Mart 2023.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Rusija treba da se umeša: Reakcija anti-zapadnih medija na sporazum Srbije i Kosova
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti 27. februara usmeno su se saglasili sa tekstom „Sporazuma o putu ka normalizaciji između Srbije i Kosova“ u Briselu, u prisustvu posrednika Evropske unije. Tri nedelje kasnije, 18. marta, dvojica lidera dali su usmenu saglasnost i na implementacioni aneks sporazuma na sastanku u Ohridu, u Severnoj Makedoniji.
Sporazum i aneks rezultat su pregovora između Srbije i Kosova, kojim Evropska unija posreduje već više od decenije. Dijalog, čiji je krajnji cilj „sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“, godinama je praktično stajao u mestu, što je promenila ruska invazija na Ukrajinu početkom 2022. godine. U novim međunarodnim okolnostima, zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države intenzivnije su se angažovale na odmrzavanju procesa normalizacije. Rezultat je bio takozvani „nemačko-francuski“ predlog, koji je stranama predstavljen u drugoj polovini 2022. a prihvaćen u februaru i martu 2023. godine.
Prema izjavama posrednika u dijalogu, sporazum koji su postigli Vučić i Kurti prelaznog je karaktera i ne predstavlja „sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji“; umesto toga, u dokumentu je regulisano nekoliko pitanja, uključujući obavezu Srbije da se ne protivi članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji i obavezu Kosova da uspostavi institucije samouprave za srpsku manjinu. Tekst sporazuma je donekle zasnovan na dokumentu kojim su dve Nemačke 1972. godine delimično normalizovale odnose.
Tumačenja dokumenta su se razlikovala. Neki analitičari ocenili su njegove domete kao previše skromne i izrazili su rezerve u pogledu sprovođenja. Umesto potpisivanja sporazuma, on je uključen u pregovaračke okvire Srbije i Kosova za njihovo pristupanje Evropskoj uniji. Sa druge strane, nacionalističke i pro-ruske stranke i mediji u Srbiji proglasili su dokument „izdajom“ i osudile njegovo prihvatanje, kao i učešće Srbije u dijalogu pod pokroviteljstvom Evropske unije i sve sporazume koji su u okviru njega prethodno postignuti. Deo opozicionih stranaka 17. marta organizovao je protest u Beogradu protiv prihvatanja sporazuma.
U vreme pisanja ove analize još uvek je teško proceniti kakve će posledice sporazum proizvesti i koliko će biti poštovan – Srbija je krajem meseca aprila 2023. glasala protiv članstva Kosova u Savetu Evrope na sastanku saveta ministara ove organizacije. Takođe je nepoznato kakve će posledice biti po Vučićev rejting. Provladini mediji, kao i svi drugi elementi vlasti, nastavili su da mu pružaju podršku. Jedina kritika tokom ovog perioda došla je od strane desničarskih i pro-ruskih portala kritičnih prema vlastima, čiji uticaj na javno mnjenje, međutim, nije nezanemarljiv.
Ovi mediji, prema tome, postali su i glavni izvor anti-zapadnih narativa vezanih za sporazum Srbije i Kosova. Dva glavna oblika u kojima su se narativi javili bili su da je sporazum rezultat kolonijalnog statusa Srbije koju zapad želi da uništi, te da bi Rusija trebalo da se umeša u ovaj proces i zaštiti srpske nacionalne interese. Tekstovi objavljeni na ovim portalima kretali su se od prenošenja izjava političara i drugih aktera do detaljnih pravnih i politikoloških analiza kroz koje su se „provlačili“ anti-zapadni sentimenti.
Zapad kolonizator i uništitelj Srbije
Portal Srbin info je, sa više objavljenih tekstova, doprineo narativu o kolonijalnom statusu Srbije. Ovaj medij preneo je izjavu Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ u kojem je osuđeno odsustvo reakcije na sporazum nekih državnih institucija, uključujući Srpsku akademiju nauka i umetnosti, što je takođe dovedeno u vezu za zapadom.
