Konferencija: Otvaranje poglavlja 30 – Šta nam predstoji?

U okviru svog višegodišnjeg projekta  „Praćenje i podrška pretpristupnim pregovorima Srbije sa EU u poglavljima 30 i 31“ koji sprovodi uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Švedske i Fondacije za otvoreno društvo, ISAC je 13. marta 2018. godine u Beogradu organizovao konferenciju „Otvaranje poglavlja 30 – šta nam predstoji?“, na kojoj su učestvovali predstavnici tima za pregovore Srbije o pristupanju EU, predstavnici Vlade Srbije, Evropske unije, kao i nezavisni eksperti. U nastavku možete pronaći kratak izveštaj sa konferencije kao i pregled glavnih poruka predstavljenih tokom održanih panela.

Šef Tima za pregovore, Tanja Miščević rekla je  da je Srbija pregovaračko poglavlje 30 otvorila sredinom decembra 2017. a pored članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) drugo merilo za njegovo zatvaranje je predstavljanje Akcionog plana za usklađivanje zakonodavstva i međunarodnih sporazuma s pravnim tekovinama EU i jačanje administrativnih i kontrolnih kapaciteta za sprovođenje tih tekovina. STO u svom članstvu ima i EU i svaku pojedinačnu članicu Unije i prilikom njenog širenja se traži da nove članice Unije postanu i članice STO, kao i da pokažu da se ponaša kao članica, a za takvu procenu potrebno je bar godinu dana, rekla je Miščević. „U našem je najboljem interesu članstvo u STO i nadam se da će rasprave indukovane otvaranjem poglavlja 30 biti uspešno nastavljene“. Rasprava o članstvu u STO će nesumnjivo zahtevati dodatne razgovore i objašnjenja, a jedno od pitanja koje može da otvori ozbiljnu političku raspravu jesu bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini. Podsetivši da je okvirni rok za pristupanje zemalja zapadnog Balkana 2025. godine, Miščević je istakla da to znači da svi pregovori moraju da se završe do 2023, jer je potrebno godinu i po do dve da sve članice EU i Srbija ratifikuju sva potrebna dokumenta i da se organizuje referendum o pristupanju Uniji. Nemamo previše vremena da ispunimo merila i završimo pregovore o članstvu u STO, upozorila je Miščević.

Tanja Dinkić, zamenica predsednika pregovaračke grupe za poglavlje 30 u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija ocenila je da se otvaranjem poglavlja ubrzava proces pristupanja STO. Navela je da su skrinizi za oba poglavlja završeni 2014, a da je Srbija bila spremna za pregovore već 2015. Dinkić je podsetila da se Srbija obavezala da će pristupanjem u EU ukinuti sve sporazume o slobodnoj trgovini s trećim zemljama i da će otkazati ili izmeniti sporazume o ekonomskoj saradnji koji sadrže klauzulu najpovlašćenije nacije. Srbija, dodala je, ima 127 sporazuma o ekonomskoj saradnji, od kojih oko 90 ima klauzulu najpovlaščenije nacije. Srbija može da sklapa bilateralne sporazume sve dok ne postane članica EU, ali da ti sporazumi sadrže klauzule da prestaju da važe ulaskom u EU i da zemlje nemaju pravo da od Srbije traže kompenzaciju, rekla je ona.

Dejan Ralević, član Radne grupe za poglavlje 30 Tima za pregovore ispred Ministarstva spoljnih poslova je naveo da su oko teme Razvojne i humanitarne pomoći najviše angažovani njegovo matično ministarstvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ova oblast će biti u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova, i da će predstavljati spoljnopolitički instrument iz domena meke moći/ Srbije sa kojim će se upravljati na osnovu interesa. Takođe, naveo da EU ne očekuje od novih članica da imaju izdvajanja za ovu oblast kao stare države članice (0,7 BDP), i istakao da Srbija svakako već sad daje deo svog BDP-a na humanitarnu i razvojnu pomoć, ali se to ne čini na sistematičan i organizovan način, već ad-hoc.

Šefica odseka za evropske integracije i ekonomska pitanja u Delegaciji EU u Srbiji Radica Nusdorfer rekla je da Prema njenoj oceni, članstvo u STO neće biti veliki izazov s tehničke tačke gledanja, jer je Srbija uradila “lavovski deo posla”, ali može biti izazov s gledišta javnog mnjenja. Ono što predstoji je ukidanje apsolutne zabrane trgovine GMO i okončanje pregovora sa četiri članice STO – SAD, Ukrajinom, Rusijom i Brazilom. Zakonodavstvo EU podrazumeva strogu kontrolu GMO, a Srbija će njegovim usvajanjem biti mnogo zaštićenija, rekla je Nusdorfer. „Možete biti sigurni da je nešto bezbedno ako je autorizovano u EU“. Do sada svi argumenti članica EU protiv takvih genetski modifikovanih proizvoda bili su odbačeni na naučnoj bazi, dodala je ona. U cilju veće bezbednosti hrane, kao i većih mogućnosti za investicije i privredni rast, Nusdorfer je kazala da Srbija treba da radi na usvajanju zakona o GMO koji je najveća prepreka i poteškoća za pridruživanje STO. „Dozvoliti kontrolisanu trgovinu GMO mnogo je bolje nego da uvedete potpunu zabranu, a da nemate nikakvu kontrolu, što je trenutno situacija u Srbiji“, rekla je Nusdorfer, dodajući da je samo trgovina, a ne i uzgoj GMO preduslov za članstvo u EU. Gospođa Nursdorfer je takođe istakla da će EU pomoći Srbiji u slučaju neprincipijelnih zahteva u bilateralnim pregovorima oko STO.

Olivera Jocić, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija je navela da je Srbija pregovore sa STO počela 2005, da je trebala ući 2011, i da su do tada okončani pregovori sa 12 država članica, a da je su pregovori praktično zaustavljeni sa poslednjim sastankom Grupe za pregovore koji  se održao 2013. godine. Navela je da je besmisleno objašnjavati koristi od članstva u jednoj globalnoj organizaciji, gde su 164 države članice, a van članstva u Evropi su samo Srbija, Bosna i Hercegovina i Belorusija. Takođe je navela da je istina da Srbija ima većinu svoje trgovine pokrivene sporazumima o slobodnoj trgovini, ali da ne postoji funkcionalni mehanizam za rešavanje trgovinskih sporova kakav postoji u STO, te da bi nam samo članstvo donelo i mogućnost da se odupremo neprincipijelnim potezima partnera.