Analiza vesti „Loše vesti za Kijev – Ukrajina nestala sa radara: Zapadni tabloidi naprasno zaćutali o ratu u Donbasu, stručnjaci otkrivaju uzrok!“

Avgust 2022.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

LOŠE VESTI ZA KIJEV – UKRAJINA NESTALA SA RADARA: Zapadni tabloidi naprasno zaćutali o ratu u Donbasu, STRUČNJACI OTKRIVAJU UZROK!

https://www.republika.rs/svet/svet/375147/mediji-ucutali-rat-u-ukrajini

Na internet portalu Republika pojavio se članak u kom se tvrdi, prema istraživanju ovog portala, da je Zapad izveštavanje o ratu u Ukrajini sveo na minimum i da je ukrajinska kriza nestala iz fokusa medija. Razlog za to, kako objašnjavaju sagovornici Republike, „leži u činjenici da se stvari na terenu ne odvijaju onako kako je Zapad zamislio“. Sagovornici portala Republika su Dragomir Anđelković, geopolitički analitičar, i Zoran Spasić, stručnjak za međunarodnu politiku.

„Zapadni mediji se sada mnogo manje bave Ukrajinom, jer se stvari loše odvijaju po Zapad“, govori Dragomir Anđelković i dodaje „Zapad ima danas veću štetu od sankcija, pa sada priprema osnov za kompromis sa Rusijom, a onda moraju u drugi plan da gurnu celu tu temu, da ne bi ispalo da su pogrešili.“

„Ono što smo mogli da vidimo u poslednje vreme je da se sve više političara, kao i veliki broj stranaka protivi otvoreno daljem slanju oružja Ukrajini, a to se dešava jer se svaka država okreće svojim nacionalnim interesima. Evropa se suočava sa rastućom inflacijom, sa padom industrijske proizvodnje, sa rastom nezaposlenosti i pored toga mora da vodi borbu za energente, naftu i gas“, govori Zoran Spasić.

Narativ da Evropska unija zbog odluke da uvede sankcije režimu u Kremlju postaje sve slabija, a Rusija, uprkos sankcijama, ekonomski ojačava je čest u srpskim medijima. Međunarodne sankcije kao instrument pritiska ne mogu momentalno uticati na Rusiji, već im treba duži vremenski period da pokažu rezultate. Međutim, mediji u Srbiji izveštavaju i prenaglašavaju nepovoljnu ekonomsku situaciju EU i SAD kao posledicu rata u Ukrajini,  ali izbegavaju da prikažu pad ruske ekonomije i privrede. Ovi narativi imaju poseban značaj u Srbiji, gde je javno mnjenje u velikoj meri pro-rusko, jer se na ovaj način najlakše veliča Rusija i sugeriše se građanima da Srbija treba da se udalji od Zapada i okrene ka Rusiji.

Spasić navodi da mediji koji su pod kontrolom zapadnih zemalja počinju da smanjuju izveštavanje o temi ruske invazije na Ukrajinu, kao i pisanje analiza u onom momentu kad Rusi počinju da zauzimaju strateške poteze.

Međutim, Zapadni i prozapadni mediji nastavljaju da izveštavaju o ratu u Ukrajini i da pružaju humanitarnu i vojnu pomoć Ukrajini.

On zaključuje da „Zapad vidi da ne slanje oružja Ukrajini ne omogućuje rezultate, samo dovodi do toga da se rat prolongira, žrtve i gubici se samo uvećavaju i to nikome ne ide na ruku. Zato mediji počinju da se preusmeravaju na druge teme i druga pitanja.“

Narativi da Rusija ubedljivo pobeđuje na terenu u Ukrajini i da Zapad slanjem oružja i vojne pomoći Ukrajini samo produžuje rat su široko rasprostranjeni u pro-ruskim medijima. Zastupljenost ovakvih narativa stvara negativnu percepciju o Zapadu, koja značajno utiče na stavove građanja i unutrašnju politiku Srbije.