Политичке анализе и студије

Публикација „Свакодневни екстремизам у Србији: између демократског протеста и политичке поларизације“ анализира како се поларизација, неповерење у институције и логика „ми против њих“ обликују у свакодневном политичком дискурсу. Заснована на квалитативном истраживању, студија показује да екстремизам није нужно маргинална појава, већ процес који се развија кроз свакодневне интеракције и перцепције грађана. Посебан фокус стављен је на улогу протеста, политичку ангажованост младих и однос према институцијама.

ISAC фонд се 2023. године придружио истраживачком пројекту Horizon Europe OppAttune као партнерска организација. Пројекат прати еволуцију екстремних идеологија, развија иновативне моделе превенције и пружа препоруке засноване на доказима за јачање демократског ангажмана и поверења у институције.

Студија јавних политика „Западни Балкан: нови савези, старе сумње и могући сценарији будућности“, коју је написао Марко Савковић из ISAC фонда, сада је доступна за преузимање.

Пред вама је анализа усклађивања Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније (ЗСБП), коју је за 2025. годину припремио ИСАK фонд. Документ доноси преглед кључних трендова, одлука и изазова у процесу усклађивања, као и оцену досадашњег напретка у овој области.

Какве би биле последице ако би Србија у потпуности напустила свој проевропски спољнополитички курс — било од стране актуелне, било неке будуће владе? То је кључно питање на које одговара нова студија ISAC фонда, креирана применом методологије изградње сценарија.

Циљ истраживања био је да се сагледају потенцијални ризици и последице таквог заокрета, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Студија анализира:

• Са каквом би се реалношћу суочили грађани, привреда и друштво у целини
• Какве би биле политичке и економске импликације за партнере Србије
• Како би такав развој догађаја утицао на стабилност и односе у региону Западног Балкана

У оквиру истраживања, обављени су разговори са више од двадесет саговорника из света политике, бизниса, културе и уметности, како би се добила што шира и дубља слика могућих сценарија.

📘 Резултати студије доступни су у наставку и представљају важан допринос јавном дијалогу о будућности спољне политике Србије.

ISAC фонд са задовољством представља своју најновију годишњу анализу:
„Анализа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ у 2024. години“.

Ова анализа пружа детаљан преглед спољнополитичког понашања Србије у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2024. године, са фокусом на степен усаглашености са званичним ставовима, декларацијама и рестриктивним мерама Европске уније.

Кључни елементи анализе:

• Хронолошки приказ усаглашавања Србије са спољнополитичким актима ЕУ
• Идентификација трендова, промена и континуитета у спољној политици Србије
• Упоредни преглед усаглашености других држава, укључујући кандидате за чланство у ЕУ и земље региона
• Разматрање политичких и дипломатских импликација за процес европских интеграција Србије

Ова публикација представља вредан ресурс за доносиоце одлука, истраживаче, аналитичаре и све заинтересоване за спољну политику Србије и њен однос са Европском унијом.

📘 Целокупан извештај доступан је у наставку.

Представљамо вам Анализу усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2024. године. Анализа нуди објашњење спољне политике Србије у оквиру поглавља 31, као и упоредни преглед усаглашености спољних политка других држава у овом периоду.

Представљамо вам анализу усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2023. године. Анализа нуди објашњење спољне политике Србије у оквиру поглавља 31, као и упоредни преглед усаглашености спољних политка других држава у овом периоду.

Представљамо вам годишњу Анализу усклађености Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније за 2022. годину. Анализа садржи детаљан преглед усаглашавања Србије у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2022. године, као и упоредни преглед усклађености спољних политика других држава за овај период.

Представљамо вам анализу усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније у  периоду од 1. јануара до 30. јуна 2022. године. Анализа нуди објашњење спољне политике Србије у оквиру поглавља 31, као и упоредни преглед усаглашености спољних политка других држава у овом периоду.

Регионални актери у области сајбер безбедности не сматрају Западни Балкан примарном метом било ког актера који представља потенцијалну претњу. Уместо тога, напади и инциденти се доживљавају као колатерална штета напада усмерених на друге примарне мете. Поред тога, заинтересоване стране нису идентификовале злонамерне актере специфичне за регион или развој сајбер безбедности, ипак, то не искључује могућност да се регионална димензија сајбер претњи појави у блиској будућности, с обзиром на темпо дигитализације и геополитички развој.

