Analiza narativa „Jedini beli narod koji nije doneo zlo“: O borbi Rusije i Zapada u Africi

Avgust 2023.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

„Jedini beli narod koji nije doneo zlo“: O borbi Rusije i Zapada u Africi

Puč koji je vojska Nigera sprovela krajem jula 2023. godine, a u manjoj meri i samit Rusija-Afrika održan u Sankt Peterburgu, bili su povod za narativ o narastajućem ruskom uticaju u Africi u medijima na srpskom jeziku. Tokom avgusta, veliki broj medija promovisao je narative o Rusiji kao iskrenom prijatelju afričkih zemalja, za razliku od Zapada, ali i o geopolitičkoj bitki koju Rusija dobija nad Zapadom na ovom kontinentu.

Dana 26. jula 2023. godine vojska Nigera zbacila je civilnog predsednika te zemlje, Mohameda Bazuma, s vlasti, i uspostavila vojnu huntu. U pitanju je bio jedan u nizu pučeva koji su se odigrali u Africi u poslednjih nekoliko godina, i prvenstveno negativna vest za Francusku. Kao bivši kolonijalni upravnik Nigera, Pariz je u ovoj zemlji sa strateški značajnim položajem na kontinentu držao svoje trupe. U septembru je potvrđeno da će francuska vojska biti povučena iz Nigera do kraja godine, kao i ambasador ove zemlje. Niger je, takođe, zemlja iz koje Francuska uvozi 20% uranijuma, te je puč izazvao zabrinutost u pogledu njene energetske bezbednosti.

S druge strane, kako je u analizi krajem avgusta ocenila Fondacija Karnegi, još je rano zaključiti da će Niger u potpunosti preokrenuti svoju spoljnu politiku, koju je u prethodnim decenijama uključivala i saradnju sa SAD. Američke trupe su, za sada, ostale u Nigeru i nakon puča, a 7. avgusta zemlju je posetila, doduše u napetoj atmosferi, vršiteljka dužnosti zamenika državnog sekretara Viktorija Nuland. Lideri puča najavili su da zemlju očekuje prelazni period „ne duži od tri godine“, tokom kojeg će buduća orijentacija zemlje postati jasnija. Prema informacijama iz druge polovine avgusta, Niger nije zaustavio izvoz uranijuma u Francusku.

Ipak, činjenica da su neki od demonstranata koji su krajem jula podržali vojni puč mahali ruskim zastavama i nosili plakate sa pro-ruskim porukama bile su dovoljne za izgradnju narativa o geopolitičkoj pobedi Rusije i porazu Zapada, koji se kasnije proširio na opis stanja u celoj Africi. Ovaj narativ bio je u narednim nedeljama široko zastupljen u srpskim medijima.

Provladin list Večernje novosti 2. avgusta je, na osnovu izjava dva demonstranta koji su podržali puč, a od kojih je jedan bio odeven u rusku zastavu, zaključio da su se „građani okrenuli Rusiji, nadajući se da će im ona pomoći da posle puča nastave dalje bez mešanja Zapada“. Naslovna slika ovog teksta pokazivala je još jednog demonstranta koji je držao plakat sa natpisom „dole Francuska, živeo Putin“. Tekst je stavio puč u Nigeru u širi kontekst, tumačeći ga kao znak da „Afrika ustaje protiv Zapada“.

I drugi mediji „ubacili“ su događaje u Nigeru u ovaj narativ. „Šamarčina Zapadu, velika drama u Nigeru!“, naslov je koji je na svom internet sajtu objavio najuticajniji pro-vladin tabloid u Srbiji Informer, u tekstu u kojem se prenosi da bi svrgnutom pro-zapadnom predsedniku Bazumu moglo biti suđeno zbog veleizdaje. Isti ovaj medij je nešto ranije objavio da, u Nigeru, „Putin dobija nove saveznike“. Srpsko izdanje ruskog državnog medija Russia Today takođe je objavilo da „stanovnici Nigera i drugih zemalja Sahela žele da vide promenu politike, a mnogi od njih upravo u Rusiji vide potencijalnog partnera za budućnost“.

