Analiza vesti „Drugi proksi rat između SAD i Rusije počinje u Nigeru – Vagner je već stigao“

Avgust 2023.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Drugi proksi rat između SAD i Rusije počinje u Nigeru – Vagner je već stigao

https://srbin.info/svet/drugi-proksi-rat-izmedju-sad-i-rusije-pocinje-u-nigeru-vagner-je-vec-stigao/

Vojni puč u Nigeru koji je počeo 26. jula 2023. godine ima velikog odjeka u svim svetskim medijima ali se koristi i kao sredstvo za jačanje pro-ruskih narativa. Puč vojne hunte, u prethodnih dve nedelje, ruski mediji predstavljaju kao pobedu naroda Nigera protiv zapadnog neo-kolonijalizma ali i pobedu Rusije koja je podržavajući ovaj vojni puč nanela ozbiljan udarac daljim imperijalističkim planovima Zapada a posebno Francuske (čiji je Niger bivša kolonija).

Naime, puč koji se dogodio 26. jula, izveden je od strane predsedničke garde, a uhapšen je demokratski izabran predsednik Mohamed Bazum. Pukovnik Amadu Adbramane koji je preuzeo dužnost sa svojim oficirima se ne slaže sa strogom kontrolom koju Francuska vrši nad Nigerom, kako navode sagovornici Hal Tarner Radio emisije, a prenose Webtribune i Srbin.info portali. Predsednik Bazum je odbio da podnese ostavku i pozvao je Nigerijce da se odupru i zaštite „teško zarađene“ demokratske dobitke zemlje. Ovaj poziv ponovili su nigerijski ministar inostranih poslova Asumi Masaudu i drugi visoki zvaničnici. Ekonomska zajednica zapadno afričkih država – EKOVAS, Afrička unija, Evropska unija, Sjedinjene Države i druge demokratske vlade oštro su osudile pokušaj puča, dok je EKOVAS čak zapretio i vojnom intervencijom.

Pitanje koje se postavlja je, da li je Rusija upletena u ovaj puč? Komentari i analize pružaju različite odgovore, od toga da su direktno umešani do toga da je jako mala verovatnoća da imaju dodira sa vojnom huntom. Stručnjaci napominju takođe da je puč izazvan Bazumovom odlukom da zameni vojne zvaničnike koje je imenovao njegov prethodnik, te da Rusi i Vagner nisu upleteni.

Svakako, to da Rusija vodi dezinformacione kampanje na teritoriji Afrike nije nikakva novost. Kao i u ostalim delovima sveta gde ostvaruju sopstvene interese, i u afričkim zemljama sprovode agendu koja za cilj ima slabljenje demokratija, jačanje autoritarnih i militarističkih struktura kroz saradnju sa Vagner grupom. Kampanje koje se sprovode obično agitiraju protiv Velike Britanije, Francuske, (kao bivših velikih kolonijalnih sila u Africi) i Sjedinjenih Država, optužujući ih za neo-kolonijalizam i zalažući se za širu revoluciju preko Sahela (pojasa polusušne zemlje koja se proteže širom Afrike odmah ispod pustinje Sahare).

S tim u vezi, Sputnik prenosi izjavu Vječeslava Volodina, predsedavajućeg Državne Dume Rusije, pod naslovom „Amerika, Engleska i Francuska da nadoknade Africi štetu od kolonijalizma“. Zbog neo-kolonijalnog uticaja zapadnih zemalja, mnoge afričke države imaju nulti ili negativan ekonomski rast tokom 60 godina svog postojanja. To vodi siromaštvu i gubitku suvereniteta“, kazao je Volodin. „Vreme prolazi, ali kolonijalni interesi SAD i brojnih zapadnih država nisu nestali. Menjaju se samo metode, nastavlja se pustošenje afričkih nalazišta zlata, platine, uranijuma, kritičnih minerala i retkih zemnih metala. Afričke zemlje su za njih samo izvor sirovina“, naglasio je on zaboravljajući da Rusija ima istovetne pretenzije na sirovine u Africi ali i približavanju, u globalnoj politici, sve važnijem akteru koji Afrika i njene države postaju.

