„Evropska unija više ne može da se oslanja na NATO po pitanju bezbednosti, što vodi ka ubrzanju procesa koji se tiču stvaranja evropske odbrane” rečeno je danas na konferenciji „ Evropa posle izbora i izgledi za „Evropu u više brzina” u oblasti bezbednosti i odbrane – koji su sledeći koraci? ” koju je organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) zajedno sa Fondacijom Fridrih Ebert. Konferencija je održana 3. novembra 2017. godine u Beogradu i tom prilikom je prisustvovao veliki broj eksperata i istražvača iz oblasti bezbednosti i odbrane EU. U nastavku možete pročitati kratak pregled pojedinačnih izlaganja naših govornika.
Direktorka regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru Fondacije Fridrih Ebert Ursula Koh – Laugvic ukazala je da se Evropa u kratko vreme suočila sa brojnim izazovima. „Mnogo stvari se promenilo u jednoj dekadi. Evropa se suočava sa problemima terorizma, sajber terorizma, sa Bregzitom ali i izborom Donalda Trampa za predsednika” rekla je direktorka fondacije i dodala je da ovi izazovi imaju uticaj kako na unutrašnju, tako i na spoljnu politiku EU i država članica.
Direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Nikola Petrović smatra da je razumevanje te teme i komunikacija sa javnošću i političkim elitama uvek prioritet što se tiče politike bezbednosti, a da je važno i zbog evropskog puta Srbije i pretpristupnih pregovara, naročito u okviru poglavlja 31.
Prvi govornik na konferenciji bio je bivši parlamentarni državni sekretar u Federalnom Ministarstvu odbrane Nemačke i bivši zamenik predsednika parlamentarne grupe Socijaldemokratske partije Nemačke u Bundestagu, Valter Kolbov, koji je objasnio sa kojim izazovima se Evropa suočava nakon izbora, ali i zašto postoji inicijativa za „Evropu u više brzina”. On je takođe dodao da je EU potrebna strategija kako bi se izborila sa problemima bezbednosti. „ Potrebna su nam tri stuba – komunikacija, organizacija i strategija, kako bismo rešili problem stabilnosti i bezbednosti u EU”, kaže Kolbov i dodaje da je Evropi potrebna volja svakog građanina da se posveti rešavanju ovog problema.
S druge strane, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), Igor Novaković, ukazao je da se brojne krize sa kojima se suočava EU, mogu posmatrati kao katalizator procesa koji vode ka većoj integraciji, odnosno ka ubrzanju procesa koji se tiču stvaranja evropske odbrane. Međutim, Novaković je istakao da odbrana ne znači i stvaranje evropske armije. Novaković dodaje i da proces unapređenja saradnje u oblasti bezbednosti neće biti linearan.
Kao još jedan od gostiju, na konferenciji je učestvovao i viši naučni saradnik na Institutu za razvoj i međunarodne odnose iz Zagreba, Sandro Knezović, koji je ukazao na odnose između NATO-a i EU, ali i na stratešku autonomiju Evrope. Istakao je da se partnerstvo NATO-a i EU suočava sa brojnim bilateralnim problemima poput odnosa Turske i EU, dok se s druge strane države članice suočavaju i sa zajedničkim problemima koji se tiču pre svega globalne bezbednosti. Knezović je ukazao da je bezbednost EU ranije bila garantovana NATO-om kao i američkim fondovima, međutim, situacija se promenila. „Sada postoji potreba da se izgradi zajednički bezbednosni kapacitet i u poslednje dve godine EU je radila na izgradnji kapaciteta”, kaže Knezović i dodaje da se razlog tome može tražiti u Bregzitu, izboru Trampa za predsednika ali i Globalne strategije EU.
Savetnik ministarke u Ministarstvu za evropske integracije, Vladimir Ateljević smatra da je pojam „Evropa u više brzina” postao kontroverzan, te da on označava da se radi o opravdanoj diferenciranoj integraciji. Ateljević smatra da je Evropi danas potrebna dublja integracija u oblasti bezbednosti. Što se tiče Srbije, Ateljević objašnjava da je povećan broj misija u kojima Srbija učestvuje, te da se Srbija danas nalazi na osmom mestu u Evropi, što je, dodaje, mnogo više nego što je to bio slučaj 2014. godine. Ateljević objašnjava da bi saradnja sa Evropskom odbrambenom agencijom takođe mogla biti od velikog značaja za Srbiju u narednim godinama.
Na kraju, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Marko Savković je ponudio kratak rezime izlaganja svih govornika i saglasio se sa konstatacijom da je učešće srpskih vojnika u mirovnim misijama UN i EU od velikog značaja za Srbiju.