Od 1. januara do 30. juna 2022. Evropska unija (EU) izdala je ukupno 78 spoljnopolitičkih deklaracija sa kojima je tražila od država kandidata za članstvo i država partnera da se usklade. Od tog broja, Republika Srbija se uskladila sa 34 deklaracije. To znači da tokom prvih šest meseci 2022. godine stopa usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) EU iznosi 44%.
Napredak koji je Srbija ostvarila u pogledu usklađivanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU tokom prethodne dve godine praktično je poništen ruskim priznanjem nezavisnosti Donbasa (u daljem tekstu „DNR” i „LNR”) 22. februara i invazijom na Ukrajinu koja je počela 24. februara. Zbog ovih događaja, odnosno zbog povećanja deklaracija koje je EU izdala u vezi konflikta u Ukrajini, stopa usklađenosti Srbije je samo 44%, što predstavlja pad u odnosu na prošlogodišnjih 61%, pa čak i 56% iz 2020.
Sa druge strane, vredi napomenuti da su procenti usklađenosti samo opisna kategorija koja ukazuje na opšti trend usklađenosti, dok su teme sa kojima Srbija nije uspela da se uskladi, suštinski mnogo bitnije. Spoljnopolitičke deklaracije i mere sadržane u njima mogu da obuhvate širok spektar pitanja, važna za EU i njene države članice. Te teme obuhvataju različita pitanja, od nametanja, izmene ili obnavljanja restriktivnih mera protiv određenih zemalja do deklaracija o kritičnim međunarodnim datumima. Naravno, najvažniji su oni koji se odnose na pitanja od direktnog značaja za bezbednost EU i njenih država članica. Stoga EU i njene države članice pomno prate usklađivanje sa ključnim pitanjima za poziciju Unije u svetu i njenim proklamovanim spoljnopolitičkim ciljevima. U tom kontekstu, razmatra se usaglašavanje Srbije i drugih zemalja kandidata.
Kao što je to bio slučaj i ranije, Srbija se nije usklađivala sa onim deklaracijama i merama koje su za temu imale Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu, njihove državljane ili interese. Ipak, bilo je nekih koraka napred, posebno u vezi sa Rusijom (što će biti objašnjeno u nastavku), ali zbog ozbiljnosti situacije u Ukrajini i EU oni nisu na odgovarajući način primećeni. Ipak, većina deklaracija i mera sa kojima se Srbija nije uskladila bila je na ovaj ili onaj način povezana sa Rusijom, dok su ostale teme činile samo mali deo ukupnog broja.
Ukoliko grupišemo po temama, od 44 deklaracije sa kojima se Srbija nije uskladila 29 deklaracija odnosi se na situaciju u Ukrajini pre i posle 24. februara 2022. i ulogu Rusije u njoj; 1 deklaracija odnosi se na situaciju u samoj Rusiji; 6 je bilo u vezi sa Belorusijom (odnosno u vezi sa njenom ulogom u ratu u Ukrajini); dve deklaracije odnose se na mehanizam EU za uvođenje restriktivnih mera o ozbiljnim kršenjima i zloupotrebama ljudskih prava;; i po jedna u vezi sa Iranom, Libijom, Kinom, sajber napadima, , Svetskim danom slobode medija i Konvencijom o hemijskom oružju.
Kao što je poznato, EU je uvela šest paketa sankcija od februara do 30. juna 2022. Iako su zvanično to i dalje „ciljane“ sankcije, njihov obim sada je toliko velik da „više nisu pametne i selektivne, već sistemske i kaznene.” Posle šest paketa, sankcije obuhvataju individualne sankcije prema određenim osobama i entitetima, kao i restriktivne mere protiv finansijskog i poslovnog sektora, energetskog i transportnog sektora, robe dvostruke namene i napredne tehnologije, trgovine, isključenja Rusije iz javnih ugovora i evropskih fondova, zabrane putovanja i dezinformisanje. Sve ove mere su uglavnom uvedene kroz revizije i dopune odluka Saveta EU iz 2014. br. 145 (sankcije fizičkim i pravnim licima) i br. 512 (strukturne sankcije). Osim ovog okvira, bilo bi vredno navesti i one deklaracije i mere koje su van njega. Prva je „standardna“ godišnja deklaracija izdata 25. februara čija je tema ruska aneksija Krima i Sevastopolja i povezana pitanja. Potom su tu deklaracije koje je Unija objavila u martu i aprilu i koje obuhvataju sankcije protiv „DNR“ i „LNR“. Konačno, Srbija se nije uskladila sa deklaracijom od 4. aprila kojom se osuđuju ratni zločini u ukrajinskom gradu Buča, koji su otkriveni nakon povlačenja ruske vojske sa ovih prostora krajem marta, nakon neuspelog pokušaja zauzimanja Kijeva. Shodno tome, Srbija se takođe nije uskladila sa restriktivnim merama protiv osoba osumnjičenih za ove zločine objavljene u junu.