„Ono što pokazuje da je ovaj sramotni čin izdaje dugo pripreman pre svega od zemalja Zapada govori i držanje Srpske akademije nauka i umetnosti čiji se predsednik Vladimir Kostić proslavio tokom svojih dva mandata upornim ponavljanjem da Srbija mora da se odrekne Kosova i Metohije“, piše u ovom saopštenju.
U još jednom tekstu koji je objavio Srbin info navodi se da bi predaja Kosova bila „etičko samoubistvo nacije“, nakon čega će „globalistička kupola smatrati da je Srbija slomljena, simbolički i praktično“. Citira se i sociolog Slobodan Antonić, koji je ocenio da je Srbija „dugovremeno i planski, ekonomski (privredno i finansijski) dovođena u potpunu kolonijalnu zavisnost od EU. Takvu situaciju Vučić sračunato koristi, kao jedan od glavnih argumenata pritiska na srpsku javnost i obmane te javnosti da se ne smije odustati od „puta ka EU“, jer bi to, tobože, bila katastrofa za Srbiju“. Odustajanje od puta ka EU u ovom kontekstu povezuje se sa odbijanjem primene sporazuma sa Kosovom.
Nakon što je sporazum prihvaćen, sa više strana pozivano je na proteste i odbijanja „zapadnih ultimatuma“. Među najoštrijim izjavama ovog tipa bila je ona monaha Arsenija, igumana manastira Ribnice, koju je preneo portal Stanje stvari.
„Čega smo se mi to i koga uplašili? Da li su se Srbi ikada nekoga plašili? Nisu i NEĆE! A ponajmanje ćemo se uplašiti jedne šake jada evropskih ucenjivača, gomile pijanaca, homoseksualaca i bolesnika, koje niko više ni u njihovoj Evropi ne poštuje!“, preneo je ovaj portal objavu sa Fejsbuk stranice monaha Arsenija.
On je pozvao da na ulice Beograda izađe petsto hiljada ili milion ljudi, upoređujući trenutni Zapad sa Nacističkom Nemačkom.
„Pamti Beograd kada je 27. marta izašao narod, kada je i Crkva stala uz svoj narod, verujemo da će stati uz svoj narod i ovog marta! Uvek su Srbin i njegova Crkva bili na pravoj strani istorije. Neka tako bude i ovaj put i zauvek!!!“, napisao je monah Arsenije, aludirajući na proteste protiv pristupanja tadašnje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.
Poziv na protest protiv sporazuma sa Kosovom, u kojem je zapad predstavljen kao kolonizator Srbije, uputio je i Goran Živković u tekstu na portalu Borba za istinu, u kojem je izraz „kolonizator“ i „kolonijalna uprava“ pomenut pet puta.
„Pokažimo izdajničkoj kolonijalnoj upravi i Zapadnim kolonizatorima, da u nama ima dovoljno snage i volje da ustanemo i, uz Božiju pomoć, zlo pobedimo! Srbi, na sabornost da odbranimo Ustavni poredak, celovitost zemlje i svoje pravo na normalan život… Pređimo sa komentara na dela i nemojmo dozvoliti da nam drugi uređuju naše živote i našu zemlju, učinimo to sami. Srbijo budi se, buni se, bori se!“, navodi se u ovom tekstu.
Neki tekstovi otišli su i dalje od poziva na proteste, i procenili su da postoji mogućnost oružanih sukoba u Srbiji i pokušaja nasilne smene vlasti. U tom scenariju, zapad bi se umešao da zaštiti vlast Aleksandra Vučića. Tako je protumačena situacija u tekstu magazina Tabloid, u kojem se navodi da je „Aleksandar Vučić je usamljeni diktator koji se za saradnju sa NATO alijansom hvata kao davljenik za slamku“ i tvrdi se da od Zapada dobija uputstva kako da se obračuna sa potencijalnim uličnim protestima.
