Decembar 2022.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
„Makron: Odnosi SAD i Evrope nisu sinhronizovani“
https://lat.sputnikportal.rs/20221205/makron-odnosi-sad-i-evrope-nisu-sinhronizovani-1147327268.html
Predsednik Sjedinjenih Država i predsednik Francuske Republike sastali su se 1. decembra 2022. godine u Vašingtonu. Ova poseta reafirmiše odnos zasnovan na više od dva veka prijateljstva, ekonomskog partnerstva, saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti i zajedničkoj posvećenosti demokratskim principima, vrednostima i institucijama. Francuska je najstariji saveznik Sjedinjenih Država. Nadovezujući se na njihovu zajedničku izjavu od 29. oktobra 2021. godine, lideri su izneli zajedničku viziju za jačanje bezbednosti i povećanje prosperiteta širom sveta, borbu protiv klimatskih promena, izgradnju veće otpornosti na njihove efekte i unapređenje demokratskih vrednosti. Ova vizija je izgrađena na zajedničkom uverenju da Sjedinjene Države i njihovi evropski saveznici i partneri mogu bolje da se suoče sa njihovim zajedničkim izazovima. Ovo uključuje rešavanje globalnih pitanja kao što su klimatske promene i energetska tranzicija, ulaganje u tehnologije i izgradnju otpornih lanaca vrednosti u strateškim sektorima kao što su zdravstvo, poluprovodnici i kritični minerali, kao i jačanje bezbednosne i odbrambene saradnje. Ukrajina je ostala jedna od ključnih pitanja na sastanku ova dva lidera.
Portal Sputnik prenosi izjavu francuskog predsednika u kojoj on napominje da Evropa i SAD učestvuju u ovom sukobu „u ime istih principa“.
Predsednici su najoštrije osudili ruski agresivni rat protiv Ukrajine i naglašavaju da namerno gađanje civila i civilne infrastrukture predstavlja ratne zločine čiji počinioci moraju da odgovaraju. Oni takođe osuđuju i odbacuju ilegalni pokušaj ruske aneksije suverene ukrajinske teritorije, uz jasno kršenje međunarodnog prava. Lideri su ponovo potvrdili stalnu podršku svojih nacija odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, uključujući pružanje političke, bezbednosne, humanitarne i ekonomske pomoći Ukrajini koliko god je to potrebno.
Međutim, uprkos svim pozitivnim izjavama i usaglašavanjima, Makronova poseta Vašingtonu je bila podstaknuta donošenjem Bajdenovog zakona o smanjenju inflacije, novog zakona od 369 milijardi dolara koji nudi ogromne subvencije za proizvode proizvedene u SAD i ima za cilj rešavanje klimatske krize i promovisanje obnovljive energije.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavljuje da su imali detaljnu diskusiju o Zakonu o smanjenju inflacije i da „Sjedinjene Države i Evropa dele cilj hrabrih ulaganja u čistu energiju kako bi odgovorili na izazove klimatske krize i izgradili industrije budućnosti, uključujući baterije i zeleni vodonik. Dogovorili smo se da razgovaramo o praktičnim koracima za koordinaciju i usklađivanje naših pristupa kako bismo mogli da ojačamo i obezbedimo lance snabdevanja, proizvodnju i inovacije sa obe strane Atlantika.“
Tokom njihovog obraćanja mediji su imali prilike da postavljaju pitanja. Prvo pitanje je upravo bilo na temu Zakona o smanjenju inflacija i postavila ga je novinarka End iz AFP. „Prvo, sada kažete da ćete bolje koordinirati, posebno svoju zelenu ekonomsku politiku. Ali juče je Emanuel Makron rekao da je Zakon o smanjenju inflacije, u stvari, „super agresivan“, citiram, prema evropskim kompanijama. Da li to znači da ste spremni da odobrite izuzetak — izuzeće evropskim industrijama. A sada moje pitanje za vas, gospodine predsedniče: (govori francuski) (u prevodu) – Gospodine predsedniče, da li ćete napustiti Vašington sa uverenjem da ćete moći da se nosite sa ovim? Da li mislite da postoji rizik od stvaranja podela?“. Predsednik Bajden je na to odgovorio da se Sjedinjene Države ne izvinjavaju i da postoje propusti kada se napiše ogroman zakon, u ovom slučaju od skoro 368 milijardi dolara za najveću investiciju za klimatske promene u celoj istoriji, i da će očigledno biti propusta u njemu i da je potrebno uskladiti promene. „Na primer, u njemu postoji odredba koja kaže da postoji izuzetak za svakoga ko ima sporazum o slobodnoj trgovini sa nama. Pa, to je dodao član Kongresa Sjedinjenih Država koji priznaje da je mislio samo na saveznike; on nije mislio, bukvalno, na sporazum o slobodnoj trgovini. Dakle, postoji mnogo toga što možemo da uradimo. Ali suština toga je: postaraćemo se da Sjedinjene Države nastave – i baš kao što se nadam da će Evropa moći da nastavi – da ne moraju da se oslanjaju na bilo čiji drugi lanac snabdevanja. Mi smo naš sopstveni lanac snabdevanja, i to delimo sa Evropom i svim našim saveznicima. I oni će, u stvari, imati priliku da urade istu stvar. Dakle, postoje izmene koje možemo da uradimo i koje mogu suštinski da olakšaju evropskim zemljama da učestvuju i/ili budu same. Ali to je nešto što treba razraditi.