Анализа наратива – Дојаве о бомбама у Србији: Наратив о организованом нападу Запада

Maj 2022.

Велико нам је задовољство да вам, у оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација, представимо нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Дојаве о бомбама у Србији: Наратив о организованом нападу Запада

 

Лажне дојаве о бомбама у Србији почеле су учестало да се јављају од марта 2022, након почетка рата у Украјини. Овај тренд се интензивирао у мају, када су места широм Србије доживела лажне дојаве, које су пореметиле свакодневни живот и функционисање јавних институција, попут болница и школа и изазвале значајну економску штету. Дојаве су се готово истовремено јавиле и настављају да се јављају и у другим земљама у окружењу, попут Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Румуније.

Док узроци интензивног ширења ових дојава остају делимично или потпуно неразјашњени, део утицајних медија у Србији их је протумачио као притисак на земљу због неусклађивања са санкцијама према Русији. Ови медији су за дојаве оптужили земље Запада, њихове обавештајне службе и НАТО. Ово тумачење, у недостатку конкретних доказа, не изгледа довољно уверљиво, имајући у виду да су већ поменуте државе у окружењу Србије добиле дојаве иако су ускладиле своју спољну политику са Западом. С друге стране, оно свакако доприноси јачању анти-западних сентимената у српској јавности.

Замајац овим наративима дала је председница Владе у техничком мандату Ана Брнабић, која је, гостујући 17. маја на националној телевизији Пинк, недвосмислено изјавила да су дојаве о бомбама, које су претходних дана стигле на адресе великог броја основних школа у Београду и више других јавних места, притисци из иностранства због неувођења санкција Русији.

„Једина смо земља у Европи која није увела санкције Русији и притисци су невероватни из дана у дан, и ове дојаве о бомбама су притисци из иностранства због неувођења санкција Русији“, рекла је Брнабић тада.

Дан раније, министар унутрашњих послова Александар Вулин рекао је да је „суштински циљ свих тих напада да Србија престане да води самосталну политику и да одлуке доноси под притиском и у страху“.

„Против Србије се води специјални рат. Напади на нашу земљу нису ни покренути, ни спроведени од стране било ког појединца, у питању су масовни, организовани и веома скупи хакерски напади, вођени из различитих центара за хибридно ратовање“, стоји у Вулиновом саопштењу од 16. маја.

Исте недеље, један Твитер налог поставио је видео снимак у којем је особа, која се представила као члан хакерске групе Анонимус, потврдила да напади долазе јер се Србија није ускладила са санкцијама Русији. Да ли је ова порука била аутентична није било могуће утврдити.

Дана 18. маја полиција је идентификовала осморо грађана Србије који су слали претеће поруке – двоје су ухапсили, а против њих шесторо, који су малолетни, поднете су кривичне пријаве. Такође је утврђено је да је осам таквих претњи стигло из Пољске, четири из Гамбије, по две из Ирана и Нигерије и по једна из Украјине, Словеније и Русије. Ипак, како су навели стручњаци, ово не мора да значи да су се пошиљаоци налазили у тим земљама.

Неколико дана касније, министар Вулин изјавио је да се дојаве о бомбама које су пристизале у претходном периоду никако не могу спречити и упоредио је ту ситуацију са вирусом корона, рекавши да се „са тиме мора живети“.

„Ово је облик психолошког рата, модерни тероризам, застрашујуће је. Немогуће је зауставити те дојаве, а на нама је само да повећамо превентиву“, рекао је Вулин за телевизију Прва.

У наредним недељама јавност није добила додатне информације, а дојаве о бомбама наставиле су да пристижу. Све су се испоставиле као лажне.

На основу досадашње ситуације не постоји довољно информација да би се могло поуздано закључити да дојаве о бомбама долазе из иностранства, а камоли од западних влада и њихових обавештајних служби, са циљем да се на Србију изврши притисак да уведе санкције Русији. То, међутим, није спречило бројне медије да управо овакве наративе наставе да пласирају у јавности током друге половине маја.

Један од најсугестивнијих и најострашћенијих примера овог наратива је наслов на порталу таблоида Ало објављен 16. маја, који је гласио: „НАТО ОПЕТ НАПАДА СРПСКУ ДЕЦУ Бивши обавештајац открива паклени циљ Запада због којег крволочној Алијанси ништа није свето“. Тема текста биле су дојаве о бомбама, а коментатор контроверзни бивши припадник Службе државне безбедности Божидар Спасић.

Спасић је, у тексту, без изношења икаквих доказа, изнео тврдњу да иза дојава о бомбама стоји НАТО.

„Ту се ради о обавештајној служби и лажно пријављивање бомби има само за циљ да се психолошко-пропагандно узнемирава један део становништва, тачније Србија. Управо због чињенице које сметају западним службама претпостављам готово са стопостотном сигурношћу да то долази и усмерава се од стране НАТО служби“, рекао је Спасић тада.

Иако је, дакле, и он сам нагласио да је у питању претпоставка, наслов и поднаслови овог текста третирали су тврдњу као чињеницу. Поднаслови у тексту су гласили: „НАТО стоји иза дојава о бомбама“ и „НАТО опет напада српску децу“, алудирајући на чињеницу да су бројне адресе дојава о бомбама биле школе.

