Analiza vesti „Hoće li Srbija skupo platiti Vučićevo „zapadno skretanje“ ili će ga građani kazniti pre nego ode predaleko u toj nameri“

Februar 2023.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Hoće li Srbija skupo platiti Vučićevo „zapadno skretanje“ ili će ga građani kazniti pre nego ode predaleko u toj nameri

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=538&cl=04

Proruski portal Tabloid objavio je autorski tekst koji je potpisao Nikola Vlahović, u kom se ističe da je Vlada Srbije i zvanično stala uz ”neo(nacistički) režim u Kijevu”. U tekstu koji je prenet i na internet izdanju znatno čitanijeg portala Srbin.info, navodi se da Aleksandar Vučić i njegovi ministri šalju pomoć Zelenskom, dok „Srbija grca u dugovima, u energetskoj krizi, u najvećim cenama prehrambenih proizvoda u Evropi i u kompletnom haosu koji je veleizdajnička politika odlazećeg diktatora proizvela“.

Portal povezuje susret predsednika Srbije sa zapadnim zvaničnicima na Ekonomskom forumu u Davosu sa pomoći koju je Vlada Srbije uputila Ukrajini za podršku elektroenergetskom sistemu Ukrajine.

„Neposredno nakon zloglasnog Ekonomskog foruma u Davosu, gde mu je predstavljena mogućnost dugogodišnje robije zbog međunarodnog šverca oružja, pranja novca i kriminalnih poslova na Balkanu i van njega, preko noći je postao najžešći pristalica evropskih vrednosti, uključujući tu i uvođenje sankcija Rusiji i priznanje još nepriznatog Kosova“, piše internet izdanje magazina Tabloid.

U tekstu se ni na jednom mestu ne spominje da je Srbija jedina zemlja u regionu koja se nije uskladila sa evropskim sankcijama Rusiji, kao i da nema konkretnih naznaka da će se takva državna politika promeniti. Manipulacijom činjenica se čitaocima insinuira da je Aleksandar Vučić promenio stranu i da Srbija šalje ogromnu pomoć Ukrajini.

Iako je osudila rusku invaziju, Srbija nije uvela sankcije Rusiji a takvu odluku pravda zavisnošću od ruskog gasa i činjenicom da Rusija podržava stav Srbije da ne priznaje nezavisnost Kosova.

Od početka rata u Ukrajini Srbija je obezbedila tri miliona evra za pomoć stanovništvu Ukrajine. To je iz Vlade Srbije saopšteno u maju 2022. godine. Novac je doniran organizacijama Ujedinjenih nacija: 1.5 miliona evra preko Dečjeg fonda UN-a (UNICEF) i 1.5 milion evra preko Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR).

Tu pomoć je premijerka Srbije Ana Brnabić najavila na međunarodnoj donatorskoj konferenciji za Ukrajinu koja je u aprilu prošle godine održana u Varšavi.

Osim ova tri miliona evra, vlasti Srbije su donirale Ukrajini dva vozila hitne pomoći sa medicinskom opremom. Vozila su u harkovski i čerkaški centar hitne pomoći stigla krajem novembra 2022. godine, a tu donaciju je dogovorila supruga predednika Srbije, Tamara Vučić, u telefonskom razgovoru sa ukrajinskom prvom damom, Olenom Zelenskom. Ilustrativno, Srbija je donirala Albaniji dva miliona evra za saniranje posledica razornog zemljotresa koji je pogodio tu zemlju u februaru 2020. godine.

U januaru 2023. godine, Vlada Srbije donela je odluku da se Ukrajini pošalje energetske oprema, kroz humanitarnu pomoć i kroz kredit, međutim Vlada nikada nije saopštila šta je tačno od energetske opreme poslato vlastima u Kijevu.

Za razliku od Srbije, države iz regiona koje su se pridružile evropskim sankcijama u Ukrajinu su slale u vojnu pomoć. Primera radi, Severna Makedonija je u Ukrajinu tokom leta prošle godine poslala tenkove treće generacije. Vlada Crne Gore je nedelju dana nakon početka ruske agresije uputila pomoć u Ukrajini u vrednosti od 11% ukupnog godišnjeg budžeta za odbrani. Vojna i humanitarna pomoć Ukrajini prema navodima crnogorskih zvaničnika iz septembra 2022. godine iznosila je osam miliona evra.

Autor: Sofija Popović