Analiza narativa „Zapad ne pokazuje spremnost za mirno rešenje sukoba u Ukrajini“

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

„Zapad ne pokazuje spremnost za mirno rešenje sukoba u Ukrajini“

Da Evropska unija ne pokazuje svoju spremnost za mirovno rešenje konflikt u Ukrajini i da ulaganjem i slanjem vojne pomoći samo produžuje rat jedan je od čestih narativa u pro-ruskim medijima.

Početkom rata, u aprilu, portal Happy prenosi vest „RUSIJA ZAGRMELA NA AMERIKU: Prestanite da naoružavate Ukrajinu!“ u kojoj se navodi saopštenje, od strane ruske ambasade u SAD, da bi američke vlasti trebalo da prekinu da snabdevaju naoružanjem režim u Kijevu jer to dopinosi povećanju broja žrtava.

Na portalu Sputnik na srpskom jeziku preneta je izjava ruskog stalnog predstavnik pri Ujedinjenim nacijama Vasilija Nebenzja u kojoj on ističe da je Ukrajina postala privatna vojna kompanija u vlasništvu NATO, koja iz Brisela dobija novac, oružje i uputstva gde da puca. „Uprkos činjenicama i zdravom razumu, kijevski režim je stvorio iluziju da može da pobedi Rusiju na bojnom polju uz rastuću direktnu vojnu pomoć NATO-a“, naglašava Nebenzja.

Ruska novinska agencija TASS prenosi vest da podrška Zapada Ukrajini pokazuje da je ona odlučna da se suoči sa Rusijom na dugoročan period. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova na brifingu je izjavila da je „Zapad spreman za dugoročnu konfrontaciju sa Rusijom“, što upravo dokazuje Zapadna podrška kijevskom režimu.

Međutim, Zapadni lideri su neprestano pozivali na razgovore i mirno rešenje za zaustavljanje ruskog agresivnog rata protiv Ukrajine, ali Moskva je ignorisala ove napore.

SAD, EU i neke zemlje članice NATO-a pružaju Ukrajini vojnu pomoć za odbijanje ruske agresije. Ukrajina dobija oružje sa jedinim ciljem da povrati svoj teritorijalni integritet unutar svojih međunarodno priznatih granica.

Evropski savet je 17. oktobra 2022. usvojio dodatne mere pomoći u okviru Evropskog mirovnog fonda (EPF) kako bi dodatno podržao sposobnosti i otpornost ukrajinskih oružanih snaga. Ovim EU dodatno pojačava svoju podršku Ukrajini u odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta unutar njenih međunarodno priznatih granica i zaštiti civilnog stanovništva od trenutnog ruskog agresorskog rata. Prethodne mere pomoći u okviru EPF za Ukrajinu dogovorene su 28. februara, 23. marta, 13. aprila, 23. maja i 21. jula 2022. godine. „Mobilizacija dodatnih 500 miliona evra od strane država članica EU je još jedan dokaz da ostajemo nepokolebljivi u našoj podršci ukrajinskim oružanim snagama u odbrani zemlje od eskalacije nelegalne agresije“, rekao je Žozep Borelj, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednosnu politiku. Otkako je Rusija započela rat, Sjedinjene Američke Države su uložile oko 24,3 milijarde dolara za vojnu pomoć Ukrajini.

„Pređena crvena linija“

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden i nemački kancelar Olaf Šolc razgovarali su telefonom 5. januara 2023. godine kako bi razmenili mišljenja o agresivnom ratu koji Rusija vodi protiv Ukrajine. Predsednik Bajden i kancelar Šolc izrazili su zajedničku odlučnost da nastave da pružaju neophodnu finansijsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini onoliko dugo koliko je to potrebno. U tom cilju, Sjedinjene Države nameravaju da isporuče Ukrajini borbena vozila pešadije Bredli, a Nemačka namerava da obezbedi Ukrajini borbena vozila pešadije Marder.

Ovo saopštenje je postavilo idealne uslove za dalje širenje ruskih dezinformacionih narativa.

Pro-ruski portal Webtribune objavio je vest da Nemačka ulazi u rat sa Rusijom. Ova vest se oslanja na izjavu bivšeg predsednika Savezne službe za zaštitu ustava Nemačke Hansa Georga Masena. On smatra da slanjem teških borbenih vozila u Ukrajinu, Nemačka postaje zaraćena strana protiv Rusije. „Ako ne isporučujemo lekove, već oružje, onda, naravno, rizikujemo da postanemo učesnik u sukobu. Morate da shvatite da smo sada mi strana u sukobu protiv Rusije.“ Ova izjava i mišljenje Hansa Georga Masena ne predstavlja zvanični stav države Nemačke, koja naravno nije najavila ulazak u rat.

