Analiza narativa „Zbogom, dolari: Preuveličavanje dedolarizacije kao antizapadni narativ“

April 2023.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Zbogom, dolari: Preuveličavanje dedolarizacije kao antizapadni narativ

Jedna od glavnih ekonomskih tema u srpskim anti-zapadnim medijima tokom aprila 2023. bila je dedolarizacija – proces opadanja hegemonije dolara kao najznačajnije svetske rezervne valute i sredstva razmene. Neki od tekstova objavljenih u ovom periodu bili su zasnovani na stvarnim ekonomskim indikatorima i kredibilnim prognozama, ali su njihovi zaključci u velikom broju slučajeva preuveličani. Namera je bila predstavljanje navodno zahuktale dedolarizacije kao indikatora skore ekonomske propasti zapada, često zastupljenog narativa u ovoj grupi medija.

„Kina i Malezija razmatraju formiranje Azijskog monetarnog fonda: Dosta oslanjanja na dolar i na MMF“, „Najveću američku finansijsku prevaru u istoriji zaustaviće Rusija“, „Dolaru se crno piše: Stručnjak upozorava na drastičan pad vrednosti američke valute“, „Švajcarska mora da održi neutralnost po svaku cenu, a recept za to je – dedolarizacija“ neki su od naslova koje su na ovu temu objavili srpska izdanja ruskih medija Russia Today i Sputnjik, kao i pro-ruskih portala poput Webtribune-a.

Dolar je, još od kraja Drugog svetskog rata, bio dominantna rezervna valuta, odnosno valuta koju centralne banke i druge institucije koriste za međunarodne transakcije, otplaćivanja dugova i uticaj na kurs domaće valute. Kao valuta velike likvidnosti i visokog nivoa poverenja, dolar je zadržao ovaj status decenijama, što je Sjedinjenim Američkim Državama omogućilo da održavaju visok javni dug i deficit platnog bilansa. Takođe, položaj dolara omogućava SAD da koriste svoju valutu kao sredstvo sankcija i finansijske izolacije, u najskorijem slučaju protiv Rusije.

Trenutni indikatori govore da su druge svetske valute još uvek daleko od ugrožavanja pozicije dolara na svetskom finansijkom tržištu. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, dolar čini oko 60% rezervne valute centralnih banaka, dok je na drugom mestu evro sa oko 20%; zastupljenost svih drugih valuta je jednocifrena. Godine 2022, prema podacima Banke za međunarodna poravnanja, 45% svih razmena obavljane su u dolarima; 15% u evrima, 8% u japanskim jenima i 4% u kineskim juanima. Ove podatke izneo je u junu 2023. istraživač sa univerziteta Stenford Džonatan Hartli.

Kada je reč o relativnim promenama statusa dolara, evropski Centar za istraživanje ekonomske politike u maju je objavio tekst ekonomiste Berija Ejkengrina, koji je naveo da je ova valuta opala sa udela od 59% na udeo od 57% kao rezervna valuta od 2021. do 2022. godine. To je, kako je naveo Ejkengrin, pad ali ne i kolaps. On takođe citira prošlogodišnje istraživanje koje je obuhvatilo 80 centralnih banaka, a koje je došlo da zaključka da prethodne ekonomske sankcije nisu uticale na udeo dolara u centralnim bankama. Prema tome, nije osnovano tvrditi da će sankcije uvedene Rusiji nužno dovesti do toga.

Ipak, ovaj narativ, kao deo raširenog narativa o dramatičnoj dedolarizaciji, nastavlja da dominira anti-zapadnim medijima u Srbiji. Kao što se može videti iz podataka, poslednjih godina dolazi do blagog, ali ne drastičnog, pada zastupljenosti dolara kao glavne svetske valute; osim toga, tokom proleća 2023. došlo je do nekih koraka, prvenstveno između zemalja neformalne grupe BRIKS, ka smanjivanju njihove zavisnosti od dolara. Međutim, i ovi podaci i ovi događaji preuveličani su i data im je velika pažnja u delu srpskih medija, sa namerom da se pošalje poruka o neminovnom krahu moći zapada.

Članak Webtribuna sa naslovom „Washington Post: Amerika će se suočiti sa obračunom kakav niko nikada nije video“ primer je preuveličavanja očekivanih promena u statusu dolara. U ovom tekstu citira se američki novinar i politikolog Farid Zakarija, odnosno njegova kolumna u Vašington postu, koju je Zakarija takođe podelio sa gledaocima svoje nedeljne emisije The Global Public Square.