Još jedan tekst koji predviđa potencijalno nasilje prenet je na portalu Stanje stvari sa ruskog portala Carigrad, a potpisuje ga politikolog i publicista Igor Pšeničnikov. Naslov teksta glasio je „Rat u Srbiji počinje 19. marta“, dan nakon sastanka Vučića i Kurtija u Ohridu.
„Postoji opasnost da Srbija eksplodira masovnim antipredsedničkim protestima. Osim toga, treba očekivati nemire u Republici Srpskoj unutar Bosne i Hercegovine (BiH). Lider Srba u BiH Milorad Dodik je u više navrata izjavio da će, ako se Kosovo konačno odvoji od Srbije, onda i Srbi u BiH imati moralno pravo da se odvoje od ostatka „veštačke državne tvorevine“ u kojoj se sada nalaze i pridruže „Majci Srbiji“. A ovo, pak, preti novim velikim balkanskim ratom, u kome će Srbi biti sami i u apsolutno neprijateljskom okruženju. Gotovo svi patriotski nastrojeni srpski političari jednoglasno izjavljuju da će bez podrške Rusije Srbija i Srbi propasti pod strahovitim pritiskom SAD i Evrope i pod „izdajničkom vlašću u Beogradu“, napisao je Pšeničnikov u tekstu koji je preneo Stanje stvari.
Profesori Univerziteta u Beogradu Slobodan Samardžić i Univerziteta u Kragujevcu Zoran Čvorović takođe su napisali duže analitičke tekstove, u kojima je sporazum analiziran sa politikoloških i pravnih stanovišta. Iako većinski neutralni, i ovi tekstovi su, međutim, sadržali nekoliko jasnih elemenata narativa „Zapad kolonizator Srbije“, i preneti su na već pominjanim portalima.
„Mira u Srbiji neće biti, jer Kosovo je za današnji zapad samo nit uspešno rasparane čarape iza koje slede druge niti: jugoistočna Srbija, Raška oblast, Republika Srpska… I ako neko misli da će Vučić, posle obavljenog prljavog posla otići sa vlasti, grdno se vara, jer samo on može da odigra unutrašnju ulogu za spoljnu strategiju „zapadnobalkanskog“ Gleichschaltung-a, gde onome koji štrči treba odseći glavu“, navodi se u jednom od Samardžićevih tekstova.
U drugom tekstu istog autora, objavljenom nakon sastanka u Ohridu, tvrdi se da je cilj Zapada da ugrozi srpski nacionalni identitet, odnosno „da prevede Srbe iz sopstvene istorijske samobitnosti u zapadnobalkance“.
„Ovaj realističko-mračni scenario jeste upozorenje za sve one koji smatraju da će posle ovog navodno nužnog a prljavog posla uslediti svetla zora tzv. evropske Srbije. Apsolutno ne. Šta zapad misli o demokratskoj Srbiji sa vladavinom prava itd. pokazao je u svom kontinuiranom dejstvu od gotovo jedne i po decenije. Bio je u stanju da svojim kolonijalističkim marifetlucima stavi pod kontrolu čitav pro-EU pogon“, napisao je Samardžić.
U svojoj analizi za Novi standard, profesor Zoran Čvorović zaključio je kako, i pored odsustva formalnog potpisa, sporazum oko kojeg su se saglasili Vučić i Kurti stvara pravne posledice. Kao reakciju, on predlaže razrešenje Aleksandra Vučića i masovne mirne proteste jer bi se time Zapadu „poslala jasna poruka da je politici egzistencijalne kolaboracije u Srbiji odzvonilo“.
Rusija treba da se umeša
Drugi široko zastupljeni narativ u nedeljama nakon postizanja sporazuma Srbije i Kosova bio je da Rusija treba da se umeša i zaštiti srpske nacionalne interese, kao i povlačenje paralele između ovog sporazuma i Minskih sporazuma između Rusije i Ukrajine, koji nisu uspele da spreče eskaliranje sukoba.