Za neke od mera, Srbija je u teškoj poziciji jer dotiču pitanja vezana za problematični srpsko-ruski energetski sporazum iz 2008. godine, koji je suštinski omogućio prodor Rusije u srpski naftni i gasni sektor. Na primer, nekoliko subjekata u zajedničkom vlasništvu Srbije i Rusije, kao što su Naftna industrija Srbije ili osiguravajuća kompanija Sogaz, potpadaju pod sankcije EU. Ali što se tiče ostalih, čini se da nema nikakvog očiglednog razloga, osim simpatija stanovništva, podstaknutih sa skoro 12 godina (otkako je Priština unilateralno proglasila nezavisnot) širenja proruskih informacija od strane nekih od najuticajnih medija, kao i činjenica da je Rusija podržavala poziciju Beograda oko pitanja Kosova.
Takođe, važno je istaći da se Srbija prvi put u poslednjih dvanaest godina uskladila sa nekim od deklaracija i mera usmerenih protiv Rusije. Pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Srbija se uskladila sa tri „političke“ deklaracije: prvom protiv ruskih sajber-napada na Ukrajinu, drugom u podršci pružanja usluga diplomatskog prisustva EU u glavnom gradu Ukrajine Kijevu i konačno, samo par dana pre invazije, protiv gomilanja ruske vojske na granicama sa Ukrajinom. Srbija se takođe uskladila i sa deklaracijom protiv priznavnja nezavisnosti „DNR“ i „LNR“ 22. februara. EU je 12. marta objavila da se Srbija, između ostalih partnerskih država, uskladila sa revizijom sankcija bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i drugim povezanim licima, koje su inicijalno uspostavljene odlukom Saveta EU br. 119 iz 2014. godine. Ovo su prve sankcije EU povezane sa Ruskom Federacijom sa kojima se Srbija uskladila. Zanimljivo je da je odluka EU usvojena 3. marta, a Srbija s njom uskladila 12. marta, čini se tek nakon posete nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok Srbiji 11. marta 2022. godine.
Konačno, Srbija se uskladila sa deklaracijom objavljenom 10. maja kojom se osuđuje još jedan ruski sajber napad na Ukrajinu, kao i sa deklaracijom od 3. juna koji osuđuje različite pokušaje Rusije da nasilno integriše delove ukrajinske teritorije, ne samo „LNR“ i „DNR“, već i Herson i Zaporožje. Pored prvog usklađivanja sa sankcijama EU, vredi napomenuti da se Srbija prvi put pridružila deklaracijama EU koje se odnose na ruske sajber operacije. Što je još važnije, Srbija je pokušala da dokaže da podržava Ukrajinu u pogledu njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i konzistentno se usaglašavala sa deklaracijama u kojima se izražavao politički protest protiv pokušaja Rusije da odvoji delove ukrajinske teritorije.
Većina drugih deklaracija, sem onih koje su u vezi sa Belorusijom i Kinom, takođe su bile povezane sa Ruskom Federacijom.
Jedina deklaracija u vezi sa Ruskom Federacijom a koja nije povezana sa situacijom u Ukrajini bila je deklaracija od 2. marta o zatvaranju ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, čiju je zatvorsku kaznu Okružni sud u Lefortovu produžio na dodatnih devet godina. EU je u istoj deklaraciji takođe izrazila zabrinutost zbog „stanja ruske demokratije i sistematskog obračuna koji se dešava protiv civilnog društva, nezavisnih medija i pojedinačnih novinara i boraca za ljudska prava.“
Što se tiče mehanizma EU za uvođenje restriktivnih mera o ozbiljnim kršenjima i zloupotrebama ljudskih prava, EU je u januaru objavila dve deklaracije u vezi sa restriktivnim merama protiv određenih osoba osumnjičenih za ozbiljna kršenja i zloupotrebe ljudskih prava. Prvom objavljenom 13. januara, proširene su postojeće mere na tri osobe povezane sa Grupom “Vagner” oko njihovog angažmana u Centralnoafričkoj Republici i Siriji. Drugom su proširene mere koje su prvobitno uvedene 2020. godine na nekoliko ruskih (uključujući Čečene) i kineskih državljana.
Deklaracija čija je tema bila Libija sa kojom se Srbija nije uskladila takođe sadrži rusku dimenziju. EU je 31. januara objavila deklaraciju kojom je dodala jednu osobu pod restriktivne mere uvedene 2015. Ova osoba je član Grupe “Vagner” i osumnjičena je za umešanost u sukob u Libiji.
