ISAC у медијима

„С обзиром на то ко је отишао и како су ти људи отишли, мислим да се само од себе црта да је ово био покушај власти у Србији да покажу како председник ужива велику подршку и ван граница. Дакле, да је он регионални лидер“, закључује Марко Савковић.

Оцењује да је циљ њихове „политичке агитације“ био да се „скрене пажња са скупа на коме је у првом плану заправо требало да буде Црна Гора и црногорски успех (око евроинтеграција и организације самита)“.

(Европска) комисија сада препознаје да је овде стварност другачија у односу на неке друге земље које су такође кандидати за приступање у ЕУ. Јер, Србија је заиста испунила мали проценат онога чега се обавезала“, казао је Савковић.

Упитан да ли, на основу свега, актуелна власт уопште жели да уведе Србију у ЕУ, Савковић закључује – не.

„Ја мислим да је потпуно јасно да власт не жели да уведе Србију у ЕУ. У политици је све релативно, али имамо превише доказа који говоре да не желе“, закључује Савковић.

Потписана су 23 документа – меморандуми о разумевању, писма, програми у областима од привреде до екологије, технолошког развоја и медија, за која Вучић каже да ће „променити лице Србије“. „Већином су то споразуми нижег нивоа који отварају могућности за будућу сарадњу“, каже Новаковић. „Они су и нека врста испипавања терена“, додаје.

Посебно пажњу, Новаковићу су привукли споразуми о заједничком спровођењу четири глобалне иницијативе, и сарадње у оквиру Глобалне безбедносне иницијативе (ГСИ). „Четири глобалне иницијативе су кинески покушај да врате ‘веру’ у мултилатерализам под кинеским вођством. „Од када је Доналд Трамп поново постао амерички председник, Кина покушава да се позиционира као поуздани партнер који верује у међународно право и то је једна врста изазова за Америку“, говори Новаковић.

Игор Новаковић, виши сарадник Центра за међународне и безбедносне послове, рекао је да треба имати у виду два фактора, а то су високо поверење у војску и искуство бомбардовања 1999, које је створило колективну фрустрацију и страх (да се тако нешто не понови).

“Подсетићу на 2014. Или 2015. годину, када смо добили донацију руских и белоруских мигова, који су већ тада били стари 30 година, али како смо ми имали авионе којима истиче рок, морали смо нешто да урадимо, па смо узели авионе које је Русија приземљила, док не купимо нови мултинаменски авион. Међутим, у медијима је била читава кампања са тим миговима, прво њих шест, па још четири из Белорусије, као да је то велики помак. Оно што хоћу да кажем је да је расправа још тада избачена из рационалне сфере и убачена у пропаганду.”

Саговорник НИН-а сматра да Виктор Орбан јесте био важан, али пре свега као посредник, као неко ко може пружити политичку подршку читавој ствари. “Петер Мађар се поставља као прагматичан политичар колико видим, говори о потреби да Мађарска заштити енергетске интересе, хоће да преговара са Москвом… Није он ‘лево’ од Орбана, напротив, само нема пртљаг корумпираног политичара, а корупција је та која нагриза национални интерес и бирачи су то најзад препознали”, скреће пажњу Савковић.

Саговорник НИН-а подсећа да Мађари одраније имају лоше искуство из трансакције МОЛ-а и хрватске компаније ИНА, која се негативно одразила на односе са Загребом. Савковић наводи да је Мађар за хрватске медије дао изјаву у контексту потребе “нормализације и учења из грешака”.

“Интерес Србије остаје сачувати рафинерију у Панчеву, а одраније се спекулише да она МОЛ-у суштински не треба. Дакле, радна места. Не верујем да ће сам производ као такав бити лошији, мада су Гаспромове пумпе по квалитету и асортиману понуде биле у врху”, анализира Савковић.

Не треба заборавити да је министар спољних послова, Марко Ђурић, пре мање од двадесет дана ишао у Вашингтон, пре свега да би присуствовао годишњој конференцији Америчко-израелског комитета за јавне послове (Америцан Исраел Публиц Affairs Committee), након чега је уследио и низ билатералних састанака са представницима америчке администрације. У том смислу, ако су летови које медији спомињу као потенцијалне трансфере муниције и војне опреме за Израел, јесу и у функцији унапређења односа са САД у овом моменту, закључује Игор Новаковић.

