Политичке перспективе и мишљења

Стратешки дијалог Србије са САД превазилази питање односе две владе и представља елемент дугорочне америчке политике у региону, базиране на геополитици и економији.

Анализа нашег Марка Савковића за портал „Савремена политика“.

Публикација анализира кључне узроке успоравања европских интеграција Србије и промене у односима са Европском унијом током протекле деценије. Посебан фокус стављен је на владавину права, демократију и усклађивање спољне политике Србије са ЗСБП ЕУ.

Аутор: др Марко Савковић, виши саветник у ISAC фонду

Након (сјајно организованог и ефектног) самита у Тивту, Црна Гора улази у „циљну равнину“ европских интеграција. Најдаље је одмакла међу државама Западног Балкана; отворена су сва преговарачка поглавља а значајан је и број привремено затворених (14 од 33). Оптимизмом зраче и црногорски званичници, па је премијер Милојко Спајић у више наврата нагласио да је „Црна Гора данас ближе Европској унији (ЕУ) него икада раније“. Сада се, међутим, улази у најосетљивију фазу.

Аутор: др Марко Савковић, виши саветник у ИСАЦ фонду

Текст је први пут објављен на порталу Новог магазина, 15. јуна 2026. године

Изјава канадског премијера Марка Карнија изречена на Светском економском форуму, у којој је позвао на приближавање тзв. „средњих сила“ у међународним односима, представља артикулацију промене у структури међународних односа: одговор на крах концепта либералног мира и припрема за „наоружану међузависност“ (енг. weaponized interdependence) која нам предстоји.

Аутор: Др Марко Савковић, виши саветник у ИСАК фонду

Текст је први пут објављен на порталу „Савремена политика“ 28. априла 2026. 

Три балтичке земље су најдоследнији противници „меког“ приступа Москви и инсистирају да се кандидати за чланство потпуно ускладе са спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Аутор: др Марко Савковић, ИСАЦ фонд

Текст је први пут објављен на порталу „Савремена политика“ 18. фебруара 2026. 

Мало ко је могао да очекује да ће 2025. годину политички у Србији – поред свега другог што се десило – обележити две ствари: чињеница да протести студената трају и даље (односно, да су студенти у својој борби толико дуго истрајали) и неуспех власти у односима са Америком. Није ли, уосталом, други Трампов мандат дочекан са одушевљењем; веровало се да ће, на темељу искуства стеченог у првом мандату, амбиције Београда наићи на добар пријем у Вашингтону. Ствари су, међутим, кренуле низбрдо, у тој мери да биланс године на измаку изгледа овако: са спољнополитичким балансирањем је скоро па готово; изложени смо незадовољству крајње непредвидљиве администрације и председника најмоћније државе света; и под претњом да нам се дуго замерана енергетска зависност од Русије коначно обије о главу.

Игор Новаковић и Марко Савковић, ИСАЦ фонд

Презентација одржана 19. новембра на међународној конференцији „АИ и безбедност у 21. веку“ у Београду

Вештачка интелигенција (AI) се често представља као неутралан алат – покретач иновација и ефикасности. У стварности, AI је мултипликатор моћи, посебно када се примењује на хибридне претње. У Западном Балкану, где крхке институције и геополитичка конкуренција већ стварају плодно тло за дестабилизацију, AI не додаје само сложеност – он је убрзава. Србија је, у овом контексту, опасно неспремна.

Ритуална заклињања у пријатељство Србије и Русије више су део фолклора, него што имају рефлексију у стварности, где су на сцени сурови интереси.

Игор Новаковић

Текст је први пут објављен на порталу „Савремена политика“ 5. октобра 2025. године.

Овај рад др Милана Игрутиновића представља свеобухватну анализу постконфликтних односа Србије са суседним земљама, са посебним освртом на трајни утицај ратова из деведесетих година и комплексне изазове у процесу приближавања Европској унији.

Кроз интердисциплинарни приступ који обухвата анализу јавног дискурса, спољне политике и историјских наратива, истражује се на који начин наслеђе сукоба и даље обликује савремене односе Србије са Хрватском, Босном и Херцеговином и Косовом.

