Novembar 2022
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
„Tri iznenađujuće greške Zapada – moraće da žive u novom svetu“
Na internet portalu ruske novinske agencije Sputnik na srpskom jeziku preneta je izjava čoveka bliskog Putinovom režimu – Sergeja Karaganova.
Sergej Karaganov je počasni predsednik ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i profesor na moskovskoj Visokoj školi ekonomije.
Na samom početku izjave Karaganov kaže da trenutna svetska kriza nije počela 2022, već 2014. godine, „kao što je Drugi svetski rat počeo potpisivanjem nepravednog Versajskog ugovora“.
On smatra da je uzrok svetske kriza nepoštovanje Kijeva prema sporazumima iz Minska. Pre invazije, Rusija je bila potpisnica sporazuma iz Minska, u kojima je potvrdila suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Rusija, međutim, nije ispunila svoju stranu implementacije sporazuma iz Minska. Ruska strana i njeni zastupnici nisu uspeli da sprovedu prekid vatre, povuku svo teško naoružanje, sprovedu razmenu političkih zatvorenika ili obezbede isporuku humanitarne pomoći na osnovu međunarodnog mehanizma. Naprotiv, Rusija je jačala nelegalne oružane formacije na istoku Ukrajine. Rusija takođe nije dozvolila nesmetan pristup posmatračima Specijalne posmatračke misije OEBS-a. Ipak, Ukrajina je sprovela onoliko sporazuma iz Minska koliko je to razumno moglo da se uradi, jer nije imala potpunu kontrolu nad teritorijom. Ukrajina je donela i proširila zakone o specijalnom statusu i amnestiji (2014), pripremila nacrt zakona o lokalnim izborima (2014) i usvojila je ustavne amandmane kako bi obezbedila veću autonomiju teritorijama koje su bile van njene kontrole (2015).
U daljem tekstu Karaganov ističe da je od kasnih dvehiljaditih, Zapad stvarao uslove za početak novog Hladnog rata; međutim, između 2008. i 2013. još uvek je bilo prostora za dijalog, ali on nije iskorišćen – od 2014. blok predvođen SAD intenzivirao je politiku obuzdavanja Kine i Rusije, uključujući promovisanje državnog udara u Kijevu kako bi pripremio teren za potkopavanje Moskve.
Poslednjih godina često se u medijima ponavljao prokremljanskim dezinformacioni narativ o SAD i drugim zapadnim državama koje navodno sprovode neprijateljsku agendu protiv Rusije i Kine. Ne postoje dokazi da je Zapad ikada imao za cilj da destabilizuje i obuzda Rusiju i Kinu. Takođe, narativ koji prikazuje masovne narodne proteste u Ukrajini od 2013. do 2014. godine kao državni udar koji su organizovale SAD i drugi zapadni akteri da svrgnu tadašnju prorusku vladu Viktora Janukoviča je netačan. U Ukrajini nije bilo državnog udara. Demonstracije koje su počele u Kijevu u novembru 2013. godine, nazvane „Majdan“, ili „Evromajdan“ , nisu bile izazvane spolja, već su bile rezultat frustracije ukrajinskog naroda preokretom politike bivšeg predsednika Janukoviča kada je, posle sedam godina pregovora, odbio je da potpiše Sporazum o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji zbog ruskog pritiska. Janukovič je napustio Kijev i ukrajinsku vladu 21. februara 2014. nakon potpisivanja sporazuma koji je imao za cilj da zaustavi eskalaciju situacije izazvane krvavom reakcijom vlade protiv demonstranata Evromajdana.
„Izgubivši vojno, političko i moralno tlo, pa čak i svoju moralnu srž (pogledajte udaljavanje Zapadne Evrope od hrišćanstva) – Zapad je krenuo u histerični kontranapad. Rat je postajao neizbežan, postavljalo se pitanje gde i kada. Kovid ga je zamenio na dve godine, ali kada su efekti pandemije razvodnjeni, sukob je postao neizbežan. Shvatajući to, Rusija je odlučila da udari prva“, objašnjava Karaganov.
Ova izjava prikazuje Zapad kao nemoralan deo sveta koji je napustio hrišćanstvo, porodicu i koji predstavlja pretnju tradicionalnim vrednostima. Prema istraživanju Eurobarometra iz 2020. godine neke od vrednosti koje stanovnici Evropske unije najviše podržavaju su sloboda misli, izražavanja i veroispovesti (81%), a na ličnom nivou se nalaze briga o onima koji su im bliski (77%). Najvažniji identiteti građana EU su porodični (81%) i nacionalni identitet (73%). Tvrdnje da je Zapad svojim postupcima navodno izazvao rusku invaziju na Ukrajinu jedna je od ključnih poruka Putinove propagande. SAD i EU nisu imale za cilj eskalaciju odnosa sa Rusijom i nisu se spremale za vojni sukob.
Karaganov dalje navodi da je „možda glavni potez ofanzive iz perspektive svetske, a ne samo ruske istorije, borba za konačno oslobođenje planete od petstogodišnjeg zapadnog jarma, koji je potisnuo zemlje i civilizacije i nametnuo nejednake uslove.“ Cilj sukoba u Ukrajini nije samo razgradnja starog sveta, već i stvaranje novog slobodnijeg, pravednijeg, politički i kulturno pluralnijeg i višebojnog sveta, dodaje on.
Tvrdnje da ruske akcije u Ukrajini nisu „invazija“ ili „napad“ već samo „ofanziva“ su učestali pro-ruski narativi. SAD i EU ne upravljaju svetom i nikada nisu imale za cilj svetsku dominaciju. Prokremljanski mediji često šire narativ o destruktivnom i zlom Zapadu, a Rusiju predstavljaju kao branioca društvenih i duhovnih vrednosti širom sveta.
U daljem tekstu Karaganov navodi da Rusija ne može da izgubi u trenutnom sukobu i da mnogi nisu računali na tako snažnu spremnost Zapada da se vojno angažuje, kao i na spremnost Ukrajinaca da igraju ulogu koju su nacisti igrali za vreme Drugog svetskog rata.
Evropska unija i njeni građani su potpuno solidarni sa Ukrajinom i njenim narodom. EU je preduzela konkretne akcije da podrži Ukrajinu i nastaviće da pruža humanitarnu, političku, finansijsku i vojnu pomoć. Poistovećivanje Ukrajinaca sa nacistima je čest i ponavljajući propagandni narativ, koji služi kao jedan od izgovora za neopravdanu rusku vojnu agresiju na Ukrajinu. Ukrajina je 2015. godine zakonom zabranila nacističke i komunističke ideologije. Zakon takođe zabranjuje javnu upotrebu i propagandu nacističkih i komunističkih simbola.
Od početka rata u Ukrajini deo medija na srpskom jeziku nastvlja da prenosi izjave i tekstove ruskih analitičara i komentatora. Prisustvo ovakvih tekstova i izjava doprinosi širenju anti-zapadnih narativa u Srbiji i stvara nepoverenje građanima Srbije prema Evropskoj uniji.