Analiza narativa – Svi predsednikovi ljudi: Ruski komentatori u srpskim medijima


Jun 2022.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Svi predsednikovi ljudi: Ruski komentatori u srpskim medijima

 

Od početka rata u Ukrajini, deo medija na srpskom jeziku počeo je da prenosi izjave i tekstove ruskih vojnih i političkih analitičara, u čemu prednjače desničarski portali. Tokom juna 2022. pojavilo se nekoliko tekstova sa citatima osoba koje su u velikom broju izvora označene kao bliske Kremlju i učesnici u propagandi ruskih vlasti.

Uređivačka politika koja se oslanja na ove komentatore, prema tome, svakako doprinosi širenju pro-ruskih i anti-zapadnih narativa, pogotovo kada je reč o ratu u Ukrajini. Komentari analizirani u ovom tekstu uglavnom su težili da istaknu nadmoć ruske vojske nad ukrajinskom, kao i borbu Rusije protiv Zapada na ukrajinskom ratištu. Takođe je objavljen jedan autorski tekst o bliskim srpsko-ruskim odnosima koji treba da se nastave.

Sa druge strane, u istim medijima nisu se pojavljivali komentatori i analitičari iz Ukrajine ili, pak, oni poreklom iz Rusije koji su kritični prema režimu Vladimira Putina. Ne iznenađuje zaključak da ne postoji pokušaj da se pruži više tačaka gledišta o ratu u Ukrajini.

Jedan od komentatora koji je prenet više puta početkom juna 2022. godine (na portalima webtribune.rs, srbin.info i vaseljenska.net) bio je Viktor Baranec, potpisan kao vojni analitičar lista Komsomolska Pravda. Njegovu izjavu preneo je portal Webtribune pod naslovom „UDARNO: Ruski vojni analitičar najavio koja će država uskoro biti pripojena Rusiji“. U pitanju je bilo predviđanje da će ruska vojska nastaviti da napreduje ka Pridnjestrovlju, samoproglašenoj republici na međunarodno priznatoj teritoriji Moldavije.

Baranec je, osim toga, predvideo da će treća faza „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini početi za oko mesec i po dana, kada će cela ukrajinska vojska biti eliminisana iz Donbasa, a ruska nastaviti da se ozbiljnije „bavi“ Odesom i Nikolajevom.

U zvaničnoj biografiji Viktora Baraneca, na sajtu Komsomolske Pravde, navodi se da je, kao diplomirani novinar i bivši oficir, bio portparol ministra odbrane Ruske Federacije do 1997. godine, kada je otpušten zbog objavljivanja informacija o svakodnevnom životu ruske vojske.

Interesantniji detalj u njegovoj biografiji jeste da je u decembru 2011. tokom godišnje televizijske emisije „Direktna linija sa Vladimirom Putinom“, Baranec postavio nekoliko kritičkih pitanja o stanju u ruskoj vojsci, pre svega vezana za socio-ekonomski položaj vojnika. Putin, tada premijer, pohvalio ga je zbog „hrabrosti i iskrenosti“.

Samo nekoliko meseci kasnije, Baranec je podržao Putina na predsedničkim izborima 2012. i aktivno učestvovao u njegovoj kampanji kroz tekstove i nastupe na televizijama, navodi se u tekstu koji je objavila, u pozitivnom tonu, Komsomolska Pravda. U tekstu se navodi da se Baranecu Putin lično zahvalio na pomoći u kampanji u njenom finišu.

Baranec se, osim toga, pojavljuje na internet sajtu Putinov spisak (Putin’s List), projektu koji je pokrenuo Slobodni ruski forum, osnovan 2016. godine od strane ruskih disidenata i kritičara režima, među kojima su šahista Gari Kasparov i opozicionar Ilja Ponomarev. Sajt Putinov spisak na jednom mestu sakuplja profile preko hiljadu saradnika ruskog režima i zagovara njihovo sankcionisanje.

Na profilu Viktora Baraneca kao glavna „optužba“ protiv njega navodi se podrška ruskoj vojnoj agresiji u Ukrajini. „Viktor Baranec uključen je u izveštaj 1500 ratnih huškača koji je sastavio Slobodni ruski forum. Izveštaj sadrži imena ruskih javnih ličnosti, vojnih komandanata, poslanika, propagandista, umetnika i sportista koji su javno podržali agresiju Rusije ili aktivno učestvuju u njoj. Slobodni ruski forum zahteva sankcije protiv njih u Evropskoj uniji“.