Suprotno „političkim“ deklaracijama u vezi sa ruskim sajber-napadima, Srbija se ponovo nije uskladila oko restriktivne mere vezane za sajber napade, koje su deklaracijom od 29. aprila produžene na godinu dana, obuhvatajući i nekoliko ruskih i kineskih državljana. Srbija se takođe nije uskladila sa ovim merama kada su prvobitno uvedene.
Konačno, Srbija se nije uskladila sa dve „političke“ deklaracije vezane za važne datume i godišnjice. Prva je bila deklaracija od 29. aprila kojom je EU obeležila 25. godišnjicu Konvencije o hemijskom oružju, dok je drugom obeležila Svetski dan slobode medija – 3. maj 2022. godine. Obe deklaracije eksplicitno pominju Rusiju i njene postupke, što je najverovatnije razlog zašto se Srbija nije pridružila.
Osim Rusije, jedina „evropska“ tema EU deklaracija uz koju se Srbija nije svrstala je Belorusija. Situacija sa usaglašavanjem Srbije sa deklaracijama oko Belorusije je čudna. Srbija se nije uskladila sa šest deklaracija koje su bile revizije ili proširenja restriktivnih mera koje su prvobitno uvedene odlukom Saveta EU br. 624 iz 2012, koje su, kao i u slučaju Rusije, od ciljanih postale kaznene. Međutim, Srbija se usaglasila sa prvom revizijom restriktivnih mera koje su objavljene deklaracijom 12. januara. Potom je Srbija propustila da se usaglasi sa četiri deklaracije koje su proširile restriktivne mere, da bi se uskladila sa deklaracijom objavljenom 22. aprila o dodatnim restriktivnim merama usmerenim ka beloruskom finansijskom i transportnom sektoru. Ovo poslednje usaglašavanje bi trebalo da podrazumeva da se Srbija uskladila sa svim prethodnim proširenjima i dopunama. Nakon ove, Srbija se ponovo nije uskglasila sa dve deklaracije koje su objavljene 10. juna. Izgleda da Srbija pokušava da „igra na dva koloseka” i šalje poruke i Briselu i Moskvi/Minsku da odmerava svoje korake.
Konačno, Srbija se nije uskladila sa jedinom deklaracijom EU u ovom periodu čija je tema bila Kina. Deklaracija je sadržavala protest protiv načina održavanja prvih izbora u Hong Kongu nakon usvajanja Zakona o nacionalnoj bezbednosti. Imajući u vidu da se Srbija nije uskladila sa deklaracijama koje su se bavile sličnim temama prethodnih godina i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u otvorenom pismu javno podržao politiku Kine u tom pogledu, neusklađivanje nije predstavljalo iznenađenje.
Usklađivanje drugih država sa spoljnopolitičkim deklaracijama
U prvoj polovini 2022, za razliku od prethodne godine, Srbija je imala najmanji nivo usklađenosti među kandidatima i potencijalnim kandidatima sa Zapadnog Balkana. S druge strane, Bosna i Hercegovina je postigla nivo usklađenosti od 77%, skoro duplo više od prošlogodišnjih 35%, što je dodatno iznenađujuće s obzirom na dosta složen način odlučivanja o spoljnoj politici.
Sve ostale tri države kandidati sa Zapadnog Balkana imaju stopu usklađenosti od preko 90%, dok Albanija i Crna Gora imaju 100% usklađenosti svoje spoljne politike sa EU. Kao i obično, rezultat Turske je bio loš, sa samo 6% usklađenosti. Međutim, Turska je specifičan slučaj jer je njen proces pristupanja drugačiji, dok je sama Ankara najavila da neće uvoditi sankcije Rusiji „jer neko mora da nastavi sa ulogom pregovarača i posrednika“ sa Moskvom. Stopa usklađenosti država Evropskog ekonomskog prostora je takođe značajno veća od Srbije – preko 90%. Zemlje koje su članice inicijative EU Istočno partnerstvo, imale su manji stepen usklađenosti (sem Ukrajine). Moldavija i Gruzija, koje na svojim teritorijama imaju nepriznate države koje podržava Rusija, postupile su slično kao i Srbija, ostvarajući stepen usklađenosti od otprike 40%. Jermenija, koja je u mnogome zavisna od Rusije, imajući tu u vidu najnoviji sukob u Nagorno-Karabahu, ostvarila najniži procenat usklađenosti od 5%.
Kompletnu publikaciju sa tabelarnim prikazom usklađivanja možete pogledati ovde Analiza uklađenosti 2022.