Марко Савковић из Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ) сматра да су у овом тренутку позиције Београда и Вашингтона доста удаљене. „Нема неког процеса који би могао да их приближи, то свакако није ни Косово, није Босна, ништа од онога што се дешава у региону“, каже. Он примећује да су „амерички интереси очигледно негде другде.“ „Можда би једном Београд могао мало да сачека и да испрати политику Европске уније“, додаје Савковић.

Савковић ипак не верује да ће ове Вучићеве оцене додатно закомпликовати односе Србије и САД. „Ја у овом тренутку, за разлику од руководства у Републици Српској, не видим да Београд има јасан канал ка Вашингтону“.

„Рат у Украјини је постао једна вододелница. ЕУ у, и то јесте тешко људима у Србији да прихвате, у Русији види непријатеља и она је фактички у рату са њом. То није ‘врући’ рат, али јесте ‘хладни’ рат у ком Унија најдиректније подржава Украјину, снабдева је наоружањем и спроводи пакете санкција против Русије…. Ако смо преспавали четири године, брине ме да је поверење толико нарушено да ће бити потребне године да се Србија прихвати поново као партнер“, оценио је виши саветник Исак фонда Марко Савковић, говорећи о позицији наше државе.

Тај раскорак је видљив и у бројкама које се односе на процене нивоа усклађености. У анализи ИСАЦ фонда, која се бави степеном склађености, наводи се да је Србија наставила да се се усаглашава са Заједничком спољном и безбедносном политиком у 2025. години, и то са порастом процента усаглашености, али  и да је је у недељама које су претходиле објављивању Извештаја ЕУ о напретку Србије примећен „талас“ ретроактивног усаглашавања са декларацијама и мерама из претходних месеци.

Као резултат тога, Србија је побољшала своју стопу усаглашености, достигавши 67 процената.

Марко Савковић из Исак фонда, говорећи о иницијативи америчког председника Доналда Трампа за оснивање Одбора за мир, мисли да она неће редефинисати глобалну дипломатију, нити променити међународне односе. Истиче да је веома тешко изградити од нуле међународну организацију, попут УН, која пледира универзалност.

То што је урађено не води смени режима, нити има назнака за то, прилично је јасно да их занима експлоатација ресурса. Послата је порука свима шта може америчка војска“, казао је Савковић., напомињући да сви концепти међународног права и односа којима су се генерације бавиле су окренути наопачке.

На питање о реакцијама из света, најпре из Кине, Русије, али и ЕУ, Савковић је рекао да је то нешто што Трампа у основи не интересује.

„Чланице европске уније имали су различите реакције што је нормално, али јесте битно то што су сви оценили да јесте прекршено међународно право. Да ли га је за неку реакцију мање или више брига, вероватно да бисмо могли да говоримо о Русији, будући да су се Трамп и Путин недавно састали. Са друге стране, када је ЕУ у питању, Трамп као класичан трговац, не зна ко је појединачна особа из ЕУ која је позвана да са њим комуницира, да ли је то немачки канцелар или председник Француске…“, каже Савковић.

Виши саветник ИСАК фонда из Београда Марко Савковић оцењује да је наоружавање југоистока Европе “део ширег тренда”.

“Та улагања су део једног ширег тренда у Европи где се набавља ново наоружање у складу са проценом претње. Након агресије Русије на Украјину ништа више није било исто”, истиче Савковић.

Нема дилему да ће се са овим трендом наставити.

“Буџети који су опредељени су огромни, потребе за новим наоружањем очигледно не престају. Процењује се да су нови конфликти сасвим могући и у складу са тим све земље се наоружавају”, прецизира Савковић.

„Чињеница јесте да је Србија извезла према подацима до којих су дошли новинари и истраживачи више од 100 милиона евра, противвредности наоружања и муниције нарочито, која је сигурно употребљена у конфликту у појасу Газе“, каже за Инсајдер виши сарадник ИСАЦ фонда Марко Савковић.

