Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo i Ministarstvom spoljnih poslova Kraljevine Švedske, organizovao je petu godišnju međunarodnu konferenciju „ZSBP i evropski izbori 2019“ 11. aprila 2019. u Hotelu Metropol Palace, u Beogradu.
Tradicionalno, teme konferencije bile su aktuelna pitanja vezana za pregovaračko Poglavlje 31 (Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) i proces usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim pristupom EU. Fokus ovogodišnje konferencije bio je i na izborima za Evropski parlament koji će se održati krajem maja, te njihovim potencijalnim implikacijama po Srbiju kao državu kandidata za članstvo u EU. Takođe, razgovaralo se i o odnosu EU i Rusije iz perspektive država članica i njegovom uticaju na poziciju Srbije u kontekstu procesa pristupanja.
U okviru prvog panela „Perspektive ZSBP nakon izbora u EU i uticaj na Jugoistočnu Evropu“ govorili su: Elsa Fenet, šef odeljenja za Zapadni Balkan Evropske službe za spoljne poslove (EEAS); Axel Küchle, stalni nemački predstavnik u COELA komitetu; Oana-Cristina Popa, ambasadorka Rumunije u Republici Srbiji; Vladimir Ateljević, savetnik ministra za Evropske integracije.
Raspravu je moderirala Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji.
Panel je pružio uvid u datu temu iz više perspektiva. Napomenuto je da, iako Srbija učestvuje u brojnim aktivnostima pokrenutim od strane EU, poput mirovnih misija, ona i dalje pokazuje negativne trendove u usklađivanju sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU. Istaknuto je da se Srbija uskladila sa svega 28 od 54 EU deklaracije što je najmanja stopa usklađenosti u poređenju sa ostalim državama kandidatima. Iako kritični prema ovakvoj stopi usaglašavanja, panelisti su se složili da podržavaju pristupanje Srbije EU. Tokom diskusije, više učesnika je govorilo o strateškom značaju Zapadnog Balkana za evropsku bezbednost. Ambasadorka Popa, u ime Rumunije kao države predsedavajuće EU, naglasila je da Evropska unija smatra da je područje Zapadnog Balkana kritično područje. Istovremeno, svi govornici su se složili da Evropska unija nema mogućnosti da čeka Srbiju i ostale države kandidate jer se svet menja velikom brzinom, a Evropska unija mora da bude svetski lider.
Rasprava u drugom delu panela fokusirala se na predstojeće evropske izbore. Iako izbori mogu imati dramatičan uticaj na politiku EU, panelisti poput Else Fenet podsetili su da će, bez obzira na ishod izbora, Evropska Unija zadržati svoje osnovne principe. U zaključku panela, govornici su istakli da je Srbija svesna stvari koje mora da uradi da bi dalje napredovala u procesu integracije u EU i da bez obzira na promene koje se dešavaju u svetu, mora da vodi računa o svojim unutrašnjim izazovima.
Učesnici drugog panela „Odnosi EU i Rusije – perspektive država članica“ su bili: Marc Franco, viši naučni saradnik u Egmont Institutu; Dirk Schuebel, šef odeljenja za Rusiju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS); Karsten Voigt, član upravnog odbora Nemačkog saveta za spoljne poslove (DGAP); Iulia-Sabina Joja, viši istraživač u Global fokusu u Rumuniji i Ruslan Stefanov, programski direktor u Centru za studije demokratije u Bugarskoj.
Moderator panela bio je Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda.
Panel je otvoren uvodnim izlaganjem svakog od govornika na temu odnosa EU i Rusije i kako se Srbija u njemu pozicionira. Više panelista je govorilo o promeni u odnosima EU i Rusije 2014. godine kada je Rusija podržala separatističke grupe u istočnoj Ukrajini, sa ciljem da sprovede aneksiju Krima.
Neke države, poput Holandije, imale su stabilne odnose sa Rusijom sve dok proruski pobunjenici u Ukrajini nisu oborili malezijski avion MH17. Ova serija događaja drastično je promenila način interakcije EU i Rusije u poslednjih par godina.
Od ove promene, EU je posvećena održavanju 5 ključnih principa kada se radi o odnosima EU i Rusije:
- Poštovanje sporazuma iz Minska;
- Pospešivanje saradnje sa ostalim državama istočnog partnerstva, sa Moldavijom, Gruzijom i Azerbejdžanom;
- Jačanje kapaciteta EU da se odbrani od hibridnih pretnji na komunikacionom polju;
- EU nastoji da nastavi saradnju sa Rusijom na ključnim, strateškim pitanjima, kao što je sukob u Siriji;
- EU želi da razvije saradnju i jača prijateljske odnose između mladih u EU i Rusiji.
Iako Evropska unija deli ove principe o odnosima sa Rusijom, panelisti su istakli da neke zemlje EU imaju bolji odnos sa Rusijom od ostalih. U diskusiji, učesnici su izneli stav da ne treba zanemariti ekonomsko prisustvo Rusije i da je ona povezana sa ekonomijom EU više nego bilo koja druga svetska sila. Međutim, neki učesnici se nisu složili sa ovim stavom koji čini da Rusija izgleda veće nego što zaista jeste. Karsten Voight je ilustrovao to navodeći primer iz ekonomske statistike Nemačke koja pokazuje da je Nemačka Rusiji treći ekonomski partner, dok je Nemačkoj Rusija tek na 16. mestu.
Panelisti su upozorili da mnogi u Srbiji ne shvataju promenjene geostrateške okolnosti i potcenjuju politiku Evropske unije i NATO. Na kraju je zaključeno da su odnosi EU i Rusije lošiji nego što su bili ranije, ali da svakako ne treba potcenjivati Rusiju kao suseda i njenu energetsku prisutnost u Evropi.
Bilo nam je veliko zadovoljstvo da okupimo stručnjake, istraživače i uticajne ličnosti iz Evropske unije i Srbije i da doprinesemo razmeni mišljenja, poruka i saveta u kontekstu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, predstojećih evropskih izbora i odnosa EU i Rusije. Na kraju, zahvaljujemo se svim govornicima, učesnicima i volonterima na njihovom angažmanu i doprinosu uspešnoj realizaciji konferencije. Detaljan izveštaj sa konferencije kao i papir sa glavnim zaključcima uskoro će biti dostupan na sajtu i fejsbuk stranici ISAC fonda.