Kako se navodi u tekstu, „zahvaljujući delovanju Ruske Federacije i Kine, popularnost dolara opada i sistem koji dobro funkcioniše na kome počiva američka ekonomija može da se uruši. „Amerika će se suočiti sa obračunom kakav niko nikada nije video“, ocenio je stručnjak iz Vašington posta“, navodi Webtribune.

U pitanju je neprecizan citat Zakarije, koji je rekao da će se „Amerika suočiti sa obračunom kakav niko nikada nije video ukoliko sistem zasnovan na dolaru nestane“. Iz Zakarijinog izlaganja nije se, međutim, moglo zaključiti da je ovo garantovan scenario. Tekst Webtribuna je ovu hipotetičku tvrdnju preneo kao kategorički sud, a potom je upotrebio u naslovu.

I drugi pro-ruski mediji koristili su različite nepreciznosti u prenošenju kako bi pojačali utisak o dramatičnom padu dolara kao svetske valute. Tako je srpsko izdanje portala Russia Today 5. aprila prenelo naslov: „Francuski „Figaro“: Dedolarizacija sveta je proces koji se ne može zaustaviti“. U pitanju nije bio stav francuskog lista, već kolumna novinara Renoa Žirara. U celom tekstu se, uz tvrdnje o dedlolarizaciji, navodi „Figaro“ a ne Žirar, što tvrdnjama daje utisak veće kredibilnosti.

Na isti način je, u tekstu od 15. aprila, Russia Today preneo da nemački „Velt“ ocenjuje razgovor predsednika Francuske Emanuela Makrona sa predsednikom Kine Si Đinpingom kao „politički zemljotres“ i „početak kraja dolara“. U pitanju je, takođe, bila kolumna ekonomskog novinara Holgera Čepica, koji je ocenio i da je malo verovatno da će bilo koja druga valuta potisnuti dolar, već će doći do polarizacije, kao i da većina drugih valuta za sada nije uspela da iskoristi situaciju da poveća svoj udeo na svetskom finansijskom tržištu u odnosu na dolar, barem ne onoliko koliko bi bilo očekivano.

Još jedan od načina na koji je utisak o dedolarizaciji preuveličavan jeste korišćenje dramatičnih epiteta i izraza kako bi se opisali trenutni procesi. Russia Today je 14. aprila objavio članak pod naslovom „Predsednik Brazila poziva na revoluciju: Naći alternativu dolaru“. U tekstu se navodi da je predsednik Luis Injasio Lula da Silva pozvao zemlje u razvoju da rade na tome da američki dolar zamene sopstvenim valutama u međunarodnoj trgovini. Međutim, reč „revolucija“ se nigde ne pominje, več je dopisana u naslovu. Još jedan tekst na ovu temu objavio je da sledi „lom“ u regionu Latinske Amerike nakon dogovora Brazila i Kine da u međusobnoj razmeni koriste lokalne valute.

Isti ovaj medij je 26. aprila objavio još jedan naslov u sličnom tonu: „Zbogom, dolari! Stiže BRIKS valuta“ o stvaranju rezervne valute za potrebe trgovanja između zemalja BRIKS-a što „može dovesti do alternativne platne jedinice za američki dolar“. Relativno pažljive formulacije stručnjaka koji se citiraju u tekstu ne odgovaraju snažnom naslovu „Zbogom, dolari!“ kao ni podnaslovu „Propast dolara“ koji se javlja u tekstu, iako se ispod njega citiraju izjave južnoafričkog stručnjaka Tea Knitlinga o traženju alternativnih valuta, u kojima se navodna „propast“ ne spominje.

I srpsko izdanje Sputnjika je na isti ovaj način doprinosilo narativu o dedolarizaciji; 30. aprila je objavljen naslov prema kome američki dolar „gubi tlo pod nogama“. Osim toga, da pojača utisak, ovaj medij je objavljivao i ilustraciju novčanice od jednog američkog dolara na kojoj se lik predsednika Džordža Vašingtona uspaničeno drži za glavu.

Veliki broj navedenih tekstova nije se zadržao samo na statusu dolara, već se fokusirao i na celokupnu situaciju u američkoj ekonomiji i njenu sposobnost da sprovodi sankcije protiv Rusije. Stvaran je opšti utisak o opadanju moći zapada, prvenstveno SAD-a, iako su ocene stručnjaka u ovom pogledu bile u najmanju ruku konzervativne i oprezne. Senzacionalistički način na koje su prenošene, međutim, deo je dugoročnog narativa o propasti zapada prisutnog u pro-ruskim i anti-zapadnim medijima.

Autor: Aleksandar Ivković