Објављен je први извештај у оквиру пројекта „Праћење руско српских односа“

У оквиру своје делатности, ИСАЦ фонд остварује пројекат „Праћења руско српских односа“. Пројекат има за циљ да савремену Русију приближи грађанима Србије и да промовише становиште да је једино транспарентни и рационални вид сарадње између Србије и Русије онај који може донети благодети обема земљама. Пројекат је настао из потребе да се односи Русије и Србије почну сагледавати у реалној и фактографској равни, а да перспектива тих односа буде предмет темељне анализе и суштинског преиспитивања, са становишта рационалних интереса Србије.

Овом приликом објављујемо да је завршен први извештај у оквиру пројекта као и да је одржан Округли сто у Медија Центру који се бавио темама обрађеним у извештају.

Извештај можете преузети овде

Округли сто 21 јануара 2009 је први у низу округлих столова који ће се организовати у оквиру пројекта. теме првог округлог стола су:

  1. односи Русије и Србије у светлу савремених међународних односа;
  2. Русија и српска економија и енергетска безбедност;

Уводничари у оквиру теме Односи Русије и Србије у светлу савремених међународних односа су: Проф. Др. Мирослав Јовановић, историчар, Михаил Виноградов, Директор центра „Петроградска политика“ из Москве, Петар Поповић, новинар листа „Политика“, пук. Драган Вукшић, Форум за међународне односе, Мр. Срђан Глигоријевић, Директор аналитике ИСАЦ фонда. Уводничари у оквиру теме Русија и српска економија и енергетска безбедност су: Др Зорана Михајловић – Милановић, Саветник за питања енергије и енергетске сигурности, Анатолиј Поморцев, аналитичар листа РБК Даилy из Москве и Иван Торов, новинар и аналитичар из Београда;

Први Извештај у оквиру Пројекта обухвата шест тема:

  1. Русија, Србија и НАТО, коју је написао Срђан Глигоријевић, директор аналитике ИСАЦ фонда. Овај рад описује неке од многих аспеката сарадње између Русије и НАТО која је далеко напреднија од нивоа сарадње коју Србија има са овом организацијом. Рад истиче заостајање Србије за Русијом у интензитету сарадње са НАТО и нуди закључак да ниво и интензитет сарадње између Русије и НАТО може да буде пример за Србију.
  2. Кавказ: конфронтација или сарадња, је рад који је написао Григориј Шведов, Главни уредник Интернет Агенције 24-7, „Кавкаски чвор“ из Москве. Овај рад нуди један, из руског угла објективан, поглед како на догађаје на Кавказу у августу 2008.г. и краткотрајном рату у Грузији, тако и на признање Абхазије и Јужне Осетије од стране Русије. Рад описује неке политичке промене које су настале у Русији и региону Кавказа као резултат тих догађаја, као и шире политичке промене у свету и истиче „политику мултивекторности“, као једну политику погодну за мање и мале народе и државе, која може да пружи одговоре изазовима стабилности како у конкретном случају Абхазије и Јужне Осетије тако и у другим сличним случајевима.
  3. Слобода изражавања у Русији, руски масовни медији: Слобода, Цензура или Самоконтрола? Др Олге Садовске, Заменик директора међурегионалне организације Комитет против тортуре из Нижњег Новгорода, нуди једну анализу медијске ситуације у Русији, где је властима, по мишљењу аутора, на располагању широк и моћан дијапазон правних и ванправних инструмената којима се на медије утиче индиректно. Услед такве ситуације настаје феномен „провладиног самоцензурисања“, као вида ограничења слободе медија.
  4. Енергетски споразум Србије и Русије, две стране једне медаље, је текст Анатолија Поморцева, аналитичара и новинара листа РБК Даилy из Москве, који пружа један објективан али руски поглед на нафтно – гасни аранжман између Републике Србије и Руске Федерације, тежећи да покаже да је аранжман, у својој целокупности, за Србију добар, те да јој доноси више добра него лошега.
  5. Српски енергетски сектор – стање и руско – српски енергетски односи данас Др Зоране Михајловић – Милановић, Саветника за питања енергије и енергетске безбедности је критички осврт на нафтно – гасни аранжман писан пре последњег потписивања споразума у децембру 2008, као и преглед српског енергетског сектора у његовој укупности и у регионалном контексту. Овај текст скреће пажњу на оне детаље у области енергетике који нису тако често видљиви у јавности а који у будућности могу да негативно утичу на целокупно снабдевање енергијом у Србији и, истовремено, нуди једно виђење начина на који се ситуација у српском енергетском сектору може унапредити.
  6. Осврт на перспективу односа између Русије и Србије на почетку 21 века, Жарка Петровића, Консултанта ИСАЦ-а за питања Русије и З.Н.Г. је полицy текст који на оквирни начин поставља хипотезу ИСАЦ-а у оквиру пројекта „Праћење руско српских односа“ и тежи да покаже да интеграција Србије у ЕУ нема алтернативу, а да њени односи са Русијом и даље треба да се крећу у оквирима уобичајене билатералне сарадње.