U utorak, 6. juna 2017, ISAC fond je uspešno organizovao svoju treću CFSP konferenciju pod nazivom ,,Evropa u više brzina: produbljivanje bezbednosne i odbrambene politike”. Konferencija se sastojala od četiri različita panela koja su pre svega bila posvećena razmatranju bezbednosne i odbrambene saradnje na nivou Evropske unije i kao mogućim implikacijama ovakvih dešavanja na Srbiju i celokupni Zapadni Balkan.
Prvi panel, koji je moderirao Nenad Šebek, Direktor Fondacije Hajnrih Bel, ugostio je tri međunarodna eksperta, Lars-Erik Lundin-a (Uvaženog saradnika Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira i bivšeg zamenika političkog direktora Evropske unije), Daniel Fiott-a (Urednika za bezbednost i odbranu u Institutu Evropske unije za bezbednosne studije) i Jiri Schneider-a (Izvršnog direktora Aspen instituta za Centralnu Evropi i bivšeg zamenika Ministra spoljnih poslova Republike Češke) koji su razgovarali na temu produbljivanja bezbednosne i odbrambene saradnje u Evropi. Tokom svojih izlaganja, panelisti su se usaglasili da nedavni nacionalistički događaji, poput Brexita i izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, zajedno sa pojačanom pretnjom od terorizma, vrlo lako mogu dovesti do nove ere razvoja kada je evropska saradnja u pitanju. Pored toga, naglasili su neophodnost dodatnog ohrabrivanja evropske solidarnosti, posebno u svetlu zajedničkih pretnji, kao i ojačavanja regionalne saradnje među državama Zapadnog Balkana. Ipak, trojica izlagača nisu uspela da se usaglase oko toga da li je Evropa u ovom trenutku zaista spremna za stvaranje jače bezbednosne i odbrambene politike i da li je baš sada pravi trenutak za tako nešto.
Drugu sesiju na konferenciji obeležili su govori naša tri uvažena gosta. Prvi je govorio Ivica Dačić (v. d. Predsednika Vlade Republike Srbije i Ministar spoljnih poslova) koji je naglasio posvećenost Srbije evropskim vrednostima i daljoj integraciji Srbije sa Evropskom unijom ali je ujedno i pozvao Evropsku uniju da uloži dodatan trud u razumevanje pozicije Srbije kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Drugi govornik na ovom panelu bio je Markus Ederer (Državni sekretar Ministarstva spoljnih pslova SR Nemačke) koji je jasno istakao da određeni uslovi moraju biti ispunjeni ukoliko Srbija želi da uđe u EU kao i da da ceo proces ne treba shvatiti kao obične pregovore. U isto vreme, Ederer je dodao da Srbiji treba dati punu autonomiju da kreira svoj put i da samostalno bira svoje saveznike. Posednja je govorila Angelina Eichhorst, Direktor za Zapadanu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj spoljnopolitičkoj službi, koja je još jednom ponovila da je Srbija nesumnjivo deo Evropkse porodice i da se nada da će mir i napredak koji je karakterisao Evropsku uniju u poslednjoj deceniji biti moguć i za zemlje Zapadnog Balkana.
Na trećem panelu koji je predvodila i moderirala Tanja Miščević (šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji) govorili su Vladimir Ateljević (Viši savetnik u Kabinetu ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije), Eduard Auer (Šef odseka za Zapadni Balkan u Evropskoj spoljnopolitičkoj službi) i Amer Kapetanović (Pomoćnik ministra spoljnih poslova BiH za bilateralna pitanja). Panel je bio posvećen regionalnim pitanjima i političkim dešavanjima kao i pojedinostima iz spoljne politike, posebno onim koje se tiču poglavlja 31. Panelisti su pre svega govorili o tome kako ragion može bolje da se usaglasi sa obavezama koje proističu iz poglavlja 31 i ukazali su na neophodnost dodatne saradnje, posebno između Srbije i Bosne i Hercegovine.
Poslednji panel, koji je ujedno bio i neformalna sesija, moderirao je Natan Albahari, projektni menadžer ISAC fonda. Na panelu koji je bio posvećen pre svega mladima i predstavnicima civilnog društva govorili su Lars-Erik Lundin i Eduard Auer. Oni su preneli svoja lična iskustva vezano za Evropsku uniju i proces odlučivanja i ujedno su iskoristili priliku da ohrabre mlade ljude u Srbiji u svom daljem angažovanju.
Veliko nam je zadovoljstvo što smo bili u mogućnosti da okupimo brojne uticajne ličnosti kao i donosioce odluka iz Evropske unije, Nemačke i Srbije i na taj način doprinesemo razmeni mišsljenja, poruka i saveta u kontekstu napretka Srbije na putu ka Evropksoj uniji. U isto vreme, uspeli smo da srpskoj javnosti približimo koncept dublje bezbednosne i obrambene saradnje kao i mogućih implikacija ovakve politike po buduće države članice EU. U narednom periodu objavićemo nekoliko papira kao i zaključke sa konferencije koje ćete moći da pogledate na našem web sajtu kao i na našoj Facebook stranici. Ukoliko ste propustili konferenciju, podsećamo da snimak cele konferencije takođe možete pronaći na našoj Facebook stranici.
Na kraju, želeli bismo da iskoristimo ovu priliku da se zahvalimo svim govornicima, učesnicima i volonterima koji su doprineli uspešnoj realizaciji konferencije. Posebnu zahvalnost dugujemo Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, Ministarstvu spoljnih polsova Švedske kao i Fondu za otvoreno društvo.