Током самог скупа 27. јануара репортери РТС су били на Аутокоманди, али су поједини грађани и студенти отежавали и блокирали уживо укључење у програму РТС, што су различити критички орјентисани медији оценили као „одбијање површног извештаја.“
Сигнали конкретније промене у приступу Радио-телевизије Србије, према мишљењу аналитичара, уочавају се тек са извештавањем о студентским активностима у блокади три моста у Новом Саду 1. фебруара, поводом три месеца од трагедије на железничкој станици. „Јавни сервис је повећао број прилога о студентским протестима, а и минутажу, а на њиховом сајту је објављен и блог о маршу до Новог Сада и блокади мостова,“ примећују саговорници независног недељника Време. Међутим, чак и овакав, ограничени, „помак“ наишао је на осуду са стране владајуће партије. Српска напредна странка је издала саопштење у којем се тврди да „су извештаји непрофесионални и скандалозни, и да је РТС њима прекршила сва правила и вредности непристрасног новинарства.“
Про-владини медији и таблоиди су, паралелно, током јануара користили сваку прилику да чак и спорадичне акте подршке студентима од стране запослених на РТС-у или давање мало већег медијског простора студентско-грађанским протестима оштро и неосновано критикују и стигматизују. Тако је најтиражнији про-режимски таблоид Информер писао да је једна од уредница РТС-а Оливера Ковачевић „подржала студенте који у сарадњи са опозицијом покушавају да сруше државу…чиме је практично поручила да подржава покушај обојене револуције у Србији.“
Ало се надовезивао сензационалистичким текстовима у којима се тврди како је „Оливера Ковачевић подржала опозиционе протесте и придружила се рушењу,“ како је „РТС исти као Н1 и да се захтева од јавног сервиса да извештава како се опозицији допада,“ те констатују „контрадикторности у извештавању јавног сервиса.“ Вечерње новости су се придружиле датој мини-кампањи про-режимских медија наглашавајући проблематично извештавање РТС који се наводно „ставља на страну оних који би да сруше поредак у земљи,“ као и то да је „РТС у тоталној кампањи против државе.“
Чињеница је да се Радио-телевизија Србије својим не-извештавањем или пристрасним извештавањем о студентско-грађанским протестима нашла на мети потпуно оправданих критика. Под притиском јавности учињена је тек одређена блага промена крајем јануара и почетком фебруара. Међутим, поступци РТС и надаље изазивају незадовољство шире јавности, услед чега су током фебруара студенти позвали на бојкот програма Радио-телевизије Србије. Почетком марта организована је и двадесетчетворочасовна блокада медијског јавног сервиса, а непосредни повод су биле увреде које је водитељка РТС-а изрекла на рачун студената и грађана.
Аутор: Игор Миросављевић