ISAC fond učestvovao je zajedno sa partnerima iz devet zemalja centralne i istočne Evrope i Zapadnog Balkana u izradi studije GLOBSEC-a koja se bavi uticajem pandemije na glavne društveno-političke narative. Danas u Bratislavi predstavljen je novi izveštaj „GLOBSEC Trends 2020“ koji pokriva rezultate ispitivanja javnog mnjenja iz ovih država.
Prema ovom izveštaju više od 1/3 ispitanika veruje u teorije zavere povezane sa virusom kovid-19. U skladu sa ovim nalazom, spremnost da se vakcinišu protiv ovog virusa u regionu pokazuje samo 37% ljudi. Međutim, ona raste na 53% među onima koji veruju javnim vlastima.
„Ovo otkriće pokazuje koliko su ključni dobro upravljanje i poverenje između javnosti i državnih vlasti, posebno u vreme krize. Javne vlasti treba da poboljšaju svoje napore u strateškoj komunikaciji i učine sve što je moguće da povećaju poverenje društva sada “, rekla je Miroslava Saviris, istraživačica iz GLOBSEC-a i jedan od autora izveštaja.
Narativi podela koji se tiču identiteta i vrednosti snažno odjekuju
Izveštaj se takođe fokusira na rasprostranjenost narativa o podelama i mržnji u društvu. Otkriva da, iako ljudi generalno odobravaju članstvo u EU i NATO-u i podržavaju demokratiju, istovremeno, značajan udeo ispitanika demokratiju doživljava kao pretnju kada je opisana kao liberalna (41%), a mnogi vide da EU „diktira“ svojim državama šta da rade. Katarina Klingova, viša naučna saradnica u GLOBSEC-u i druga autorka Trends-a dodala je da „Narativi koji demonizuju „druge“ i podrivaju osnovne demokratske vrednosti i naše evroatlantsko partnerstvo, uveliko se koriste od strane političkih aktera u regionu. Širok spektar različitih grupa sada navodno predstavlja pretnju vrednostima ili identitetu ispitanika, počev od liberala, migranata, LGBT + zajednice, pa čak i do Sjedinjenih Država. Takve podele i polarizacija mogu se razviti u domaće kulturne ratove“.
Slika Rusije u regionu
Region je takođe sklon proruskim osećanjima i stoga veruje narativima koje pre svega širi Rusija. Na primer, skoro 4 od 10 ispitanika u državama članicama NATO-a veruje da Alijansa provocira Rusiju uspostavljanjem vojnih baza u blizini ruskih granica, što je narativ koji često šire proruski izvori na internetu. „Proruska osećanja posebno su jaka u Bugarskoj, Slovačkoj, Srbiji i Crnoj Gori. Ovde osećaj Rusije kao „moćnog slovenskog brata“ odjekuje među 3/4 ispitanika “, rekao je Daniel Milo, viši savetnik GLOBSEC-a.
Kao rezultat, percepcija Rusije kao pretnje po bezbednost zemalja takođe je niska. U stvari, percepcija Rusije i Kine kao pretnji se smanjila od 2019. „Većina ljudi u regionu ne smatra Rusiju ili Kinu pretnjom po bezbednost svoje zemlje. Većina ljudi samo kaže da je njihova zemlja premala da bi se velike sile brinule, što je opasan pristup koji se protivi izveštajima obaveštajnih službi u mnogim zemljama u regionu “, objasnila je Dominika Hajdu, istraživačica GLOBSEC-a iz autorskog tima.
Demokratija u Srbiji ima sporno značenje
Srbija je najmanje proevropski orijentisana od svih anketiranih zemalja. Pa ipak neznatna većina državljana Srbije (52%) pridružila bi se EU ako za to postoji prilika.
84% ispitanika iz Srbije odlučilo bi da se ne pridruže NATO-u, pri čemu značajni delovi srpskog stanovništva misle da NATO namerno provocira Rusiju okružujući je vojnim bazama. Sa tako snažnim anti-NATO stavovima, Srbija odskače od ostalih zemalja u regionu.
59% ispitanika u Srbiji smatra Rusiju i Kinu najvažnijim strateškim partnerima, što je ubedljivo najviši postotak među svim anketiranim zemljama.
85% državljana Srbije misli da je demokratija kao sistem zasnovan na ljudskim pravima, slobodama i vladavini prava dobar za Srbiju, što je najviši procenat od svih anketiranih zemalja zajedno sa Poljskom. Međutim, 74% ispitanika u Srbiji takođe veruje u teoriju zavere da demokratija ne postoji zato što svetom vladaju skrivene elite, a 57% veruje da liberalna demokratija ugrožava njihove vrednosti i identitet.
Celu studiju možete pronaći na sledećem linku: https://www.globsec.org/publications/globsec-trends-2020/
Anketa je sprovedena na reprezentativnom uzorku od najmanje 1000 ispitanika iz devet zemalja – Bugarske, Češke, Mađarske, Crne Gore, Severne Makedonije, Poljske, Rumunije, Srbije i Slovačke.