Još jedna osoba sa sajta Putinovi ljudi koja se citira u srpskim medijima je Jakov Kedmi, čiju je izjavu 2. juna 2022. preneo portal Fakti.org. Kedmi je u tekstu netačno potpisan kao bivši šef izraelske obaveštajne službe Nativ – ova organizacija, koja se danas nalazi u sastavu kancelarije premijera Izraela, nikada nije imala status obaveštajne službe. Zbog toga je Kedmijev status „bivšeg obaveštajca“, kako je često potpisan u medijima, netačan. Fakti.org citirao je njegovu ocenu da u Ukrajini Rusija ratuje protiv SAD i NATO.

„Ukrajinci pucaju i ratuju, ali njihovo oružje usmeravaju Sjedinjene Države i NATO. A za ratovanje na taktičkom nivou su presudni izviđanje i „obeležavanje meta“. Amerikanci u ukrajinskom ratu protiv Rusije isprobavaju svoje sisteme, proučavaju kako Rusija na to reaguje. Sve u svemu, američko-natovski rat protiv Rusije je već u toku“, navodi se u ovom tekstu. Kedmija su, inače, prenosili i portali tabloida Alo i Informer.

O Kedmiju na sajtu Putinovi ljudi piše da je 2010-ih godina postao redovni učesnik u propagandnim programima na ruskoj televiziji. „On igra ulogu ‘korisnog Izraelca’ i koristi svoj status bivšeg načelnika izraelske tajne službe. Njegove izjave potpuno se poklapaju sa najkontroverznijim tvrdnjama ruskih zvaničnika i propagandista.

„Jakov Kedmi redovno kritikuje Ukrajinu, optužuje ukrajinsko rukovodstvo za nacizam, a ukrajinsko društvo za antisemitizam, koristeći izraze kao što su ’majdanska kopilad’“, navodi se na sajtu, u profilu napisanom pre početka agresije na Ukrajinu u februaru 2022.

Još jedan komentator prenet u srpskim medijima je Vasilij Prozorov, bivši član ukrajinske državne bezbednosti. Portal Sputnjik je 20. juna objavio da je ovaj komentator „specijalno“ za taj medij objavio detalje o tajnom zatvoru na aerodromu u Marijupolju u kojem su, kako se navodi u tekstu, 2014. i 2015. godine ukrajinske snage držale i mučile pripadnike Donjecke Narodne Republike i policije.

Ispostavlja se da ova priča nije toliko nova. Na sajtu EUvsDisinfo koji je pokrenula radna grupa za stratešku komunikaciju (StratCom) Evropske službe za spoljno delovanje (EEAS) nalazi se tekst o Prozorovu iz marta 2019. godine. U njemu je on označen kao promoter teorija zavere o Ukrajini, iz koje je, navodno, pobegao u Rusiju.

„On (Prozorov) je promovisao mnoštvo omiljenih anti-ukrajinskih narativa Kremlja: da je Ukrajina, naravno, odgovorna za obaranje leta MH17 (2014. godine); da Kijev nikada nije bio zainteresovan za mirno rešenje rata u Donbasu; da se fašizam divlje širi među redovima ukrajinske vojske i policije; i da će predstojeći predsednički izbori biti namešteni“, navodi se u ovom tekstu objavljenom pre tri godine.

Međutim, takođe se dodaje da je Prozorov imao i svoje originalne narative.

„Kako se ispostavilo, ukrajinska tajna policija je očigledno osnovala tajni zatvor za mučenje u Marijupolju pod nazivom „Biblioteka“ gde se zatvorenici dehumanizuju i nazivaju „Knjigama“. Stotine ljudi je ovde mučeno, a najmanje dvoje ubijeno. Kao „dokaz“ za ove tvrdnje, Prozorov je čak doneo i rekvizite: pregršt nejasnih i potpuno neproverenih dokumenata i fotografija koje navodno prikazuju objekat i povređene zatvorenike“, stoji u ovom tekstu.

