Novembar 2022.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Hazin: Zapad tajno pregovara sa Putinom, sve podseća na proleće 1945
https://srbin.info/politika/hazin-zapad-tajno-pregovara-sa-putinom-sve-podseca-na-prolece-1945/
Vest pred nama predstavlja komentar vesti objavljene na The Wall Street Journal o navodnoj tajnoj komunikaciji američkih i ruskih zvaničnika povodom situacije u Ukrajini.
U podnaslovu vesti autor navodi „Zapad počinje da pregovara sa Rusijom kako ne bi potpuno izgubio, o čemu svedoči „curenje” informacija o pregovorima, piše „The Wall Street Journal“.
Originalna vest na pomenutom portalu The Wall Street Journal je jako kratka i navodi da je „najviši savetnik predsednika Bajdena za nacionalnu bezbednost učestvovao poslednjih meseci u poverljivim razgovorima sa najvišim pomoćnicima ruskog predsednika Vladimira Putina u nastojanju da smanji rizik od šireg sukoba oko Ukrajine i upozori Moskvu da ne koristi nuklearno ili drugo oružje za masovno uništenje“, pozivajući se na neimenovane zvaničnike Sjedinjenih Američkih Država. Takođe dodaje da je „cilj bio da se zaštiti od rizika od eskalacije i da komunikacioni kanali ostanu otvoreni, a ne da se razgovara o rešavanju rata u Ukrajini.“
Dakle, kao što možemo da vidimo, tekst originalne vesti ničim ne navodi na zaključak izveden od strane autora vesti da Zapad pregovara sa Rusijom kako bi se sprečio poraz u ratu u Ukrajini.
Ove informacije dobijene su od neimenovanih izvora, ali američki portal takođe navodi da na pitanje o tajnim komunikacijama, zvaničnici ni jedne strane nisu potvrdili ovu informaciju. Adrijen Votson, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost, prema navodima portala, izjavila je da „Ljudi tvrde mnogo stvari“ i odbila da dalje komentariše dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo da su „anglosaksonske novine objavljivale brojne laži“. Vest na portalu The World Street Journal zaključuje da „Bela kuća nije javno priznala nijedan poziv između gospodina Salivana i ni jednog visokog ruskog zvaničnika od marta.“
Ipak, ova vest bila je povod za komentarisanje od strane ekonomiste Mihaila Hazina koji je ove navodne, nepotvrđene pregovore uzeo kao povod za pravljenje paralele sa situacijom s kraja Drugog svetskog rata, gde se Zapad i SAD gotovo po šablonu poistovećuje sa nacističkom Nemačkom. Narativ o neonacističkom Zapadu i tome da sprovodi hitlerovsksu politiku nije nov i od početka rata u Ukrajini se provlači kroz tabloidne medije u Srbiji.
„Ekonomista, Mihail Hazin je, komentarišući vest, primetio da ga sadašnje okolnosti podsećaju na proleće 1945. godine, kada je Nemačka pokušala da vodi neformalne pregovore sa saveznicima, kako bi sprečila potpuni poraz.“ On govori o tome kako se rat zapravo vodi protiv liberalne koalicije koje mnogi žele da se reše i da se to odrazilo na dolazak na vlast Borisa Džonsona i Donalda Trampa.
„Sada je počeo novi talas oslobođenja, konačan. Mislim da će posle Bajdenovog odlaska 2024. ili posle Bajdenovog impičmenta, Sjedinjene Države zauvek okončati okupaciju zapadnog globalnog projekta, globalnih finansijera liberalne ideologije“. Ipak autor ne navodi šta tačno podrazumeva pod globalnim projektom zapada i na koji način je on okupirao svet i predstavlja pretnju po isti.
Ekonomista Hazin u ovom tekstu daje i prognoze da će Evropska unija pretrpeti najjači udarac i da se možda neće održati opet ne obrazlažući ovaj svoj stav i ne navodeći razloge zbog kojih izvodi spomenute prognoze. „On je napomenuo da će najjači udarac biti zadat Evropskoj uniji, a EU možda neće preživeti ovaj napad. U ovom slučaju postoje dve opcije za dalja dešavanja – ako Nemačka zadrži svoju ekonomiju, formiraće oko sebe romano-germansko jezgro, ali ako Nemačka padne, centar će se pomeriti ka južnoj Evropi i uslovno novoj Austrougarskoj.“
Autor u zaključku još jednom potvrđuje paralelu sadašnje situacije u Ukrajini sa Drugim svetskim ratom bez navođenja konkretnih primera i situacija na osnovu kojih ovo poređenje smatra relevantnim i opravdanim. „Ti procesi koji se dešavaju u svetu, apsolutno odražavaju logiku završetka velikog rata. Ponašanje učesnika samo po sebi, podseća na ponašanje učesnika početkom 1945. godine- tamo je kao i ovde, postojala gubitnička strana, koja još nije sasvim izgubila, pokušavajući da se uhvati za slamku spasa“, zaključio je Hazin.