„То је мултивекторска спољна политика где има јако пуно балансирања и ослонца на биране регионалне партнере како би се компензовали проблеми и евентуални губици на неким другим странама спољне политике. Израел је у том смислу свакако једна од најјачих земаља у сваком смислу, како војном, тако и економском. И мене ово приближавање не чуди“, додаје Савковић.

„Та бојазан је оправдана, она постоји. Мислим да ће се и у том делу сарадња наставити. Бројни су проблеми које ово приближавање изредно може да изазове, а ово је само један од њих који можда чак и неће бити највидљивији. Он је нама важан и јако је битно да се о томе говори, али у неком ширем контексту плашим се да неће бити довољно видљив“, сматра Савковић.

Игор Новаковић из ИСАЦ фонда оцјењује да Београд балансира у тренутку када рјешава два важна енергетска питања са Русијом – статус Нафтне индустрије Србије (НИС), која је под америчким санкцијама због руског власништва, и преговоре о продужењу дугорочног уговора о снабдијевању гасом.

Новаковић упозорава да би наставак изостанака из сличних гласања могао изазвати снажније реакције Запада, посебно у контексту процеса приступања Србије Европској унији.

„Оно што гледамо јесте ново исцртавање зона утицаја“, каже Игор Новаковић из београдског Центра за међународне и безбедносне послове. Према његовим речима, руски пословни уплив у земљама попут Србије и Бугарске — а с њим и политичка тежина коју је Москва из тог уплива годинама црпела — улази у фазу гашења.

Игор Новаковић из ИСАЦ фонда оценио је да је дијалог више средство за стицање унутрашњег легитимета и на једној и на другој страни, кроз тврђу опозицију на другој страни, него што постоји добра воља да се нешто реши.

„Нема фокусираног приступа који би скенирао која је ситуација на терену, који су основни изазови и како приступити разговорима“, рекао је он.

Новаковић је навео да, када се неки споразуми и постигну, актери који су га склопили се понашају или славодобитнички или као да се враћају са спровода. Додао је да нема „рационланог трансфера шта се тиме добило и шта су бенефити за ширу популацију“.

Маневарски простор се сужава за носиоце власти у Србији, изјавио је ФоНету виши саветник у ИСАЦ фонду Марко Савковић који оцењује да Београд мора да схвати да више не може да фингира реформе ако жели сарадњу са Европском унијом (ЕУ).

Шансе да се организују ти кампови за обуку страних држављана без сазнања домаћих органа безбедности су заиста јако мале, указује Марко Савковић из Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд).

„Београд би требало брзо да се огласи, јер тврдње износи званични орган Молдавије, а без реакције спекулације само расту“, каже Савковић.

Додаје и да би ово могао да буде и потенцијални спољнополитички проблем.

„Србија има начелно пријатељске односе са Молдавијом, између осталог јер је она једна од ретких европских држава која није признала Косово“, објашњава за BBC на српском.

Без обзира на позиве широм света на дипломатско решење, виши саветник у ИСАЦ фонду Марко Савковић не сматра да је Иран спреман да одустане од нуклеарних амбиција. „Та амбиција, колико год она нас забрињавала, је у сувереном домену одлучивања једне државе.

„То је сада велики проблем јер је режим у Техерану везао на неки начин своју способност опстанка за могућност да дође до нуклеарног оружја.“

Посета Украјини није искорак ка Западу, већ наставак балансирања. Непотписивање декларације којом се осуђује руска агресија неће утицати на европски пут Србије јер она ионако не напредује, изјавио је за “Вијести” Марко Савковић из ИСАЦ фонда

Докле ће српска страна да се држи ове одлуке, није сасвим јасно. Њу Игор Новаковић из ИСАЦ фонда ипак види као тактички потез са малом спољнополитичком ценом.

“Мислим да је ово једна спољнополитичка порука која је упућена са јасним циљем и да би било врло неозбиљно уколико иза ње не постоји права подлога. Међутим, ја нисам разумео да је ово трајна одлука, већ да је ово у овом моменту и важи за неки следећи период, вероватно док се не постигне неко примирје”, каже за Инсајдер виши сарадник у ИСАЦ фонду Игор Новаковић.

Новаковић појашњава да је реч углавном о људима из Јужне Америке и додаје да зато то не би био изазов када је реч о интеграцијама.