U već pomenutom tekstu Igora Pšeničnikova, tvrdi se da Sjedinjene Države gledaju na Kosovo kao na „monetu za potkusurivanje“ koja se može iskoristiti u slučaju izuzetno negativnog razvoja događaja u Ukrajini.
„Sjedinjene Države neprestano provociraju oružani sukob između Šiptara i Srba, koristeći tenzije u ovom regionu Balkana kao instrument pritiska na Rusiju. Računa se da će Moskva biti prinuđena da se umeša u sukob kako bi spasla pravoslavne Srbe koji otvoreno podržavaju Ruse u njihovoj borbi protiv Zapada u Ukrajini“, piše Pšeničnikov, dodajući da je Rusija dužna da se umeša u „mirovni dijalog“ između Beograda i Prištine.
Ovaj scenario dočekan je sa dobrodošlicom od strane pojedinih političkih aktera. Mlađan Đorđević, lider pokreta Oslobođenje, izjavio je da „Rusija neće prihvatiti nameru Vučića da teritoriju takozvanog Kosova gurne u NATO pakt“, te da je za Rusiju to crvena linija.
I poslanik opozicionih Dveri Borko Puškić pozvao je vlast da zatraži uključivanje Rusije u pregovarački proces.
„Jedino na taj način mogu se zaštiti međunarodno pravo i interesi Srba i Srbije, jer se svako drugo rešenje pokazalo kao međunarodna prevara kolektivnog zapada, slična onoj koja se nalazila u pozadini Minskih sporazuma. Veća uloga Ruske Federacije, koja je u više navrata dala jasan signal Srbiji da očekuje naš poziv za uključivanje u pregovore, predstavljala bi ključni momenat u odbrani teritorijalnog integriteta Srbije, njenog Ustava, ali i međunarodnog prava u celini“, naveo je Puškić.
Konačno, i politički analitičar Dragomir Anđelković procenio je da, ako Rusija namerava da reaguje, sada to mora da učini, a ne kada bude suočena sa uvođenjem srpskih sankcija, koje bi takođe moglo da nastupi kao posledica pritisaka sa zapada. Sve tri izjave preneo je portal Srbin info.
Još jedan narativ koji je povezao događaje između Srbije i Kosova sa Rusijom promovisan je na srpskim izdanjima ruskih državnih medija, citirajući ruske zvaničnike. Oni su uporedili sadašnje pregovore sa prethodnim slučajevima u kojima je diplomatija Zapada, navodno, obmanula strane.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je 9. marta da dijalog Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije ima sve šanse da ponovi sudbinu Normandijskog formata (pregovori o mirnom rešavanju situacije na jugoistoku Ukrajine, u kojima su učestvovali Rusija, Ukrajina, Nemačka i Francuska), preneo je Sputnjik Srbija.
„Uz napore Zapada izneti su određeni argumenti, sumnjivi, ali oni su na tome insistirali. Sada, 15 godina kasnije, Zapad odbija da sledi sopstvene izreklamirane standarde kada je reč o Ukrajini. Odbacuju rezultate referendume održane na Krimu i u Sevastopolju, DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti o ulasku teritorija u sastav Rusije. Nazivaju ih nezakonitim. Podsećam da, tada, 2008. godine nije bilo ni zakonitog ni nezakonitog, nikakvog referenduma po pitanju Kosova“, zaključila je ona.
Russia Today na srpskom jeziku, sa druge strane, citirao je izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova sa foruma „Raisina dijalog“ u Indiji.
„Ista priča: obmana Srba je u onome što se tiče Zajednice srpskih opština na Kosovu, a obmana Rusije u onome što se tiče Minskih sporazuma“. Ova konstatacija, prema oceni autora sa RT, se zapravo može proširiti na ceo pregovarački proces „pod okriljem političkog Zapada vezan za Kosovu i Metohiju“.
Autor: Aleksandar Ivković