Поред тога, рад се бави и перцепцијама Европе у српској јавности, испитујући како различити ставови и наративи утичу на регионалну стабилност, међусобну сарадњу и перспективу будућих интеграција.

Овај рад анализира спољно уплитање у председничке изборе у Сједињеним Државама 2024. године, с посебним фокусом на покушаје атентата на Доналда Трампа и шире стратегије утицаја које користе државе попут Ирана, Русије и Кине. Кроз теоријски оквир међународне пропаганде и психолошког ратовања, рад идентификује три главна циља спољног уплитања: поткопавање демократије, дестабилизацију друштва и директно утицање на изборни резултат. На крају, истраживање испитује различите методе које су актери користили, укључујући ширење дезинформација и облике принуде, како би ослабили демократски процес у САД.

Др Милан Игрутиновић, Институт за европске студије, Београд

Рат у Украјини је дубоко уздрмао европски поредак и проузроковао низ политичких, економских и безбедносних промена у Европској унији. Овај чланак истражује како је рат преобликовао политику ЕУ и унапредио њен одбрамбени сектор. Такође, разматра како ће ЕУ одговорити на нове геополитичке изазове и хоће ли овај сукоб омогућити нови облик европске сарадње и интеграције.

Ова публикација пружа анализу екстремизма у савременим друштвима, с посебним фокусом на његов утицај на стабилност и сигурност заједница. Истражују се узроци и последице екстремистичких покрета, који су често засновани на насиљу, нетолеранцији и потребама за очувањем колективног идентитета. Посебна пажња посвећена је десничарском екстремизму у Европи, његовим друштвеним окидачима и претњама које носи. Такође, рад детаљно разматра феномен десничарског екстремизма у Србији и анализира факторе који подстичу његов раст и ширење.

У овом чланку приказујемо како екстремистички религијски покрети могу утицати на дестабилизацију једне суверене државе. У овом случају реч је о покрету Боко Харам, који је приказан као дестабилизујући фактор Савезне Републике Нигерије, у региону Западне Африке.

Генеза сукоба Србије и Косова обухвата дуг временски период у ком су његову ескалацију детерминисали различити друштвени контексти. Актуелни сукоб историјски гледано, своје упориште има у Уставу СФРЈ из 1974., бомбардовању СРЈ ‘90-тих од стране НАТО-а, погрому Срба ‘04. и једностраном проглашењу независности Косова 2008. године. Уз нужно помињање претходно наведених збивања, али без дубљег залажења у њихово тумачење и значај, ова анализа усмерена је на период који је уследио након тога. Раздобље током којег су две стране, званични Београд и Приштина настојали, искрено или не, под патронатом Запада, да превазиђу међусобна неслагања. У папиру су размотрени неки од најбитнијих елемената тог процеса, како су се одвијали, њихове последице и зашто још увек односи нису нормализовани и изазивају трзавице на, политички увек трусном, Западном Балкану.

Као резултат конференције  „Заштита животне средине и економски раст: искуства из Јапана, ЕУ и Србије“ ISAC фонд представља папир „Може ли у цивилизацији 21. века уопште постојати дилема: привредни развој или здрава животна средина?“ Др Владимир Међак представио је како је Јапан ускладио економски раст са животном средином, зашто је нечињење и нерачунање здравља људи скупље од улагања у чистије технологије и шта је то што друштво може да уради како би се приступ Владе у овом пољу променио.

Као резултат конференције  „Заштита животне средине и економски раст: искуства из Јапана, ЕУ и Србије“ ISAC фонд представља папир „Погледи ка Европи: Да ли је угљенично неутрална, зелена будућност у плану за Србију?“

Мирјана Јовановић у овом папиру говори о Зеленом договору ЕУ и Зеленој агенди за Западни Балкан и импликацијама које ове политике имају на европски пут Србије и свакодневни живот њених грађана; о зеленој транзицији на обновљиве изворе енергије и спремности Србије за угљенично неутралну будућност.

