Јануар 2025.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
КООРДИНИСАЊЕ „СТУДЕНТСКИХ“ ПРОТЕСТА ИЗ ТИРАНЕ: Обојена револуција по рецепту западних НВО
Од почетка студентских протеста и блокада у Београду и градовима широм Србије, у режимским медијима – попут Информера, Вечерњих Новости, Ало, Б92 – појављују се вести које студентске блокаде и иницијативе повезују са западним обавештајним службама, невладиним организацијама и опозицијом.
Илустративан је наслов вести на порталу Ало у којем су студентски протести упоређени са обојеним револуцијама. У истој вести, Ало је јавно таргетирао студенткињу Милу Пајић, активисткињу невладине организације Иницијатива младих за људска права (YIHR). Без икаквих доказа, оптужили су је и приказали као „љубитеља хрватске злочиначке акције ‘Олуја'“ и промотерку тезе да је у Сребреници почињен геноцид. По свему судећи, ове оптужбе се користе у циљу подстицања мржње и регионалних тензија.
Наиме, она је присуствовала седмом по реду Самиту младих у Тирани, догађају који се већ годинама организује с циљем јачања регионалне сарадње, унапређења демократије и изградње мира. У том контексту, тврдња портала Ало која сугерише да се акције студентских протеста планирају управо на овом догађају, потпуно је неоснована и служи искључиво за нарушавање угледа невладиних организација и ширење дезинформација о студентским протестима.
Важно је истаћи да се група студената која учествује у блокади, више пута јавно оградила од политичких странака, активистичких група и невладиних организација. Њихова саопштења, која свакодневно објављују на друштвеним мрежама, потврђују да је њихов једини циљ борба за права и слободу студената. Упркос овим јасним ставовима, режимски медији упорно настављају да повезује студентске блокаде са политичком агендом чиме додатно поларизују јавност и скрећу пажњу са суштине ових протеста.
Поред студената, портал Ало наставио је с таргетирањем бораца за људска права, међу којима је и Аида Ћоровић, једна од најистакнутијих активисткиња у Србији. У својим текстовима, Ало ју је представио као „пасионирану учесницу у свим акцијама које носе антисрпски предзнак и имају за циљ дестабилизацију нашег друштва и државе.“ Овакве оптужбе део су шире стратегије режимских медија, који сваку особу која подржава грађанске иницијативе, активисте, протесте или регионалну сарадњу аутоматски етикетирају као некога ко „подржава геноцид у Сребреници“ или спроводи интересе Запада.
Овако поједностављени наративи служе искључиво за стигматизацију и застрашивање оних који се залажу за људска права и демократске вредности. Апсурдност ових тврдњи постаје очигледна када се узме у обзир да студентски протести немају апсолутно никакве везе са темама попут геноцида у Сребреници, што додатно указује на манипулативну природу оваквог извештавања.
Иако је јасно да режимски медији већ годинама крше основне принципе професионалног и етичког новинарства, најновији случајеви откривају и одређену дозу понављања и недостатак креативности у њиховим наративима. Овакво извештавање не само да је супротно новинарском кодексу већ је постало и предвидиво.
Портал Vaseljenska.net извештавао је у сличном маниру – „Мајићев ‘Проглас за дан после’ од Србије би да направи колонију: ЗАПАДНЕ СЛУЖБЕ, спонзори Прогласа и НВО да преузму управу над српском државом!“ Иако овај портал говори да су мере Прогласа – „сценарио за потпуну предају Србије у руке западних финансијера“, истина је да су иницијатори Прогласа српски академици и представници интелектуалне елите Републике Србије који су сачинили сет препорука које за циљ имају да обнове поверење друштва у институције.
Ту се налазе мере из области правосуђа, безбедности, медија, економске политике и других области. Мере из области медија укључују преиспитивање одлуке о додели националних фреквенција, као и финансирања медија из јавних средстава, укључујући локалне и националне конкурсе, јавна предузећа и ПР кампање државних органа. Радио и телевизијски канали с националном фреквенцијом обавезни су да у свом програму обезбеде најмање 20% садржаја из области научно-образовног, културно-уметничког, документарног програма, као и програма за децу и малолетнике. Такође, предвиђена је одговорност власника и главних уредника медија за кршење уставног права грађана да буду истинито, потпуно и благовремено обавештени о питањима од јавног значаја.
Јасно је да многим медијима у Србији сметају предлози Прогласа који подразумевају етичко и транспарентно извештавање. У сваком случају, овај документ не предлаже укидање државног суверенитета како портал Vaseljenska.net извештава, нити је овај документ само „Мајићева иницијатива“. Оваква кампања није изненађујућа, узимајући у обзир да је судија Мајић један од ретких истакнутих правосудних стручњака у Србији који је јавно подигао глас против системске корупције, злоупотребе власти и урушавања владавине права. Уместо да се фокусирају на суштину проблема које Проглас износи, поједини медији се труде да стигматизују оне који се залажу за промене, чиме додатно поларизују јавност и манипулишу информацијама.
Аутор: Наташа Станојевић