Objavljen je prvi izveštaj u okviru projekta „Praćenje rusko srpskih odnosa“

U okviru svoje delatnosti, ISAC fond ostvaruje projekat „Praćenja rusko srpskih odnosa“. Projekat ima za cilj da savremenu Rusiju približi građanima Srbije i da promoviše stanovište da je jedino transparentni i racionalni vid saradnje između Srbije i Rusije onaj koji može doneti blagodeti obema zemljama. Projekat je nastao iz potrebe da se odnosi Rusije i Srbije počnu sagledavati u realnoj i faktografskoj ravni, a da perspektiva tih odnosa bude predmet temeljne analize i suštinskog preispitivanja, sa stanovišta racionalnih interesa Srbije.

Ovom prilikom objavljujemo da je završen prvi izveštaj u okviru projekta kao i da je održan Okrugli sto u Medija Centru koji se bavio temama obrađenim u izveštaju.

Izveštaj možete preuzeti ovde

Okrugli sto 21 januara 2009 je prvi u nizu Okruglih stolova koji će se organizovati u okviru projekta. Teme prvog Okruglog stola su:

  1. Odnosi Rusije i Srbije u svetlu savremenih međunarodnih odnosa;
  2. Rusija i srpska ekonomija i energetska bezbednost;

Uvodničari u okviru teme Odnosi Rusije i Srbije u svetlu savremenih međunarodnih odnosa su: Prof. Dr. Miroslav Jovanović, istoričar, Mihail Vinogradov, Direktor centra „Petrogradska politika“ iz Moskve, Petar Popović, novinar lista „Politika“, puk. Dragan Vukšić, Forum za međunarodne odnose, Mr. Srđan Gligorijević, Direktor analitike ISAC fonda. Uvodničari u okviru teme Rusija i srpska ekonomija i energetska bezbednost su: Dr Zorana Mihajlović – Milanović, Savetnik za pitanja energije i energetske sigurnosti, Anatolij Pomorcev, analitičar lista RBK Daily iz Moskve i Ivan Torov, novinar i analitičar iz Beograda;

Prvi Izveštaj u okviru Projekta obuhvata šest tema:

  1. Rusija, Srbija i NATO, koju je napisao Srđan Gligorijević, direktor analitike ISAC fonda. Ovaj rad opisuje neke od mnogih aspekata saradnje između Rusije i NATO koja je daleko naprednija od nivoa saradnje koju Srbija ima sa ovom organizacijom. Rad ističe zaostajanje Srbije za Rusijom u intenzitetu saradnje sa NATO i nudi zaključak da nivo i intenzitet saradnje između Rusije i NATO može da bude primer za Srbiju.
  2. Kavkaz: konfrontacija ili saradnja, je rad koji je napisao Grigorij Švedov, Glavni urednik Internet Agencije 24-7, „Kavkaski čvor“ iz Moskve. Ovaj rad nudi jedan, iz ruskog ugla objektivan, pogled kako na događaje na Kavkazu u avgustu 2008.g. i kratkotrajnom ratu u Gruziji, tako i na priznanje Abhazije i Južne Osetije od strane Rusije. Rad opisuje neke političke promene koje su nastale u Rusiji i regionu Kavkaza kao rezultat tih događaja, kao i šire političke promene u svetu i ističe „politiku multivektornosti“, kao jednu politiku pogodnu za manje i male narode i države, koja može da pruži odgovore izazovima stabilnosti kako u konkretnom slučaju Abhazije i Južne Osetije tako i u drugim sličnim slučajevima.
  3. Sloboda izražavanja u Rusiji, ruski masovni mediji: Sloboda, Cenzura ili Samokontrola? Dr Olge Sadovske, Zamenik direktora međuregionalne organizacije Komitet protiv torture iz Nižnjeg Novgoroda, nudi jednu analizu medijske situacije u Rusiji, gde je vlastima, po mišljenju autora, na raspolaganju širok i moćan dijapazon pravnih i vanpravnih instrumenata kojima se na medije utiče indirektno. Usled takve situacije nastaje fenomen „provladinog samocenzurisanja“, kao vida ograničenja slobode medija.
  4. Energetski sporazum Srbije i Rusije, dve strane jedne medalje, je tekst Anatolija Pomorceva, analitičara i novinara lista RBK Daily iz Moskve, koji pruža jedan objektivan ali ruski pogled na naftno – gasni aranžman između Republike Srbije i Ruske Federacije, težeći da pokaže da je aranžman, u svojoj celokupnosti, za Srbiju dobar, te da joj donosi više dobra nego lošega.
  5. Srpski energetski sektor – stanje i rusko – srpski energetski odnosi danas Dr Zorane Mihajlović – Milanović, Savetnika za pitanja energije i energetske bezbednosti je kritički osvrt na naftno – gasni aranžman pisan pre poslednjeg potpisivanja sporazuma u decembru 2008, kao i pregled srpskog energetskog sektora u njegovoj ukupnosti i u regionalnom kontekstu. Ovaj tekst skreće pažnju na one detalje u oblasti energetike koji nisu tako često vidljivi u javnosti a koji u budućnosti mogu da negativno utiču na celokupno snabdevanje energijom u Srbiji i, istovremeno, nudi jedno viđenje načina na koji se situacija u srpskom energetskom sektoru može unaprediti.
  6. Osvrt na perspektivu odnosa između Rusije i Srbije na početku 21 veka, Žarka Petrovića, Konsultanta ISAC-a za pitanja Rusije i Z.N.G. je policy tekst koji na okvirni način postavlja hipotezu ISAC-a u okviru projekta „Praćenje rusko srpskih odnosa“ i teži da pokaže da integracija Srbije u EU nema alternativu, a da njeni odnosi sa Rusijom i dalje treba da se kreću u okvirima uobičajene bilateralne saradnje.