Анализа наратива: „Нови Мајдан“ – одговор домаћих власти и званичне Москве на оптужбе о изборним регуларностима у Србији

Децембар 2023.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Нови Мајдан – одговор домаћих власти и званичне Москве на оптужбе о изборним регуларностима у Србији

На ванредним парламентарним изборима 17. децембра 2023, владајућа Српска напредна странка освојила је апсолутну већину посланика, док је опозициона листа „Србија против насиља“ постигла резултат од 23%. На далеко неизвеснијим изборима – за скупштину главног града Београда – ни досадашња владајућа коалиција нити про-европска опозиција нису освојиле већину, а формирање градске власти још увек је неизвесно.

Управо су изборе у Београду обележиле неправилности и манипулације које су најјаче одјекнуле у јавности. Опозиционе политичке партије су у изборној ноћи и наредног дана указале на организоване миграције бирача, од стране владајуће партије, које су, према њиховим наводима, утицале на резултат избора и прекрајање изборне воље Београђана. Посматрачке мисије, предвођене организацијом ЦРТА, објавиле су детаљне извештаје о манипулацијама и закључиле да су резултати избора у Београду проистекли из нелегалног изборног инжењеринга.

Непосредно након избора уследили су протести у Београду, на које су опозиција и невладине организације и иницијативе позвале грађане. Данима се више стотина грађана окупљало на улицама главног града захтевајући поништавање и понављање избора, што је кулминирало масовним протестом 30. децембра коме је, према проценама, присуствовало преко 15 хиљада људи. Истовремено, прелиминарни извештај који су међународни посматрачи ОЕБС-а (ОДИХР) објавили потврђује уочене нерегуларности, злоупотребу јавних средстава и медијску доминацију председника државе Александра Вучића. Критичке коментаре о изборним условима изнели су министарство спољних послова Немачке и амерички Стејт департмент, као и више политичара Европске уније.

Ови догађају су послужили про-режимским медијима и делу про-руски орјентисане јавности за промовисање наратива о мешању Запада у (пост)изборни процес и отвореном притиску на Србију, те креирању атмосфере „за Мајдан у Србији.“

Протести представљени као „нови Мајдан“ и „страно мешање“

Медији блиски властима су систематски инсистирали на наративу о страном, односно западном мешању у пост-изборни процес у Србији и њиховој повезаности са опозиционим протестима у Београду, правећи паралеле са догађајима у Украјини из 2014. године, који су представљени негативно.

Међу текстовима који су се појавили у про-режимским медијима је илустративна анализа из дневног листа Политика под насловом „Зашто се Берлин меша у наш изборни процес,“ где је тумачена и стављена у шири контекст изјава председника Србије и члана СНС Александра Вучића, који је истакао да ће државни органи саставити писмо о упливу једне важне земље у изборе у Србији „на до сада најбруталнији начин.“

Саговорници Политике су наглашавали да се уплитање манифестује „притиском…да се не поштују резултати избора, већ да се иде на оспоравање“, док је, са друге стране, сугестивно подвучено да „се ово дешава када власт у једној земљи није по мери одређених (западних) центара моћи.“

Други про-режимски медији су, у истом кључу, наставили да дискредитују протесте у Београду и захтеве опозиционе јавности забринуте контроверзним изборима. Док председник Србије одбацује све наводе о нерегуларностима, тврдећи да су избори били „најчистији до сада“, про-режимски медији су наставили да граде главни наратив о томе да оцене посматрача нису објективне и да проистичу из незадовољства страних званичника што промене власти у Србији није било.

Информер, најутицајнији про-владин таблоид, је у низу текстова оптужио опозициону јавност да жели „стварање ватреног појаса“ и „обојену револуцију у Београду“, те да припрема „сценарио Мајдана.“ У већини медија су некритички преношене изјаве највиших београдских и државних званичника који су истицали како „све што се догодило личи на почетак Мајдана….те да (због тога) можемо да изгубимо државу,“ али и, са друге стране, поручивали да се тако нешто ипак у Србији неће дозволити.

Званични државни наратив у Русији о протестима на Мајдану 2014. године, репродукован је и у контексту пост-изборних протеста у Србији. Руски званичници су пружили подршку српским властима и критиковали Запад да подстиче насилне протесте и промене у Србији. Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова је изјавила да „Запад прижељкује Мајдан у Србији и на Балкану“, те да је у питању „извођење људи на улице како би се остварили циљеви….промовисања западних интереса.“ Амбасадор Русије у Србији Боцан-Харченко се састао са председником Србије, Александром Вучићем, и том приликом поручио да Мајдан у Србији неће успети и да су српске службе одговориле у складу са законом и ефикасно.

Раније поменута Политика пише, у тексту сугестивног наслова „Моска разоткрила планове Запада за Мајдан у Београду,“ да су „западни центри моћи (ти) којима не одговара међународни положај и ставови Србије који су 17. децембра потврђени.“

Такође, домаћи сервиси руских државних медија су се придружили кампањи владајућег режима у Србији и настојању да се стигматизују протести након избора у Србији.

РТ Балкан је, тако, „анализирао“ „ко позива на Мајдан у Србији,“ наводећи како је заједничко свима који подржавају протесте „да се противе добрим односима Србије са Русијом и да подржавају независност Косова.“ У тексту „Оспоравање српских избора: Шта хоће Немачка и Америка“ се изражава сумња да Запад има оправдане замерке на српске изборе и тврди да је проблем „што резултат није какав би они (Запад) волели.“

Такође, српски сервис руског портала Спутник је активно учествовао у ширењу датих наратива. Спутник Србија је објавио неколико текстова, „испитујући“ „да ли неко са стране покушава да организује нови Мајдан“ и указујући на паралеле између Украјине и Србије, која покушава да задржи слободну, суверену и независну политику.

Избори обележени контроверзама и легитимни захтеви опозиционе јавности

Ванредне изборе у Србији, који су одржани 17. децембра, пратиле су бројне неправилности и контроверзе, које су документовали и утврдили домаћи, али и страни посматрачи. Организација ЦРТА, која је имала неколико хиљада посматрача широм Србије на изборни дан, најопсежније је представила изборне манипулације владајуће структуре у Србији, а које су, према њиховом становишту, дубоко компромитовале и довеле у питање легитимитет изборног процеса.

Такође, стране посматрачке мисије – ОЕБС, Савета Европе и Европског парламента, које су изборе пратиле на позив српских власти – уочиле су бројне неправилности и пре и током самог изборног дана. У саопштењима и извештајима су указивали на неравноправне (пред)изборне услове, али и нерегуларности приликом самог гласања.

Када је реч о наводним притисцима и мешању западних држава у (пост)изборни процес у Србији, ово није први пут да медији блиски властима покрећу сличне наративе, али без изношења адекватних доказа. Иако је председник Србије најавио писмено саопштење о мешању у унутрашња питања, такав потез српске власти није се догодио.

Слично томе, означавање опозиционих протеста као креирања „новог Мајдана“ у Србији је стара, понављана стратегија про-режимских, али и про-руских медија блиских српском режиму, у циљу слабљења критика због урушавања демократских институција у Србији. Користећи се интерпретацијама истоветним онима из Кремља, медији покушавају да делегитимишу захтеве јавности, скрећући пажњу на наводне конспиративне намере опозиције, подржане од стране Запада, са циљем промене власти ванизборним путем, повезујући то са наводним сценаријом из Украјине 2014. године.

Аутор: Игор Миросављевић