Фебруар 2025.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
Раскринкани: Добијали милионе од УСАИД-а за организовање политичких протеста у Србији
Последњих неколико месеци, сведоци смо свеприсутних наратива о „обојеној револуцији“ која се наводно дешава у Србији, а која, према тврдњама про-режимских медија, има подршку спољног фактора. Наиме, упорност ових медија у ширењу лажних информација о наводном финансирању студентских протеста из иностранства, нарочито са Запада, постала је очигледна. Посебно је интересантно да су ови наративи постали још гласнији након стопирања финансирања УСАИД-а у Србији. Медији су искористили ову прилику да додатно појачају теорије које сугеришу да је цивилно друштво у Србији било потпуно зависно од финансијских средстава УСАИД-а, а да су те организације спроводиле политику која је наводно била у интересу западних сила које их финансирају.
Домаћи медији попут Информера, Б92, Ало и Новости, појачали су своју кампању и почели да се фокусирају на специфичне невладине организације које су примале средства од УСАИД-а. Један од најсветлијих примера ове медијске стратегије била је вест на порталу Б92 под насловом „Раскринкани: Добијали милионе од УСАИД-а за организовање политичких протеста у Србији“, која директно таргетира Траг фондацију. Овај наратив је затим подржао и портал Ало, који је додао тврдњу да је „Фондација Траг, заједно са организацијом ЦРТА, један од главних финансијера студентских протеста“. Међутим, ни један од ових медија није понудио конкретне доказе који би потврдили озбиљност својих оптужби.
Према тврдњама портала Б92, Траг фондација је кроз грантове од УСАИД-а добила најмање 5.485.000 долара, а та средства су, како се наводи, коришћена за покушаје дестабилизације политичке сцене у Србији. Према доступним информацијама, финансирање је било усмерено на организовање протеста, подстицање друштвених немира и вршење притиска на државне институције, а све то у складу са стратегијама обојених револуција, какве су се догодиле у Украјини, Грузији и другим земљама. Није јасно, из ког извора је портал Б92 изнео ове тврдње. Може се закључити да про-режимски медији користе сваку вест да шире дезинформационе наративе о обојеној револуцији у Србији, без икаквих конкретних доказа.
Портал извештава да су се на друштвеним мрежама појавили бројни докази о директној умешаности Траг фондације у организацију протеста и блокада у Србији. „Ове тврдње су додатно подржане објавама које показују како су средства алоцирана на активности које се подударају са методама коришћеним за свргавање власти у другим државама“, наводи Б92, иако није прецизирано на коју објаву се тачно мисли, нити на којој друштвеној мрежи су те информације објављене. Иако друштвене мреже данас постају важан извор информисања, традиционални медији имају одговорност да пажљиво провере информације које се шире на друштвеним мрежама невероватном брзином. Уместо тога, домаћи медији у Србији често пласирају бројне вести, стављајући већи акценат на количину него на проверу и тачност информација.
Ало портал наводи да „документи и анализе показују да је управо кроз овакве токове новца планирано подривање државних институција“. Међутим, оно што овај портал не спомиње јесте да је УСАИД заправо финансирао управо те исте државне институције. Како извештава Радио Слободна Европа, „О каквом се лицемерју српских власти ради, говори податак да је УСАИД дао 1,2 милијарде долара за реализацију различитих пројеката, укључујући и оне државне. Мало је тога рађено у Србији без подршке УСАИД-а.“ На том списку налазе се пројекти који су усмерени на развој привреде и предузетништва, борбу против корупције, унапређење здравственог система, подршку слободи медија, јачање владавине права и побољшање способности државних институција да служе грађанима.
Код прорежимских медија, увек се примењују двоструки стандарди: док је финансирање државних институција од стране УСАИД-а прихватљиво, донације невладиним организацијама постају предмет осуде. Оваква пристрасност додатно подржава дубоко укорењени наратив који покушава да поткопа поверење у цивилно друштво, док истовремено занемарује да су многи од тих пројеката заправо усмерени на јачање кључних друштвених потреба.
Аутор: Наташа Станојевић