Ово су неки од главних налаза Извештаја о екосистему сајбер безбедности, који мапира сајбер претње на Западном Балкану, идентификујући кључне ризике, претње, врсте инцидената и напада и, где је могуће, актере претњи. По налогу Владе Уједињеног Краљевства, Извештај су заједно припремили PwC, фокусирајуц́и се на глобалну и регионалну претњу, и ISAC фонд, пружајући геополитички контекст за сваку од економија Западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Северна Македонија и Србија).

Извештај показује да претње сајбер безбедности са којима се суочавају привреде Западног Балкана углавном одражавају глобалне претње. Стални пораст дигиталне активности, убрзан глобалном пандемијом, довео је до већег броја извештаја о инцидентима које примају националне власти. Такође, све више се мањи актери, као што су мала и средња предузећа, медијски актери и организације цивилног друштва сусрећу са сајбер претњама. Напади постају све софистициранији, уз боље прилагођавање злонамерног садржаја локалним језицима и контексту. Тренутно, сајбер криминал се сматра главном претњом, са малвером, фишингом, рансомвером и, у извесној мери, дистрибуираним ускраћивањем услуге (ДДоС) као најчешћим типовима напада.

Извештај такође даје препоруке о акцијама које треба предузети у циљу неговања веће сајбер отпорности на Западном Балкану.

Анализа је доступна само на енглеском језику.

Представљамо вам годишњу Анализу усклађености Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније за 2021. годину. Анализа садржи детаљан преглед усаглашавања Србије у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2021. године, као и упоредни преглед усклађености спољних политика других држава за овај период.

Велико нам је задовољство да вам представимо публикацију Индекс рањивости – Србија која је део пројекта GLOBSEC Индекс рањивости рађен у сарадњи са GLOBSEC-ом и партнерима са Западног Балкана и из Централне Европе. ISAC је учестовао у опсежним истраживањима о отпорности државе и рањивости друштва на малигни инострани утицај аутократских режима.

Индекс рањивости мери рањивост према иностраном утицају у осам држава: Бугарскoj, Чешкoj, Мађарскoj, Црнoj Гори, Северној Македонији, Румунији, Словачкој и Србији на скали од 0 до 100, где 0 показује највећу отпорност а 100 највећу рањивост.

Он процењује пет кључних димензија: ставове јавности, политичко окружење, јавну администрацију, медијско окружење, грађански и академски простор, са посебним фокусом на активности Кремља и Пекинга.

Публикација је доступна само на енглеском језику.

Велико нам је задовољство да вам представимо још један полугодишњи извештај о усаглашавању Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније. Извештај садржи детаљну анализу усаглашавања Србије током периода јануар-јун 2021. године као и табеларни приказ усклађивања осталих трећих држава у истом периоду.

ISAC фонд представља Анализу усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ за 2020. годину. Ово је седми годишњи извештај који садржи преглед спољнополитичких декларација ЕУ током 2020. године и приказ усаглашености Србије са сваком од њих. Анализа нуди објашњење овакве спољне политике Србије у оквиру поглавља 31, као и упоредни преглед усаглашености спољних политка других држава за овај период.

Са поносом вам представљамо Анализу Седам година усаглашавања Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ!

Ова студија детаљно прати усаглашавање Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније током протеклих седам година, односно од момента када су сами преговори отворени. Представљене су теме декларација са којима се Србија није усаглашавала, детаљно су анализирани како њихов садржај тако и могући разлози за овакав приступ.

Анализа обједињује списак декларација објављених на званичном интернет порталу Савета ЕУ у периоду од 1. јануара 2014. до 30. новембра 2020. године.

ISAC фонд учествовао је заједно са партнерима из девет земаља централне и источне Европе и Западног Балкана у изради студије GLOBSEC-а која се бави утицајем пандемије на главне друштвено-политичке наративе. Представљамо вам нови извештај „GLOBSEC Trends 2020“ који покрива резултате испитивања јавног мњења из ових држава.

Публикација је доступна само на енглеском језику.