Као резултат конференције  „Заштита животне средине и економски раст: искуства из Јапана, ЕУ и Србије“ ISAC фонд представља папир „Позитивним примером до одговорне праксе – стране инвестиције у Србији и заштита животне средине“. Да ли су стране инвестиције које не поштују еколошке прописе заиста предуслов економског раста и развоја? Постоји ли другачији начин пословања који укључује заштиту животне средине? Шта каже међународна заједница, а каква је пракса Србије, читајте у овој политичкој перспективи др Марине Савковић.

Поглавље 30 – Економски односи са иностранством је у случајевима процеса приступања других држава, у јавности и експертској заједници било третирано као „техничко“ и стога лако за затварање. Међутим, у случају Србије, ово поглавље може лако да постане и политичко питање, пошто се, између осталог, односи и на усвајање регулативе која се тиче генетички модификованих организама (ГМО), као и економске аспекте сарадње са појединим трећим земљама, међу којима је свакако најзначајнија Русија.

У овој публикацији погледајте који су то елементи поглавља 30 са којима Србија мора да се усклади са Европском унијом; табеларни приказ компаративне анализе Извештаја о напретку за 2019. и 2020. годину и објашњење како је припремљеност Србије за економске односе са иностранством оцењена у ова два извештаја. Такође, говори се о предностима чланства у Светској трговинској организацији, али и зашто се став по питању чланства Србије не мења из године у годину упркос бенефитима које би јој то донело.

Поглавље 31 односи се на Заједничку спољну, безбедносну и одбрамбену политику Европске уније (ЕУ).

Услов за ступање у чланство ЕУ је прихватање свих права и обавеза на којима се унија заснива, као и институционалног оквира који је чини. У овом папиру можете прочитати како процес усклађивања законодавства са Европском унијом тече и где се Србија на том путу налази, које су главне препреке за напредовање у процесу интеграција и усклађивања политика. На крају говори се о томе како извештаји о напретку Европске комисије оцењују припремљеност Србије у погледу спољне, безбедносне и одбрамбене политике.

У протеклом периоду значајно је измењено безбедносно окружење на спољним границама Европске уније, а мигрантска криза и терористички напади ставили су на агенду и унутрашњу безбедност уније. Организовани криминал, миграције, тероризам у суседству и унутар саме уније, пандемија, повећале су значај цивилног управљања кризама и утицали на већу сарадњу између различитих нивоа политика саме уније.

Ова публикација даје кратки преглед развоја система цивилног управљања кризама ЕУ, његових задатака и главних недостатака у контексту промењених безбедносних околности. Такође, даје препоруке за њихово превазилажење. У папиру се говори и о начинима на који државе кандидати могу да се укључе и дају свој допринос, о томе како обуку цивилних експерата прилагодити новим условима и на који начин Србија може да се укључи и какве би јој бенефите учешће у мисијама донело.

Овај папир нуди кратак преглед природе инвестиција које Кина улаже у енергетски сектор на Западном Балкану. Чланак је првобитно објављен на сајту The Berlin process – information and resource centre.

Чланак је доступан само на енглеском језику.

Препоруке за Европску унију

Као допринос расправи о будућности европских интеграција земаља Западног Балкана, група водећих тинк-тенкова у Србији и организација цивилног друштва специјализованих за европске интеграције, представља своје препоруке ЕУ, са циљем да побољша ефективност процеса интеграција и потврди одрживу и дефинисану европску перспективу овог региона.

Ове препоруке су поднели следећи тинк-тенкови и организације цивилног друштва из Србије: Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП), Београдски фонд за политичку изузетност (БФПЕ) Центар за савремене политике – ЦСП, Европски покрет у Србији, Центар за европске политике – ЦЕП,  Центар за међународне и безбедносне послове – ISAC, Комитет правника за људска права – YUCOM.

Почетком ове године ступио је на снагу највећи билатерални уговор о слободној трговини у историји, потписан од стране Јапана и ЕУ. Ова политичка перспектива фокусира се на кораке које Србија треба да предузме како би искористила ову јединствену економску шансу. Главни изазови са којима Србија мора да се суочи како би максимизирала користи од овог споразума јесу њен статус у погледу Светске трговинске организације, потешкоће да гарантује безбедност инвестиција и немогућност спољне политике да задржи чврст курс према ЕУ. Имплементацијом решења које овај папир нуди, Србија би могла драстично да прошири свој приступ тржишту и страним инвестицијама.