– Вероватно би помогло у успостављању ближих веза са државама порекла ових људи. Плус Србија има искуства са примањем миграната. Цела прича, у зависности од бројева, у суштини не би била лоша за интересе Србије – сматра Новаковић.

Москва критикује Србију због муниције за Украјину, јер је процијенила да је Вучић политички рањив након посјете Кремљу, каже за “Вијести” Игор Новаковић из ИСАЦ фонда

Према мишљењу Игора Новаковића, директора истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд), без обзира на развијене везе Србије са трећим државама, “на фамозну мултивекторску политику”, треба имати на уму да смо ми окружени пре свега државама ЕУ и да наши непосредни интереси леже у сарадњи са државама региона и Уније.

“Оно што је господин Ђурић рекао дочарава какав је став неких држава чланица ЕУ према спољној политици коју спроводи Србија. Несумњиво је да је од спољнополитичког приступа Србије било одређене користи, пре свега, са трећим земљама, али приступ Србије према Руској Федерацији отворио је многа друга питања, која су, углавном, у вези са поверењем поверењем према Србији када, једног дана постане чланица Уније”, констатује Игор Новаковић за Еуропеан Western Балканс.

Један од аутора истраживања, Марко Савковић из ИСАЦ фонда, оценио је да готово нико не сматра да је безбедносна ситуација добра и да су након напада у Бањској забележени највећи падови у перцепцији сигурности у последњих пет година.

Прва тема је однос Еуропске уније према Русији и самим тим и позиционирање Србије у контексту санкција које је ЕУ увела руској федерацији и свакако у односу на позицију Србије према Украјини. Друга тема је питање дијалога Београда и Приштине.

– Чују се гласови да је Kallas много заинтересиранија од претходног високог представника за тему дијалога. И ту је питање њеног односа и како ће све то функционисати заједно са специјалним представником за дијалог господином Петером Соренсеном, каже Новаковић.

Према Савковићевом мишљењу, јасно је да је “политичка блискост” Београда и Будимпеште водила и јачању веза у домену одбране.

“Будимпешта је савезник Београда у Бриселу, и никада се односи у сфери одбране не би овако развили да претходно нисмо имали године политичког зближавања. Такође, свакако би се од потписивања направио јавни догађај, али оно сада има специфичну тежину као ‘одговор’ Београда на декларацију Хрватске, Албаније и Приштине. Служи и томе да се јавности представи како Београд није изолован и како има идеју шта радити у контексту односа у региону, који су лоши”, наглашава он.

На констатацију да тренутна геополитичка ситуација иде на руку земљама Западног Балкана, јер ЕУ има више интересовања за проширење, Новаковић указује да је процес интеграција у Србији замрзнут и да већ три године није отворен ниједан кластер.

У осврту на вишемјесечне протесте, одбацио је могућност да се ради о обојеној револуцији.

“Чини ми се да смо у ових неколико дана видели велике промене у међународним односима, односно најаву великих промена у међународним односима и да ће Европска унија, а вероватно и Европска унија са Великом Британијом, покушати да изнађе свој правац деловања и свој предлог даљег поступања које ће у једном делу морати да обухвати и наставак значајне војне помоћи Украјини”, каже Савковић.

Новоизабрани председник САД Доналд Трамп је, судећи по вестима које стижу из Вашингтона, одлучан да припоји Гренланд. Објављен је и Нацрт закона о одобравању преговора о куповини, „Учинимо Гренланд поново великим“. Данска и сам Гренланд одбацују те идеје, а Трамп не искључује употребу војне силе. Виши саветник ИСАК фонда Марко Савковић оценио је у емисији „Свет и ми“ на Инсајдер телевизији да није реално да дође до америчке инвазије на територију једне чланице НАТО-а. Целу ситуацију види као Трампово пуштање пробних балона, само да би видео како ће савезници да реагују.

Игор Новаковић оценио је да је НИС стуб утицаја Русије зато што су преко њега ишле видљивост и све руске званичне активности.

„Од подршке културним организацијама, преко НИС-а је финансиран завршетак изградње Храма Светог Саве, они су главни спонзори фудбалског клуба Црвена Звезда“, навео је.

Тиме се, како је рекао, остварује непосредан утицај Русије пошто је НИС једна од највећих компанија у Србији.