Радна група Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35 је у оквиру својих истраживачких активности израдила анализе на теме од значаја за процес нормализације односа између Београда и Приштине и Поглавље 35.

Анализе су доступне на српском, енглеском и албанском језику:

1. “Српска културна и верска баштина на Косову: од Ахтисаријевих специјалних зона до финалног статуса“ коју ауторски потписују др Игор Новаковић (ISAC фонд) и Стефан Сурлић (Центар за интердисциплинарне студије Балкана, Факултет политичких наука)

Верзија на српском
Верзија на енглеском
Верзија на албанском

2. “Позиција и улога верских заједница и цркава у процесу помирења и нормализације односа Београда и Приштине”. Аутори анализе су Александра Поповић (Фондација Конрад Аденауер) и Јелена Јоргачевић Кисић (Форум за религију, медије и културу сећања).

Верзија на српском
Верзија на енглеском
Верзија на албанском

Анализе су израђене у оквиру пројекта “Национални конвент о Европској унији 2019/2020, Радна група за Поглавље 35” који финансира Фондација за отворено друштво Србија а спроводи ИнТЕР.

ISAC представља своју шесту годишњу анализу усаглашености Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ за 2019. годину. Анализа садржи кратак преглед свих спољнополитичких декларација ЕУ током 2019. године и табеларни приказ усаглашености Србије са сваком од њих. Анализа нуди објашњење овакве спољне политике Србије у оквиру поглавља 31, као и упоредни преглед спољних политика других држава током 2019. године.

Анализа је доступна само на енглеском језику.

Почетком ове деценије турска спољна политика била је утемељена у идеји „нула проблема са суседима“, проактивне политике која је требало да обнови положај Турске као центра ширег региона. Почетком овог столећа, на Балкану је та проактивност углавном нестала и сада је једва видљива. Имајући у виду да је Турска једна од најважнијих земаља у региону, овај папир настоји да пружи сажетак релевантних питања која се тичу положаја Турске на западном Балкану.

Публикација је доступна само на енглеском језику.

У оквиру једног од својих главних програма, који се бави поглављем 31 (Заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика) ISAC фонд, већ традиционално, објављује анализу усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније. Пред вама је најновији полугодишњи извештај за период од јануара до јула 2019. године.

ISAC представља своју пету годишњу анализу усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ за 2018. годину. Анализа садржи кратак преглед свих спољнополитичких декларација ЕУ током 2018. године и табеларни приказ усаглашености Србије са сваком од њих. Анализа даје и објашњење овакве спољне политике Србије у оквиру поглавља 31, као и анализу усаглашености спољних политика других држава у првој половини 2018. године.

Публикација „Збирка анализа и предлога практичних политика чланова алумни мреже ISAC фонда“ садржи осам предлога практичних политика урађених од стране алумниста ISAC фонда, на следеће теме:

• Косово и визна либерализација;
• Република Србија и дворана тајни: Неопходност технолошке и законодавне припреме у Србији за усклађивање са стандардима Европске уније за заштиту података;
• Референдум о Косову – Да ли желимо у ЕУ?;
• Десет година касније – Шта (не)доноси нова Стратегија националне безбедности?;
• Заштита података о личности на друштвеним мрежама;
• Европска унија и сајбер безбедност;
• Измена Закона о генетички модификованим производима у контексту приступања Србије Светској трговинској организацији и усклађивања са европским законодавством;
• Формирање Националне мреже за подизање свести о радикализацији у Републици Србији.

ISAC фонд од оснивања важан део своје активности усмерава ка едукацији и оснаживању актуелних и будућих младих лидера у грађењу њихових академских и професионалних каријера. Пројекат „Млади лидери“ једна је од активности кроз коју пружамо могућност младима да развију критичко размишљање, али и да стекну практичне вештине писања анализа и предлога практичних политика. ISAC је обезбедио стручну подршку, док су учесници програма понудили свеже и креативне идеје за решавање актуелних друштвених проблема. Сви учесници самостално су одлучивали о конкретном питању које ће обрађивати у оквиру теме, углу приступа и броју завршних препорука.