Публикација је доступна само на енглеском језику.

Остало је мање од 6 година до првог прогнозираног датума уласка Србије у ЕУ, може ли Србија да испуни све захтеве до тада? Овај кратак папир разматра темпо отварања преговарачких поглавља, поруке из Извештаја о напретку Србије за 2019. годину, као и неке од хитних корака које Србија треба да предузме како би се процес приступања вратио на прави пут.

Публикација је доступна само на енглеском језику.

Једно од најчешће постављаних питања око спољнополитичке орјентације Србије је однос Европске  уније и Русије након избијања кризе у Украјини 2014. године, и начина на који се овај однос рефлектује на положај Србије, пре свега у контексту процеса приступања ЕУ. Наиме, у оквиру поглавља 31 (заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика), Србија је обавезна да се усклади са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ која се у највећем делу састоји од придруживања спољнополитичким декларацијама и мерама које из њих произилазе. У процесу  претприступних преговора Србије са ЕУ ово поглавље није још отворено, и као кључно питање наметнуло се придруживање Србије рестриктивним мерама које је ЕУ увела Руској Федерацији.

Како су у јавности у Србији присутне велике непознанице које се тичу ове теме, у овом документу објашњени су разлози због којих је ЕУ применила рестриктивне мере против Русије, природу ових мера, као и начин на који је Руска Федерација одговорила на ове мере.

Ово политичко мишљење се бави потенцијалним ефектима могуће свеобухватне нормализације односа Београда и Приштине на обавезе Србије за усаглашавање са спољнополитичким приступом ЕУ.

Ово кратко политичко мишљење се бави Декларацијом о билатералним питањима у контексту Берлинског процеса и потребу за новим подстицајима који би требало да потичу из земаља чланица ЕУ. Такође наглашава потребу да ЕУ покаже посвец́еност сопственим политикама како би се дао прави подстицај западном Балкану да се више ангажује у погледу својих обавеза које произлазе из истог документа.

У овом кратком политичком мишљењу које се бави питањем одабира „области експертизе” за учешће Србије у цивилним мисијама подршке миру приближније се разматрају потребе Србије у том контексту, области експертизе којима Србија већ располаже,  интереси које Србија остварује одабиром појединих области експертизе као и потенцијални трошкови.

У овом кратком политичком мишљењу можете прочитати разлоге зашто Република Србија треба да учествује у међународним мисијама подршке миру као и који су њени интереси за учествовање у мисијама овог типа.

Овај предлог практичне политике представља допринос дебати која треба да се отвори покретањем процеса израде нове Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране. Главни циљ овог текста јесте представљање приступа „стратешке рефлексије“ односно „фазе партиципације“ у изради стратешких докумената где се уместо релативно уског експертског тима који у пракси најчешће бива задужен за овај процес, те јавне дебате, укључује и шира, експертска заједница.

Анализа пружа преглед положаја мањина у Србији, са посебним освртом на источно романске мањине и утицај тог питања на односе Србије и Румуније. Садржи препоруке за политичку елиту у Србији како би се избегли проблеми који су се појављивали између две државе у прошлости у вези са овом темом.

Овај аналитички текст се бави питањем српско-руских односа и курсом руске политике према Србији и Косову после признања независности и припајања Крима. Аутор износи све нелогичности које подразумева садашњи правац ових односа после најнових догађаја у Украјини, и указује на могућа отворена питања која могу да успоре напредовање Србије ка ЕУ.

Добијањем статуса кандидата и отпочињањем преговора са Европском унијом, односи Србије са суседима и питање поштовања мањинских права су постали једно од најважнијих спољнополитичких питања. Једно од недавно отворених питања, односи између Србије и Бугарске и питање права бугарске националне мањине тема je овог документа, у којем су аутори покушали да на стручан и свеобухватан начин приступе питању, те да дају препоруке за унапређење тренутне ситуације.

