Analiza narativa: „Obračun sa medijima u Srbiji: Napad na novinare, opoziciju i Zapad“

Mart 2024.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Obračun sa medijima u Srbiji: Napad na novinare, opoziciju i Zapad

Stanje medija u Srbiji je u dužem periodu problematično, a država poslednjih godina doživljava stalni pad na listama u pogledu slobode medija. Napadi na medije i novinare su, prema podacima NUNS-a, tokom 2023. postali učestaliji, dok je upitna politička volja da se oni spreče ili procesuiraju.

Mart 2024. godine je obeležen nizom incidenata prema predstavnicima medija, upućivanjem anonimnih i otvorenih pretnji novinarima, te organizovanjem kampanja od strane provladinih medija u kojima se promovišu anti-zapadni narativi.

Ovi događaji samo su se nadovezali na loše vesti po medije u Srbiji s početka ove godine. Početkom februaru, oštru reakciju dela javnosti je izazvala kontroverzna presuda Apelacionog suda u Beogradu, kojom su oslobođena četvorica pripadnika bivše Službe državne bezbednosti od optužbi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Ovime je preinačena presuda kojom su ova lica prvobitno proglašena krivim i osuđeni na 100 godina zatvora.

Ćuruvija je bio jedan od najoštrijih kritičara režima Slobodana Miloševića, čiji su brojni visoki zvaničnici danas ponovo deo vlasti. Njegovo ubistvo je u javnosti dugo vremena posmatrano kao simbol obračuna državnih struktura sa medijima.

Reakcije i proteste dela javnosti na presudu provladini mediji su relativizovali i smestili u dnevnopolitički kontekst napada na opoziciju. Ilustrativan je tekst najvećeg prorežimskog tabloida Informera u kome se ističe da prethodna vlast nije rešila ovaj slučaj, te da je „slučaj Ćuruvija još jednom pokazao svu bedu i licemerje opozicije…čak i za sopstvena nepočinstva su u stanju da optuže Vučića“.

Napadi na novinare lokalnih medija

U narednim nedeljama dogodilo se nekoliko incidenata – pretnji, napada ili targetiranja novinara – sa kojima su posredno ili neposredno povezani zvaničnici vladajuće većine. Novinarki Gordani Momčilović Ilić iz Stare Pazove, koja je istraživala nezakonito postavljanje ugostiteljskih objekata u gradskom parku, nakon objavljenih tekstova su upućene otvorene pretnje, na koje nadležne institucije nisu dale odgovor.

Snimci iz susednog vojvođanskog mesta Inđije su obišli javnost početkom marta, a na njima se vidi kako pripadnici opštinskog obezbeđenja fizički napadaju lokalnu novinarku sa portala IN medija Vericu Marinčić i izbacuju je iz opštinske zgrade, ne dozvoljavajući da prisustvuje konferenciji za štampu predsednika opštine. Novinarska udruženja i pojedine političke stranke su osudile napad i neadekvatnu reakciju predstavnika vlasti.

Paralelno, predsednik privremenog organa grada Beograda i bivši gradonačelnik Aleksandar Šapić u kontinuitetu na svojim konferencijama za štampu targetira i upućuje uvrede predstavnicima kritički nastrojenih medija, prevashodno u okviru Junajted medija grupe. Tokom marta je, zaoštravajući odnos vlasti sa ovim medijima, javno odbijao da odgovara na bilo koje postavljeno pitanje njihovih novinara.

Istovremeno, provladini mediji su promovisali narativ o tome da je Šapić „razvalio“ ili „razbucao“ „tajkunske,“ „đilasovske,“ „prozapadne“ medije. Informer je pisao o Šapićevim optužbama da kritički mediji lažu, zloupotrebljavaju i falsifikuju infomacije o njemu i aktivnostima vladajuće stranke, prenoseći izjavu kako „postaju jedna antisrpska televizija, jedan antisrpski medij.“

Polarizujuće i otežane okolnosti u kojima novinari u Srbiji rade, neretko pod otvorenim pritiscima vladajućih struktura, utiču i na to da napadi dolaze ne samo iz krugova bliskih vlasti, već i iz šireg društvenog miljea. Primer je kampanja protiv novinarke N1 Ksenije Pavkov, koja je počela na društvenoj mreži Telegram, a onda se proširila na druge društvene mreže, povodom izveštavanja ispred Centra za socijalni rad u Novom Sadu na protestu zbog oduzimanja dece.

Cenzolovka naglašava da se „bes sa institucija preusmerio na medije i da im je onemogućen normalan rad.“ Ksenija Pavkov se našla i na meti pojedinih proruskih medija, koji su je neosnovano optuživali da je izveštavala sa protesta ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu braneći novinara i profesora Dinka Gruhonjića, sugerišući pritom da je reč o zaštiti ličnih interesa i privilegija.