Isti portal prenosi izjavu politikolog Dmitrija Evstafjeva koji smatra da kolektivni Zapad postepeno podiže ulog u geopolitičkoj konfrontaciji sa Rusijom i da „SAD i njihovi sateliti mogu toliko da pojačaju napetost oko Ukrajine da će granica zone vojnog sukoba ići duž Dnjestra.“

Portal Srbin info objavljuje vest pod naslovom „NATO TESTIRA RUSKO STRPLJENJE: Kada Putin odluči da odgovori, za Zapad će biti kasno“. U ovoj vesti prenosi se izjava bivšeg izraelskog obaveštajac Jakova Kedmija. On navodi da SAD i njeni saveznici pokušavaju provokacijama da otkriju granicu strpljenja Rusije. Jakov Kedmi naglašava da „NATO zemlje predvođene SAD nastavljaju da testiraju rusko strpljenje, zadirkujući Moskvu učešćem u ukrajinskom sukobu i provocirajući druge avanture u osetljivim oblastima i regionima za Rusku Federaciju.“

Ove vesti i vesti slične ovima predstavljaju ponavljajući narativ dezinformacija prokremljskih medija koji tvrde da su Zapad, SAD i NATO direktno umešani u ruski agresorski rat protiv Ukrajine. Zapad nije u ratu ni sa Rusijom ni sa Rusima. Na linijama fronta nisu prisutne američke ili NATO snage. Zapad Ukrajini pruža vojnu pomoć, ali nije uključen u direktne borbe.

Zapadne zemlje Ukrajini isporučuju staro gvožđe i otpad“

 Ruski portal Sputnik na srpskom jeziku prenosi vest da, prem rečima kolumniste poljskog lista NDP (Niezależny Dziennik Polityczny) Jaceka Tohmana, Zapadne zemlje isporučuju Ukrajini zastarelo oružje kako bi obnovile sopstveni arsenal.

Vojna pomoć sa Zapada neprekidno se sliva u Ukrajinu. Treba napomenuti da je većina naoružanja u lošem tehničkom stanju. Vojna tehnika ima mnogo problema i zapravo je reč o starom gvožđu i otpadu, što potvrđuju i vojnici Oružanih snaga Ukrajine. To se dešava jer se Kijevu isporučuje oružje iz starih vojnih skladišta“, piše Tohman i dodaje da je cilj da se oslobode skladišta i da se popune novim oružjem što je veoma isplativo za Zapad. Prema njegovim rečima, Vašington pod maskom vojne pomoći Kijevu realizuje sopstvene ciljeve i lobira za prodaju oružja u interesu sopstvenog vojno-industrijskog kompleksa.

Pro-ruski portal Webtribune prenosi izjavu zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva povodom najave poljskog predsednik Andžeja Duda i predsednika Litvanije Gitanasa Nauseda da će Varšava poslati Kijevu „Leopard“ tenkove i da će Litvanija isporučiti protivvazdušno oružje i municiju. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti je naglasio da je reč o modernizovanim T-72, nemačkim leopardima, kao i o nekim „engleskim nelikvidnim sredstvima“. „Svo ovo gvožđe će, u svakom slučaju, uskoro postati zarđali staro gvožđe i neće spasiti veštačku zemlju koja se raspada“, napisao je on na Telegram kanalu.

Ovo je jedan od ponavljajućih prokremljovskih dezinformacionih narativa o američkom vojno-industrijskom kompleksu i navodnim agresivnim američkim vojnim planovima. Tvrdnja da je zapadna vojna pomoć koja se isporučuje Ukrajini napravljena od „starog gvožđa i otpada“ je neutemeljena. Poslednjih meseci Ukrajina je dobila najnaprednije i najsavremenije oružje od zapadnih zemalja kao što su kompleksi Javelin i Stinger, raketni kompleksi HIMARS i desetine drugih vrsta napredne vojne opreme. Takođe, SAD su najavile isporuku sistema protivvazdušne odbrane Patriot i borbenih vozila pešadije Bredli Ukrajini.

Zapadne zemlje pružaju vojnu pomoć Ukrajini kako bi joj omogućile da se odbrani od ruske agresije. Tvrdnje da Zapad pruža ovu pomoć kako bi „očistio svoja vojna skladišta od  zastarelog oružja i kako bi obnovio sopstveni arsenal“ nastoje da skrene pažnju sa pravog razloga: odbrane Ukrajine od ruske agresije.