Божидар Спасић је такође изнео тврдњу, коју Ало није додатно анализирао, да дојаве о бомбама стижу из једног центра, као и да је разлог за њихово јављање то што је „Србија заузела принципијелан став у вези са ратом у Украјини“.

Овај чланак био је један од најупечатљивијих, али свакако не једини у којем се за дојаве окривио Запад, без навођења доказа. Овај наратив се такође проширио по региону.

Две недеље након текста са Спасићевом изјавом, босанскохерцеговачко издање портал Ало-а објавило је текст о дојавама о бомбама у тој земљи, односно у градовима Републике Српске. Наслов је гласио: „СТРУЧЊАК ЗА ТЕРОРИЗАМ ОТКРИО ПОЗАДИНУ ЈЕЗИВИХ ДОЈАВА О БОМБАМА КОЈЕ ТРЕСУ РЕГИОН Галијашевић: На мети српска дјеца, Запад има јасан циљ!“

„(Политички анaлитичар Џевад) Галијашевић је за алоонлине.ба извео свој закључак ове дате ситуације. Кроз његово излагање као главни кривац протеже се нама већ звучан појам – Запад. Политички аналитичар сматра да управо из разлога ненаметања санкција Русији, Србија и БиХ сада трпе психолошки терор који продукује страх и панику код грађана ове двије земље и да из тог разлога Западне сигурносне агенције не предузимају акције по питању овог случаја“, наводи се у овом тексту.

И други портaли таблоидних медија у Србији били су укључени у ширење овог наратива. Република, портал Српског телеграфа, у вести од 16. маја пренео је да „постоје основане сумње да су у подизање панике укључене стране обавештајне службе, да је реч о специјалном рату против Србије, којим се појачава притисак на нашу земљу да уведе санкције Русији“.

Није конкретизовано на које се тачно основане сумње мисли, нити цитиран извор.

Овај текст Републике надовезао се на чланак из априла, када су се, такође, мада у мањем интензитету, јављале дојаве о бомбама. У том тексту, под насловом „СПЕЦИЈАЛНИ РАТ ЛАЖНИМ ДОЈАВАМА: Следи удар на школе и болнице“, наведен је неименован извор, који је навео да је „готово је извесно да су то поједине стране службе“.

И медији који не спадају у провладине таблоиде учествовали су у ширењу ових наратива. Нови стандард је у мају објавио текст новинара Синише Љепојевића, који је навео да „Србија заиста јесте суочена са хибридним ратом, коју против ње пре свега води Запад, као и са серијом специјалних операција. У светлу актуелног политичког амбијента, јавности се намеће уверење да је све то због неувођења санкција Русији, што Запад захтева од Србије“.

Љепојевић је, међутим, такође у своме тексту навео да „Србија није у лакој позицији, али решење свакако није у подстицању панике и страха како би се створио амбијент обмане и одрешених руку да се Русији уведу санкције, упркос јасном ставу народа“.

Овај угао гледања можда може објаснити зашто, током маја, није било интензивније промоције ове теме у про-руским али не и мејнстрим медијима, као што су Спутњик, Стандард, Правда, Васељенска и слични. Ови портали углавном су само преносили изјаве званичника, а нису имали, у посматраном периоду, оригиналних доприноса овом наративу.

И поред свега, тумачење по којем се на Србију, дојавама о бомбама, врши притисак због одбијања да уведе санкције Русији, чини се мање убедљивим када се у обзир узму друге државе региона које су такође у овом периоду суочене са истим проблемом.

Тако је у Румунији 27. маја објављена вест да је у протекла 24 сата стигло више дојава о бомбама, што је описано као „хибридни тероризам“. Румунија је земља чланица ЕУ и НАТО и у потпуности је усклађена са политиком према Русији.

Слична ситуација се догодила у још једној чланици НАТО-а и Европске уније у региону, Хрватске. Дана 24. априла, шопинг центар Загреб Арена је евакуисан због анонимне претње бомбом, која није пронађена.

Дојаве у Хрватској су се наставиле и готово два месеца касније. Дана 12. јуна, дојављене су бомбе на 11 локација у Загребу. „Полицијска управа загребачка је одмах по пријему пријава контактирала одговорна лица наведених објеката и у координацији са службеницима Управе полиције, како се наводи, покренула криминалистичко истраживање ради утврђивања свих релевантних околности у вези са запримљеним пријавама“, објавио је Euronews.

Такође, оваква ситуација поновила се и у Црној Гори крајем априла, када су, због дојава о бомбама у школама широм земље, надлежни су одлучили да обуставе наставу. Из Управе полиције је тада саопштено да су екипе у школама и контроле су у току. Црна Гора је такође земља чланица НАТО-а, која је у том тренутку била усклађена са већином санкција Русији. Претње бомбама стигле су протеклих недеља у оба ентитета Босне и Херцеговине, као и на Косово.

Ове информације указују на то да је ситуација готово сигурно комплекснија у односу на поједностављени наратив према коме званичне институције Запада пласирају дојаве о бомбама како би натерале Србију да се усклади са санкцијама Русији. Ни након више недеља, у прилог овом анти-западном наративу није понуђен ниједан доказ. С друге стране, случај још увек није у потпуности расветљен, што оставља простор за ширење потенцијалних дезинформација.

Овај текст је написан у оквиру Регионалне иницијативе за борбу против дезинформација.