Slučajevi Lalić i Gruhonjić: Vrhunac tenzija

Provladini mediji su, tokom marta, podsticali kampanju protiv određenih novinara dovodeći njihovo delovanje u vezu sa srpskom opozicijom i zapadnim državama. Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Ana Lalić je zbog svojih izjava na festivalu u Dubrovniku o „dosrbljavanju“ Vojvodine i aktivnostima Srpske pravoslavne crkve u Vojvodini bila na meti tabloida poput Alo i Informera.

Informer je optužio Lalić da „nastavlja sa antisrpskom histerijom“ i da je „novinarka tajkunskog lista“ koja učestvuje na antisrpskim festivalima, te da okrivljuje Srbiju za sva dešavanja iz devedesetih godina 20. veka, povezavši pritom bez ikakvih osnova njene stavove sa stavovima srpske opozicije.

Alo je naglašavao da „Ana Lalić seje antisrpsku mržnju“ i da je tražila uvođenje sankcija Srbiji, dodajući kako je „ujedinjenim srbomrscima glavni krivac za sve (predsednik Srbije) Aleksandar Vučić.“ Iako su određene izjave Ane Lalić kontoverzne i nailaze na podeljena mišljenja, provladini tabloidi su ih zloupotrebili u svrhe kampanje protiv opozicije i nezavisnih novinara.

Daleko najoštrije reakcije javnosti izazvale su izjave profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i bivšeg predsednika Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića, data na istom festivalu godinu dana ranije. Delovi snimka su selektivno izabrani i objavljeni u martu, nakon skoro godinu dana od održavanja dubrovačkog festivala 2023. godine. Na njima Gruhonjić ironično komentariše istovetnost svog imena sa imenom ustaškog komandanta iz perioda Drugog svetskog rata, pozitivno se određuje prema nezavisnosti Vojvodine i kritikuje Srpsku pravoslavnu crkvu, što je dovelo do snažnih kritika dela javnosti.

Ubrzo su provladini i proruski mediji iskoristili ovaj slučaj za pokretanje kampanje protiv Gruhonjića, pritom promovišući, u različitoj meri, anti-opozicione i anti-zapadne narative. Višednevne tenzije su kulminirale kada je grupa mladića, sa kojima se solidarisao i gradonačelnik Novog Sada, na nekoliko dana blokirala Filozofski fakultet u Novom Sadu, tražeći otkaz za Gruhonjića.

U medijima, sagovornici Informera su označili da „Dinko Gruhonjić sprovodi mentalni terorizam“ i da je tužilaštvo u obavezi da pokrene postupak zbog izazivanja rasne i verske netrpeljivosti, „jer će ovakvo ponašanje (u suprotnom) pokrenuti lanac nasilja.“ Informer je koristio ovaj slučaj i za napade na opoziciju i nezavisne medije, tvrdeći da „NVO mediji ne biraju sredstva i pokušavaju da obmanu javnost“ vodeći „jadnu, bednu i strašnu kampanju odbrane Dinka Gruhonjića.“

U istom ključu se može tumačiti i targetirajući tekst pod naslovom „Anatomija fašizma – Dinko Šakić Gruhonjić i njegovi građanistički neofašisti“ koji je za Informer napisao poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, a u kome se ističe navodna ideološka povezanost srpske proevropske opozicije i Gruhonjića.

Proruski mediji, poput balkanskog servisa ruskog državnog RT, takođe su pisali o slučaju Dinka Gruhonjića, ali iz nešto drugačijeg ugla. Oni su naglašavali veze srpskih liberalnih novinara i zapadnih država, koje navodno promovišu agendu suprotstavljenu nacionalnim interesima Srbije. RT tako dovodi u pitanje da li je Gruhonjić žrtva medijskih napada, uz sugestije da njegove projekte finansiraju zapadne ambasade i organizacije, kao i da je njegova pozicija privilegovana zbog toga. U autorskom tekstu na RT naglašava se da je „srpski nacionalizam najbezbednije i najunosnije napadati,“ te da (Gruhonjićeva) „kritika srpskog nacionalizma otvara i vrata uspeha, pa će tako sa mnogo manje truda ostvariti finansijska, društvena, pa i akademska postignuća, nego što je to uobičajeno.“

Ovaj medij sugeriše se da je Srbija (polu)kolonija sa preovlađujućom kulturom autošovinizma, na osnovu čega se dalje tvrdi da Dinko Gruhonjić kao novinar i profesor nije ugrožen, tj. relativizuju se objektivne pretnje koje su upućivane iz određenih krugova. Na taj način je pisao i Sputnik, u čijim tekstovima se ističe da su „Dinko Gruhonjić i njemu slični direktan proizvod američkog mešanja i mešanja kolektivnog Zapada u naše društvo i društvene odnose i oni se osećaju zaštićeno kao beli medvedi.“

Autor: Igor Mirosavljević