У светлу искуства европских интеграција у протеклих педесет година, међусобна трговина и економске интеграције су основа за побољшање односа између Србије и Албаније кроз такозвани “ефекат преливања” (spill-over effect). На исти начин, ове државе би требало да се залажу за продубљивање трговинских односа, који би онда могли да служе као основа за побољшање њихових укупних односа и за процес помирења на њиховом путу ка ЕУ. ISAC фонд је припремио сет препорука за практичну политику имајући у виду потребу за чвршћим економским везама са Албанијом.

CEFTA 2006 је једна од најзначајнијих регионалних иницијатива покренутих током последње деценије. Током више од 4 године постојања, CEFTA 2006 је знатно допринела подстицању међусобне сарадње на Западном Балкану, приближавању и продубљивању међусобних економских веза, те припреми ових земаља за чланство у ЕУ. Ипак, неке од могућности које су предвиђене Споразумом још нису искоришћене, већином због недостатка политичке воље. С тим у складу, ISAC фонд је изнео сет препорука за практичну политику, чијом би се применом капацитети и могућности CEFTA 2006 максимално искористиле.

Текст се бави аргументима за и против уласка у НАТО коришћеним током скорашње дебате у јавности (2010). Аутор наводи све позитивне ефекте и користи које би Србија имала у случају евентуалног чланства у Алијанси. Чланак такође садржи сет предлога практичне политике уколико земља остане неутрална.

У аналитичком тексту, којим аргументовано побија учестала нереална обећања о скором уласку Србије у ЕУ, аутор Жељко Пантелић нуди стручно образложену перспективу придруживања и приступања Србије ЕУ, објашњавајући главне фазе тих процеса.

Како би постигао један од својих кључних циљева – квалитативно унапређење развоја јавне политике у Србији – као и да би предочио благовремене коментаре важних догађаја и политичких тема из Србије, региона и Европе са своје јединствене тачке гледишта, ISAC фонд почиње објављивање новог издања: ISAC-ове ПОЛИТИЧКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ. Прво издање ISAC-ове политичке перспективе, насловљено „Дефинисање антиреформиста, редефинисање реформиста“, које је написао Милан Пајевић, Председавајући Међународног саветодавног одбора ISAC фонда, уједно обележава и почетак пуног ангажмана г. Пајевића у ISAC-у.

ISAC-ове политичке перспективе ће бити објављиване када догађаји то буду налагали, уместо у тачно одређеним интервалима. Намера ISAC фонда је да прво ангажује чланове свога Међународног саветодавног одбора као ауторе ISAC-ове политичке перспективе, али исто тако и истомишљенике – стручњаке из разних области, људе који су били део програма ISAC фонда, пријатеље организације и друге особе заинтересоване за реформе.

Као резултат конференције “Увод у преговоре у Поглавље 30 – Економски односи са иностранством” која је одржана током октобра 2014. године као део активности Радне групе за поглавља 30 и 31 Националног конвета о ЕУ, координатор радне групе ISAC фонд представља први предлог практичне политике посвећен припремама за отварање преговора у овом поглављу.

Резиме предавања Адама Балцера, сарадника Центра за европске стратегијеДемос Европа из Варшаве, на тему Турска и Западни Балкан – поглед из Пољске одржаног 23. јуна 2011. године на Институту за европске студије у Београду.
Адам Балцер се у предавању осврнуо на радикални преокрет у спољној политици Републике Турске и изнео своја запажања о њеним могућим дометима на простору Западног Балкана

ISAC фонд наставља да објављује најважније говоре и дискусије са своје конференције „ЗСБП и приступање Србије Европској унији“. Друга публикација  ће обухватити презентацију господина Карстена Воигта, бившег посланика немачког бундестага.

ISAC фонд са задовољством објављује да ће у наредном периоду, као део активности у оквиру Поглавља 31 , објављивати најважније говоре и дискусије са своје конференције „ЗСБП и приступање Србије Европској унији“. Прва публикација  ће обухватити презентацију госпође Ребеке Хармс, посланице Европског парламента.