Analiza vesti: „NATO bi mogao da se raspadne do 2025. godine zbog Ukrajine“

Septembar 2023.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

„NATO bi mogao da se raspadne do 2025. godine zbog Ukrajine“

https://rt.rs/svet/48129-nato-raspad-ukrajina-tramp-izbori/

Početak septembra obeležila je vest o raspadu NATO-a i udaljavanju SAD od Evrope. Mnogobrojni portali koji su predmet naših istraživanja objavili su identičnu ili modifikovanu verziju ove vesti uključujući i izjave određenih analitičara.

Naime, vest je odjeknula člankom Atlantika koji prenosi Russia Today, datuma 03.09. ističući da se Evropa i Sjedinjene Države nalaze na prekretnici odnosa usled sukoba u Ukrajini. Razlog za zahlađenje odnosa je potencijalni dolazak Republikanaca na vlast u SAD koji će dijametralno promeniti spoljnu politiku time što će prekinuti dosadašnju podršku Ukrajini i dovesti do raspada NATO-a. Prioriteti Republikanske partije i interesi Evrope u oblasti bezbednosti su veoma različiti, te Evropljani moraju da se pripreme za nezavisnu politiku ako Donald Tramp dođe na vlast u novembru 2024, prenosi RT.

Tri dana nakon ove vesti, portali Webtribune i Srbin.info prenose istoimeni članak, navodeći identične argumente u vezi zahlađenja odnosa, rascepa između Republikanske partije i evropskih bezbednosnih prioriteta, kao i zanemarivanje Ukrajine od strane potencijalne nove administracije. Kao dodatak ovom narativu, isti portali prenose izjavu penzionisanog obaveštajca Skota Ritera, da će NATO prestati da postoji za najviše 5-10 godina. Kao razlog navodi nedostatak jedinstva među članicama koji se između ostalog reflektuje u ponašanju Turske koja koči proširenje zajednice i predstavlja opasnost za Grčku kao NATO članicu.

Dakle, članak Atlantika koji su preneli pro-ruski mediji u Srbiji, a zatim začinili izjavama Skota Ritera ne počiva na čvrstim temeljima i činjenicama, već se zasniva na potencijalnim scenarijima ukoliko administracija Trampa pobedi na izborima 2024, a zatim se bavi nagađanjima stavova administracije koja još uvek ne postoji. Ukoliko počnemo od izjave da Tramp nastoji da ukine NATO zbog stavova administracije, možemo reći da je to čista dezinformacija jer to nikada nije izjavio. Tramp jeste dovodio u pitanje relevantnost i efikasnost NATO-a, sugerisao je da bi SAD mogle da preispitaju svoju posvećenost ukoliko NATO članice ne budu poštovale troškove budžeta za odbranu. Njegova politika „Amerika na prvom mestu” naglašavala je potrebu za pravednom raspodelom troškova i odgovornosti među članicama NATO-a. Međutim, ono što je bitno napomenuti je da su Trampovi stavovi o NATO-u bili kontroverzni i da nisu zajednički usvojeni u njegovoj administraciji ili među kreatorima politike u SAD.

Mnogi zvaničnici, kako unutar Sjedinjenih Država, tako i među saveznicima u NATO-u, isticali su značaj alijanse i kolektivne odbrane. Čak i sami zvaničnici Republikanske partije ne gaje u tolikoj meri skepticizam kao Tramp, uz to kao potencijalni novi predsednik, a u svrhu kampanje, on se neretko služi populističkim metodama i „velikim“ rečima.

Dalje, bez zauzimanja stava koji bi stao u odbranu NATO zajednice, već čisto analizirajući činjenično stanje, neophodno je pomenuti kratku genezu postojanja ove zajednice. NATO je formiran 1949. godine i za vreme svog postojanja suočen je sa mnogobrojnim izazovima kao što su: Hladni rat, adaptacija nakon hladnog rata, konflikti na Balkanu, proširenja, protiv-terorističke operacije, prilagođavanje hibridnim pretnjama i mnogi drugi. Za svaki od pomenutih izazova se govorilo da može biti odlučujući za raspad NATO-a, naročito u pro-ruskim portalima.

Dodatni razlozi koji otežavaju raspad NATO zajednice jesu zajednički interesi, međupovezanost članica i njihova integracija u jedinstveni sistem bezbednosti. Osnovni princip NATO-a je kolektivna odbrana, sadržana u članu 5 NATO ugovora. U ovom članu se navodi da se napad na jednu ili više članica smatra napadom na sve članice, a svaka članica je saglasna da preduzme mere za održavanje bezbednosti ostalih članica. Ova vrsta međusobne zavisnosti stvara snažnu vezu među državama članicama, što otežava bilo kojoj članici da se povuče bez značajnih posledica.

Takođe, zemlje članice NATO-a dele zajedničke demokratske vrednosti i interese. Zajednica obezbeđuje određenu vrstu institucije za ove zemlje da sarađuju po pitanjima bezbednosti, razmenjuju obaveštajne podatke i koordinišu vojne akcije. Usklađivanje vrednosti poput demokratije i zagarantovanih sloboda, podstiče osećaj solidarnosti među članovima i neku vrstu raison d’etre (razloga postojanja) same zajednice.

Kao što je pomenuto prethodno, od izazova se takođe pominju terorizam, regionalni sukobi i geopolitičke tenzije. NATO, u skladu sa tim služi kao ključni mehanizam za kolektivnu bezbednost. Zemlje članice prepoznaju vrednost jedinstvenog fronta u rešavanju ovih izazova, i samim tim doprinose izdržljivosti alijanse.

Iako se mogu pojaviti izazovi i neslaganja među članicama NATO-a, kao što to nastoje da prikažu određeni analitičari poput Skota Ritera u svojoj poslednjoj izjavi. Kombinacija zajedničkih vrednosti, istorijskih veza, zajedničkih interesa i praktične koristi od saradnje otežavaju raspad NATO-a. Uz to, sposobnost saveza da se prilagođava i razvija kao odgovor na promenljive okolnosti dodatno doprinosi njegovoj trajnosti što se može primetiti kroz celokupnu genezu.

Autor: Đorđe Terek