С обзиром на то да живимо у доба информација и да се приступ интернету изједначава са приступом информацијама, граница између „online“ и „offline“ света је постала нејасна, а то важи нарочито за младе. „From Online Battlefield to Loss of Trust?” осветљава коришћење информација и дезинформација од стране младих људи. Извештај је базиран на истраживању рађеном у осам европских земаља, са младима старости од 18 до 24 године. Фокус групе рађене су на подручју централне и југо-источне Европе, а извештај настоји да разуме сложеност живота и размишљања данашње омладине и њен утицај на политичку и друштвену реалност поменутих друштава. За потребе ове анализе ISAC фонд је радио истраживање на терену и фокус групе са младима у Србији.

Публикација је доступна само на енглеском језику.

Улазак у чланство Светске трговинске организације (у којој се налази више од 90% међународно признатих држава и царинских територија, укључујући ту и саму Европску унију) представља услов за успешно затварање претприступних преговора у Поглављу 30 (Економски односи са иностранством) које Србија води са Европском унијом. Иако се ово поглавље експлицитно не бави генетички модификованим организмима, међународна правила трговине не дозвољавају опште забране промета, попут оне која је у Србији уведена Законом о генетички модификованим организмима из 2009. године.

Стога нам је намера да овом публикацијом представимо могућности које нуде међународни стандарди, и помоћу којих Србија може истовремено и да испуни услове из претприступних преговора са Светском трговинском организацијим и Европском унијом и да одговори на дилеме грађана наше државе. Управо ови међународни стандарди омогућују Србији да успостави систем који би укинуо општу забрану трговине овим производима, али и омогућио да на политички мудар начин успостави адекватни рестриктивни систем који би на свим нивоима максимално ограничио трговину производима који садрже генетички модификоване организме и омогућио Србији да забрани комерцијалну култивацију генетички модификованих усева на начин на који то чине земље чланице Европске уније.

Доступно само на српском језику

ISAC представља полугодишњи извештај усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама ЕУ за период од јануара до јула 2018. године. Извештај се састоји од кратке анализе и табеларног прегледа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ.

ISAC представља своју четврту годишњу анализу усаглашености Србије са декларацијама и мерама спољне политике ЕУ за 2017. годину. Ова анализа нуди кратак преглед свих спољнополитичких декларација ЕУ и објашњава спољну политику Србије у контексту поглавља 31 и усклађивања Србије са ЗСБП.

Главни циљ ове детаљне анализе је да допринесе креирању законодавног оквира како би Србија послала своје цивилне експерте у операције подршке миру. Овај документ нуди упоредно-правну анализу правних оквира шест европских земаља за слање цивилних експерата у операције подршке миру: Естоније, Хрватске, Словеније, Чешке, Литваније и Немачке. Поред тога, у анализи је дато и кратко разјашњнење томе шта су цивилне мисије и како су су се оне временом развијале.

ISAC представља анализу посвећену ЗБОП и најновијим дешавањима у тој области. Анализа под називом „Од Глобалне стратегије за спољну и безбедносну политику ЕУ ка ЗБОП са великим О” даје кратак преглед ЗБОП од Европског савета одржаног децембра 2013. када је формално започет процес ревизије спољнополитичког и безбедносног оквира ЕУ до новембра 2017. када је и формално покренута Стална структурна сарадња.

У склопу активности везаних за праћење напредка Србије у оквиру поглавља 31, ISAC објављује полугодишњи преглед усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама ЕУ.  Извештај обухвата период од јануара до јула 2017. године и састоји се од кратке анализe и табеларног прегледа усаглашавања Србије са спољнополитчким декларацијам ЕУ.

Главна тема ове анализе јесте однос између Светске трговинске организације и Европске уније. Посебан нагласак је стављен природу међународне трговине данас и разлоге зашто је Светска трговинска организација неопходна као институција за њено регулисање као и разлоге због којих ЕУ инсистира да све њене чланице буду истовремено и чланице СТО.

Ова анализа за циљ има да укаже на значај Светске трговинске организације за мале земље, као и да представи основне мотиве због којих било која држава, па и Србија, треба да стреми ка чланству у овој организацији.

ISAC фонд представља своју трећу годишњу анализу усаглашавања Србије са  спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније донетим у оквиру  Заједничке спољне и безбедносне политике током 2016. године. Анализа даје критички осврт на процес усаглашавања, истовремено дајући и неколико препорука за Владу Србије и њен преговарчки тим.