Napomenuli bi da je region Sahela naročito plodno tlo za rusko angažovanje jer su vlade krhke a javnost u velikoj meri deli anti-francuski i anti-zapadni sentiment. Ruski uticaj je delom usmeren korišćenjem takvog sentimenta ali takođe i realnim negativnim nasleđem Francuskog kolonijalizma koje se oseća i dan danas.

Prema podacima koje dostavlja Afrički Centar za Strategijske studije, poslednjih godina desetine pažljivo osmišljenih kampanja kreirale su milione lažnih i obmanjujućih objava na afričkim društvenim mrežama. Zahvaljujući tome konfuzija koja je usledila u dešifrovanju činjenica od fikcije imala je regresivan efekat na društveno poverenje, kritičko razmišljanje građana i njihovu sposobnost da se angažuju u politici, što predstavlja osnovu funkcionisanja demokratije.

Prema izveštajima iz aprila 2022. godine, Niger je dvaput bio meta ruskih dezinformacionih kampanja. Ciljevi ovih kampanja su više usmereni ka tome da zbune građane nego da ih ubede u nešto, čime se stvaraju lažne ekvivalentnosti između demokratskih i nedemokratskih političkih aktera, izazivajući razočaranje i apatiju. Ova metoda se upotrebljava i širom Balkana, s obzirom da Rusija radi na podrivanju demokratskih procesa zbog sveobuhvatne koristi (jer im to omogućava ulazak na tržišta koja ne poštuju međunarodno prihvaćena pravila) koje im to pruža u odnosu na bilo koju drugu vrstu dezinformacionih aktivnosti.

Uz pomenute aktivnosti, ruske dezinformacione kampanje takođe nastoje da predstave svoju poziciju znatno boljom nego što jeste, obzirom da polažu nade u promenu politika afričkih država, prvenstveno ka zapadnim državama, zbog čega između ostalog i organizuju samit afričkih zemalja pod patronatom Moskve.

Da je Francuska zavisna od nigerijskog uranijuma je delimično tačno ali ne kao što se predstavlja u pro-ruskom narativu. Russia Today Balkan, u svom članku „Zašto bi zbog državnog udara u Nigeru Francuzi mogli da ostanu bez struje“ predstavlja promenu odluka pučista iz Nigera povodom cene uranijuma kao sudbonosnu odluku za nacionalnu egzistenciju Francuske. Francuska uvozi bitan deo svojim uranijumskih zaliha iz Nigera ali ne više od 20%.

Za rad reaktora francuskih nuklearnih elektrana, potrebno je u proseku 8.000 tona prirodnog uranijuma svake godine. Nakon sto su Francuzi zabranili rudarenje na francuskom tlu početkom 2000-ih, oni su se preusmerili ka diversifikaciji dobavljača i energenata, što je ujedno postalo i izvor energetske sigurnosti za njihove građane. Naime, Francuska uranijum dobija od 5 različitih dobavljača, Niger se ne nalazi čak ni na prvom mestu već Kazahstan.

Kada gledamo parametre proizvodnje uranijuma u celom svetu, Niger cini 4% svetske proizvodnje, daleko iza Kazahstana 43%, Kanade 15%, Namibije 11% i Australije 8%. Iako bitan deo, ipak ne od presudne važnosti za Francusku energetsku egzistenciju kao što se često predstavlja u ruskim dezinformacionim kanalima. Međutim, puč koji se dogodio i napeta situacija u Nigeru jeste bitan alarm za Evropu iz drugog razloga. A to je mogućnost ponovnog porasta ilegalnih migracija širom Sredozemnog mora. Niger je glavna kapija za ilegalnu imigraciju iz podsaharske Afrike, što je izazvalo veliku zabrinutost njihovog suseda, Alžira.

Autori: Đorđe Terek, Tanja Plavšić