Po svemu sudeći, ova priča je kasnije reciklirana u Srbiji.

Politikolog Volodimir Kornilov još jedan je komentator koji je tokom juna prenet u medijima u Srbiji. Portal Srbin.info preneo je 8. juna njegovu ocenu da „ako Ukrajina sada ne stane i ne započne nove pregovore… ne preostaje ništa drugo da idemo dalje – do Pridnjestrovlja, do Dnjepra“.

Zatim je dodao: „Sada, naravno, mnogo zavisi od pozicija onih sponzora Ukrajine koji, u stvari, predvode aktuelni kijevski režim. Ako ne prestanu sada, moraće dalje. Nadam se da ipak nećemo morati da stignemo do Stounhendža“.

I o Kornilovu postoji opsežan profil na sajtu Putinovi ljudi, gde se navodi da je ovaj bivši direktor ukrajinske grane Instituta za CIS-države (članice Zajednice nezavisnih država), stalni učesnik ruskih propagandnih emisija i redovni komentator na portalima Ukraina.ru i Politnavigator. Upravo je portal Ukraina.ru bio izvor citata koji je objavljen u Srbiji.

Vladimir Putin se 2011. godine zahvalio Kornilovu na njegovom doprinosu rusko-ukrajinskom prijateljstvu. Dve godine kasnije, Koronilov se trajno iz Kijeva preselio u Moskvu, gde je postao direktor Centra za evroazijske studije, a 2015. je objavio knjigu „Kako se izbori dobijaju u SAD, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji: Analiza političkih tehnologija“, za koju je dobio državnu nagradu.

Upravo je ova poslednja tema povezana za epizodom iz Kornilovljevog rada koji je prenet i u evropskim medijima. EUobserver je 2020. godine objavio članak o njegovom učešću u holandskom referendumu o Sporazumu o pridruživanju EU-Ukrajina 2016. godine. Kornilov je tada, prema ovom članku, imao kontakte sa ekstremnim desnim strankama koje su zagovarale odbacivanje sporazuma, a koji su ga opisali kao „Rusa koji radi za Putina“ i „vrlo uticajnu figuru“.

Kornilov je na Tviteru ismejao optužbe o mešanju u holandsku unutrašnju politiku.

Poslednja osoba koja se, kao ruski komentator, našla u srpskim medijima u junu, bila je TV i radio voditeljka Ana Šafran, čiji je tekst o rusko-srpskim odnosima prevela i objavila Vaseljenska.net 22. juna. Ona je, između ostalog, u tekstu navela da Srbija zbog kosovskog presedana nije u potpunosti podržala rusku „specijalnu operaciju“.

„Ali Rusija nije ni SAD ni Evropska unija. Ne tražimo totalnu podršku naših saveznika i partnera za sve što radimo u unutrašnjoj i spoljnoj politici. A uzgred, ni Sovjetski Savez nije zahtevao, a mnogi istočnoevropski političari starije generacije sada priznaju da je pritisak Evropske unije mnogo oštriji i beskompromisniji od instrukcija koje su dobijali iz Moskve tokom godina Varšave“, napisala je Šafran.

Ona je u nastavku teksta pohvalila ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina, koji je odbio poruku predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Srbija treba da se uskladi sa sankcijama Rusiji.

„Dokle god Srbi pamte da ih ima 200 miliona zajedno sa Rusima, ne plaše se nijednog od najluđih zahteva Evropljana“, Šafran zaključuje svoj tekst.

Ukoliko se ponovo baci pogled na sajt Putinovi ljudi, videće se da je Šafran od 2010. zaposlena na državnoj radio-stanici Vesti FM, na kojem vodi program zajedno sa poznatim propagandistom ruskih vlasti, Vladimirom Solovjovim, a redovno učestvuje i u njegovoj tok-šou emisiji na kanalu Rusija-1.

Sve navedene komentatore povezuje, dakle, saradnja i bliskost sa ruskim režimom, a njihova kredibilnost kao analitičara je u tom smislu upitna. S obzirom da se njihove izjave često pojavljuju i u srpskim medijima, posebno desničarskim portalima i tabloidima, nema nikakve sumnje da predstavljaju doprinos anti-zapadnim narativima u Srbiji.