Ова збирка је посвећена предлозима практичних политика из области безбедносне политике и у њој можете пронаћи текстове који се тичу спољне, безбедносне и одбрамбене политике са посебним фокусом на реформу сектора безбедности, грађански и демократски надзор над сектором безбедности и напредак у процесу евроатлантских интеграија.

ISAC фонд представља своју другу годишњу анализу усаглашавања Србије са декларацијама, ставовима и мерама донетим у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике. Анализа даје критички осврт на процес усаглашавања, истовремено дајући и неколико препорука за Владу Србије и њен преговарачки тим.

Студија је крајњи резултат истраживачког пројекта подржаног од стране Амбасаде Краљевине Норвешке у Србији. Циљ истраживања и саме студије је био расветљавање свих релевантних аспеката билатералног односа Србије и Румуније у вези са положајем и статусом Влашке националне мањине у Србији. Такође, циљ је и промовисање даљег продубљивања српско-румунских односа и партнерских веза на путу Србије ка Европској унији.

Радна група за поглавља 30 и 31 Националног конвента, чији је кооридинатор ISAC фонд, представља своју прву годишњу анализу усаглашавања Србије са декларацијама, ставовима и мерама донетим у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике. Анализа даје критички осврт на процес усаглашавања, истовремено дајући и неколико препорука за Владу Србије и њен преговарачки тим.

Збирка садржи пет предлога практичних политика који су резултат пројекта „Тренинг за младе лидере“. На предлозима су у групама радили полазници програма и сами бирали конкретна питања у оквиру теме, угао приступа и број и садржај препорука.

Сврха ове студије је управо да понуди прву информацију о садржају преговора у поглављу 30, и понуди основу за почетак јавне дебате о овим питањима. У њој су на сажети начин изнети основни изазови и недоумице који нас као државу чекају током преговора. Публикација такође представља и први производ партнерства и заједничког рада Центра за међународне и безбедносне послове (ISAC фонд) и Центра за европске политике (ЦЕП), на подршци и праћењу преговора у поглављу 30 у следећем периоду.

Процес европских интеграција је често оптерећен компликованим билатералним и прекограничним питањима између кандидата и суседних земаља чланица ЕУ. Ова питања могу да угрозе ефикасност процеса преговора, и стога зауставе напредак и допринесу продуженој нестабилности у региону. Током 2013. године, у сарадњи са Фондацијом Фридрих Еберт у Београду, истраживачки тим ISAC фонда спровео је теренско истраживање у Босилеграду и Димитровграду, две општине у југоисточној Србији претежно насељене етничким Бугарима, као и у Београду и Софији. Кроз низ разговора са различитим актерима, као и на основу резултата самосталног истраживања, ISAC је формулисао закључке и препоруке практичне политике за све укључене актере.

Верзију на бугарском језику можете преузети овде.

Уз подршку Европског фонда за Балкан, кроз програм Think and Link, ISAC фонд је у сарадњи са интернет порталом B92.net спровео истраживање јавног мњења о спољној политици Републике Србије, уз објављивањe студије практичне политике Од четири стуба спољне политике до европских интеграција: постоји ли воља за стратешко усмерење спољне политике Србије?. Циљ анкете је био да се утврди колико су ставови испитаника у сагласности са резултатима наведеним у претходно поменутој студији практичне политике, као и да се сазна како грађани опажају домен спољне политике.

Извод из рецензије проф. др Предрага Симића:
Зборник  „Неутралност у XXI веку – поуке за Србију“ је до сада код нас најамбициознији покушај да се свестрано и продубљено обради питање неутралности у савременим међународним односима које је у Србији, као и многим другим земљама, предмет стручних, али и политичких подела и опречних тумачења. Сматрамо да су одабир тема, добра структура зборника као и стручност аутора који су окупљени у овом пројекту допринели да читалац ове књиге упозна искуства и савремена размишљања  старих и нових неутралних земаља, али и главна питања која су отворена дебатама које се данас воде о неутралности и њеној актуелности, односно, неактуелности у савременим околностима. Тиме су састављачи овог зборника понудили и одговоре на многа питања која су релевантна за Србију. Стога се може закључити да ће овај зборник српској научној и политичкој јавности дати одговоре на многа питања која су последњих година предмет широке дебате о њеним политичким и стратешким опредељењима.

