Analiza vesti „EU se odriče ruske nafte, Amerika uvozi sve više“

April 2022.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

EU se odriče ruske nafte, Amerika uvozi sve više

https://www.politika.rs/scc/clanak/504180/

Ova vest našla se na naslovnoj strani dnevnog lista Politika i posebno je problematično to što se u samom naslovu jednog ne-tabloidnog medija nalazi netačna informacija. Podnaslov razrađuje temu i kaže „Brisel postaje žrtva interesa Vašingtona i da SAD kupuju energente iz Rusije po nižoj ceni i uz svoj gas ih preprodaju kupcima u Evropi“. Naime, vest je objavljena 6. aprila i, kao što ističu i naslov i podnaslov, govori o tome kako Sjedinjene Američke Države (SAD) nesmetano kupuju energente od Rusije i dalje ih preprodaju. Međutim, mesec dana ranije, 8. marta, na zvaničnom sajtu Bele kuće objavljena je vest da će predsednik SAD Džo Bajden potpisati izvršnu naredbu o zabrani uvoza ruske nafte, tečnog prirodnog gasa i uglja.

Vest prikazuje Evropu kao žrtvu američkih sebičnih interesa i rivalstva sa Rusijom, a ton koji dominira jeste da je Evropska unija primorana i pod pritiscima Vašingtona i Londona dovedena pred svršeni čin kada su sankcije Ruskoj Federaciji u pitanju, dok valute dolara i funte jačaju nauštrb evra. Ono što se izostavlja jeste činjenica da Evropsku uniju čine suverene zemlje čiji predstavnici glasaju u Savetu EU na osnovu interesa svoje zemlje, a za uvođenje restriktivnih mera neophodno je da za to glasaju sve države članice, odnosno takva odluka donosi se isključivo jednoglasno.

„Očekivanja su da će EU možda morati da uvede nove sankcije protiv Rusije. To će dovesti do usporavanja privrednog oporavka u tom delu sveta i istovremeno izazvati plimu ulaganja u američki dolar… U međuvremenu, u jeku najnovijih političkih pritisaka Vašingtona i Londona na EU da uvede sledeću rundu sankcija protiv Moskve (uključujući i potpuno obustavljanje snabdevanja prirodnim gasom), britanska funta ojačala je juče u odnosu na valutu evrozone.“

Čitava vest poziva se i citira kineske i ruske izvore. Pa tako navodi da „posrtanje evra i žestoki skok inflacije u evrozoni peti mesec zaredom uveliko prate i posmatrači u Kini“ dok „manje uzdržani od zvaničnog Pekinga, istraživači s Istočnokineskog univerziteta u Šangaju upozoravaju da je EU izgledna žrtva nadjačavanja SAD i Rusije u slučaju „Ukrajina”. Dalje, autor vesti citira naučnog saradnika u Centru za ruske studije Univerziteta u Šangaju i njegovu izjavu za provladin kineski dnevnik Global times „SAD imaju potrebu da se ideološki konfrontiraju s Rusijom, te stoga Vašington podstiče saveznike da sankcionišu Moskvu. Istovremeno, SAD kupuju energente iz Rusije po nižoj ceni i uz svoj gas ih preprodaju kupcima u Evropi po višoj, sve u interesu američkih naftnih kompanija. Na kraju Evropa postaje žrtva. Evropski novac teče ka Americi (odakle sada nabavljaju znatne količine tečnog gasa) pomažući konsolidaciju dolara nauštrb evra”.

Dalje, citira se zamenik sekretara ruskog Saveta za bezbednost Mihail Popov koji kaže da je „američki uvoz nafte iz Rusije porastao prošle sedmice za 43 odsto, na oko 100.000 barela dnevno, uz dodatni skok nabavki naftnih derivata (mazuta, benzina…). Vašington je istovremeno dozvolio izvoz đubriva iz Rusije na američko tržište”.

Kao što smo prethodno ukazali, prema saopštenju Bele kuće kojim je najavljena zabrana uvoza i investiranja u energetski sektor Rusije, SAD su uvozile skoro 700.000 barela dnevno sirove nafte i rafinisanih naftnih derivata iz Rusije u protekloj godini. Ipak, najavljena je potpuna zabrana uvoza ruske sirove nafte i određenih naftnih derivata, tečnog prirodnog gasa i uglja u SAD, a takođe su zabranjene i investicije u energetski sektor Rusije i finansiranje stranih kompanija koje su uključene u ovaj sektor u Rusiji. Takođe se navodi da je ovakva odluka doneta uz konsultacije sa saveznicima bez ikakvih pritisaka, napominjući da, iako neke od partnerskih država nisu još uvek u mogućnosti da isprate ovakve odredbe, SAD će ujedinjena sa svojim saveznicima zajednički raditi na smanjenju kolektivne zavisnosti od ruske energije. „Uprava se već obavezala da će ove fiskalne godine osloboditi više od 90 miliona barela iz strateških rezervi nafte, uz hitnu prodaju od 30 miliona barela… Nakon intenzivne koordinacije i konsultacija predsednika Bajdena, zemlje članice Međunarodne agencije za energetiku (IEA) pristale su na kolektivno oslobađanje početnih 60 miliona barela sirove nafte iz naših strateških rezervi nafte, pri čemu će Sjedinjene Države posvetiti polovinu hitnoj prodaji“ navodi se u ovom saopštenju.

Autor: Jovana Bogosavljević