“ I dodaje da nikada nije imao nameru kada je pisao zakon da isključi ljude koji su sarađivali sa Sjedinjenim Američkim Državama. „Nastavićemo da otvaramo proizvodna radna mesta u Americi, ali ne na račun Evrope.“ Predsednik Makron je rekao da su Sjedinjene Američke Države usvojile deo zakona za njihovu zemlju, za njihovu industriju sa zajedničkim ciljem, ciljem koji dele sa Francuskom: otvaranje radnih mesta, stvaranje mogućnosti za srednju klasu i uspeh u sprovođenju energetske tranzicije i da „Francuska jednostavno nije došla da traži izuzeće ili nešto drugo za našu ekonomiju, već́ jednostavno da razgovara o posledicama ovog zakona. A okolnosti znače da nemamo alternativu osim da radimo zajedno. Stoga, smatram da moramo ponovo da se sinhronizujemo, kao što sam rekao, da pronađemo novu politiku da razjasnimo naše ciljeve i nastavimo zajedno. I rasprava koju smo vodili jutros je bila krajnje jasna…A želja predsednika Bajdena je da ovde ponovo izgradi jaku industriju i da nekako obezbedi neka tehnološka rešenja za budućnost. Francuska želi potpuno isto za sebe…Dakle, radićemo na tehničkim elementima kako bismo bili sigurni da nema domino efekta na projektima koji su u toku u Evropi. Želimo da uspemo zajedno, a ne jedni protiv drugih.“
Portal Sputnik prenosi izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona u kojoj on ističe da je problem desinhronizacije energija. „Evropa je kupac gasa i nafte, SAD je proizvođač. A ako pogledate situaciju, naša industrija i naša domaćinstva kupuju po različitim cenama. Dakle, postoji veliki jaz koji utiče na kupovnu moć́ i konkurentnost naših društava.“
U zajedničkој izjavi posle sastanka predsednika Bajdena i Makrona možemo ustanoviti da su predsednici zadovoljni uspehom američko-francuskog bilateralnog partnerstva za čistu energiju (Bilateral Clean Energy Partnership), koji predstavlja platformu na visokom nivou za unapređenje američko-francuske saradnje u oblasti energetike i klime. Potvrđujući svoju zajedničku odlučnost da dalje sinhronizuju i prodube saradnju u oblasti civilne nuklearne energije, Sjedinjene Države i Francuska planiraju da osnuju malu grupu za nuklearnu energiju u okviru Partnerstva. Prioriteti Partnerstva takođe uključuju produbljivanje civilne nuklearne saradnje i doprinos pouzdanom lancu nuklearnog snabdevanja, u skladu sa najvišim standardima nuklearne neproliferacije, uključujući primenu Dodatnog protokola IAEA, i daljim smanjenjem oslanjanja na civilnu nuklearnu i srodnu robu iz Rusije. Sjedinjene Države i Francuska nastavljaju da promovišu energetsku politiku, tehnologiju i inovacije koje poboljšavaju proizvodnju obnovljive energije. Oni nameravaju da nastave da podržavaju diversifikaciju snabdevanja prirodnim gasom u Evropi, uključujući izvoz tečnog prirodnog gasa iz SAD, kao i da sarađuju na smanjenju ukupne potražnje za prirodnim gasom u skladu sa klimatskim ciljevima. Predsednici pozdravljaju napredak postignut kroz radnu grupu SAD-EU za energetsku bezbednost u cilju diversifikacije snabdevanja prirodnim gasom u EU, smanjenja njegove cene i ograničavanja zavisnosti od prirodnog gasa.
Možemo zaključiti da odnosi Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država nisu u tolikoj meri desinhronizovani koliko ih zapravo prikazuju ruski i kineski mediji. Takođe, Rusija je nekoliko puta koristila energiju kao političko i ekonomsko oružje protiv drugih država. Rusija više nije stabilan i pouzdan energetski snabdevač. Zemlje članice EU preduzele su višestruke kontra mere kako bi povećale sigurnost snabdevanja EU energijom. Uprkos ruskim narativnima da niko ne može da garantuje da će Evropa preživeti zimu sa sadašnjim nivoom rezervi gasa, Evropa je spremna da se suoči sa ovom zimom. Podzemne rezerve gasa u EU popunjene su za više od 95% svog kapaciteta, mnogo više od roka koji je 1. novembra bio postavljen za postizanje kapaciteta od 80%. To znači da sa predviđenim smanjenjem potrošnje gasa i popunjenim rezervama gasa, Evropa neće ostati bez gasa ove zime. Štaviše, američke isporuke LNG-a Evropi su se tokom prošle godine više nego udvostručile. Uvoz LNG-a u Evropu je porastao za 65% u prvih devet meseci prošle godine.