Постоји приличан број студија и дебати посвећених српско-мађарским односима. Међутим, оне су углавном ограничене на питања која се тичу културе и заједничке историје. Постојећа питања, изазови и могућности често остају ван фокуса како шире публике тако и елите у две земље. С тим на уму, Центар за међународне и безбедносне послове (ISAC фонд) и Фондација Фридрих Еберт у Србији, одлучили су да акценат ставе на актуелне теме као што су билатерални односи, процес европских интеграција, економија, трговина и прекогранична сарадња, као и мањинска питања. Резултат је најновија студија практичне политике ISAC фондаСрбија и Мађарска -политичке и економске перспективе.  Садржај овог документа се заснива на самосталном истраживању тима ISAC фонда, као и на информацијама прикупљеним на конферeнцији Српско-мађарски односи – Пут напред (Београд, 18. јун 2012) коју су организовали ISAC фонд и Фридрих Еберт фондација.

Уз подршку Европског фонда за Балкан, истраживачки тим ISAC фонда представља своју најновију студију практичне политике под називом ОД ЧЕТИРИ СТУБА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ ДО ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА: ПОСТОЈИ ЛИ ВОЉА ЗА СТРАТЕШКО УСМЕРЕЊЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ?

Овај документ разматра проблеме из домена спољне политике Србије у периоду 2008-2012. године, са три аспекта: недостатка дугорочне спољнополитичке стратегије, затим функционисања система доношења спољнополитичких одлука и контроле тог процеса, и коначно процеса усаглашавања са Заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније. Главни циљ студије је да на основу утемељене анализе претходно наведених аспеката спољне политике пружи сет препорука за реформу приступа овим питањима, са циљем поправљања спољнополитичког положаја земље.

Тема анализе је развој и динамичка промена концепта неутралне државе у међународним односима почев од XИX века. У тексту се такође анализира статус неколико савремених европских држава које се сврставају у, или теже ка сталној неутралности. На основу тога, аутор износи услове који су нужни да једна држава буде међународно прихваћена као стално неутрална у пост-хладноратовском добу. На послетку, аутор закључке пореди са самопроглашеним неутралним статусом Србије.

Овај рад разматра зашто Србија треба да добије статус кандидата за чланство у Европској унији и то у светлу одлуке Европског савета донете у децембру 2011. У анализи се тврди да Србија може да постигне много више у погледу реформи и усвајања acquis ако је њена европска перспектива отворена и константно подстицана, у овом случају путем статуса кандидата. У раду се такође разматрају ефекти питања Косова у целокупном процесу европских интеграција Србије и како даље интеграције могу да помогну у проналажењу прихватљивог решења за обе стране.

Анализа је доступна само на енглеском језику.

Иако себе доживљава све више као “пол” у међународним односима, Турска на Западном Балкану води политику која је у складу са НАТО приоритетима стабилности. Многе државе региона и даље прихватају самосталне иницијативе Турске, што је њена прилика да свој утицај у региону стави на сто преговора са ЕУ.
На основу закључака са конференције „Нова турска спољна политика на Западном Балкану“ одржане у априлу 2011,  и самосталног истраживања,ISAC фонд представља предлог практичне политике „Турска наЗападном Балкану: Средства и циљеви нове спољне политике“. Документ садржи свеобухватну анализу новог турског приступа региону, као и сет препорука на исту тему земљама Западног Балкана и Србији

У сарадњи са канцеларијама Friedrich Ebert фондације из Београда и Тиране, ISAC fонд је организовао је директне разговоре између експерата, представника цивилног друштва и политичких елита Србије и Албаније. Закључци са ових разговора, заједно са резултатима самостално вођеног истраживања, сабрани су у збирку предлога практичне политике.
Циљ збирке је да идентификује препреке (а које нису директно повезане са питањем статуса Косова) које стоје на путу унапређења односа две државе, а затим и да да практичне препоруке политичком елитама обе земље како би се исте отклонили или ублажили.