Pomenuti mediji u najmanju ruku su požurili sa proglašavanjem svrstavanja Nigera uz Rusiju, dok su tvrdnje o snažnim pro-ruskim sentimentima tamošnjeg stanovništva bili zasnovani tek na nekoliko fotografija i izjava. Kako je u pomenutoj analizi navela Fondacija Karnegi, Rusija će možda moći da iskoristi puč u Nigeru za širenje svog uticaja, uključujući i ponudu za slanje paravojne jedinice Vagner kao pomoć novom režimu, ali to, posebno nakon smrti vođe ove formacije Jevgenija Prigožina, neće biti jednostavno.

Ovakva, opreznija, interpretacija situacije nije sprečila deo srpskih medija da nastave da tumače događaje na kontinentu u snažno pro-ruskom ključu. Krajem avgusta odigrao se još jedan puč u Gabonu, takođe bivšoj francuskoj koloniji. Provladin portal Srbija Danas objavio je vest o ovom događaju uz sledeći naslov: „RUSIJA OSVAJA AFRIKU?! Francuska zbrisana sa Crnog kontinenta, posle Nigera, na red došao i Gabon!“. U tekstu nije pružen nijedan dokaz da Rusija ima bilo kakve veze sa pučem u Gabonu, već je samo pomenut slučaj Nigera i prethodno održanog samita Rusija-Afrika.

Još jedan od glavnih narativa u ovom periodu bio je taj da je Rusija prijateljska zemlja prema Africi, za razliku od Zapada koji ju je kolonizovao. Srpsko izdanje ruskog Sputnjika početkom avgusta objavilo je razgovor sa srpskim sagovornicima, u kojem je istaknuto da su Rusi za Afriku „jedini beli narod“ koji nije donosio „zlo, nevolju, ubijanje i pljačku“. Isti ovaj medij objavio je i tekst o tome kako će Afrika profitirati od saradnje sa Rusijom u rudarstvu i energetici, za razliku od Zapada, koji je te resurse na kontinentu eksploatisao. Takođe je objavljena i izjava portparola predsednika Rusije Dmitrija Peskova da su „mnoge države prilično ljubomorne na put unapređivanja odnosa Rusije i afričkih zemalja“.

Portal Vostok 19. avgusta objavio je izjavu ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, koji je rekao da „partnerstva između Moskve i Afrike rastu uprkos kolosalnim pritiscima sa Zapada“ te da „afričke države vide Rusiju kao pouzdanog partnera koji može da doprinese održavanju stabilnosti i pomogne u borbi protiv terorizma i narko-kriminala“. Isti medij ranije je citirao predsednika Rusije Vladimira Putina u detaljnom tekstu o samitu Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu 27. i 28. jula. Putin je tom prilikom rekao da Rusija podržava želju afričkih zemalja za socijalnom i ekonomskom stabilnošću, nacionalnim i kulturnim suverenitetom.

Sputnjik je 3. avgusta preneo izjavu predsednika Dume Vjačeslava Volodina, koji je rekao da SAD, Britanija i Francuska treba da kompenzuju afričkim državama pričinjenu štetu iz vremena kolonijalizma. On je i podsetio da su, u tim vremenima, SAD i gore navedene evropske države, baveći se trgovinom robljem, prevezle su samo u Ameriku oko 15 miliona ljudi, koji su postali robovi.

Konačno, objavljeno je više tekstova u okviru narativa o gubitku geopolitičke bitke Zapada, pre svega Francuske, u Africi. Nakon samita u Sankt Peterburgu, portal Srbija Danas objavio je da su potpisani sporazumi između Rusije i preko 40 zemalja Afrike, te da će Rusija sada imati daleko veći uticaj na kontinentu. Naslov je glasio: „POTPISANO JE, PUTIN OSLOBAĐA AFRIKU! Napravio moćan dogovor sa čak 40 zemalja!“ Drugi mediji, uključujući Večernje novosti i Russia Today, istakli su i rastuću ulogu Kine i BRIKS-a na kontinentu.

Uticaj Rusije u Africi u realnosti ograničen

Prema pisanju Euronewsa, za sada ne postoje dokazi o direktnoj umešanosti Rusije u puč u Nigeru, što je izjavio i portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD. Prema tome, pripisivati joj direktne poene u geopolitičkoj borbi sa Zapadom ima malo smisla. Kada je reč o široj slici, ruski uticaj u Africi postoji u nekim oblastima – posebno u bezbednosti i trgovini oružjem – ali većina autora koji su pisali na ovu temu zaključuju da sveukupan uticaj ne treba precenjivati.

Vrednost trgovine između Rusije i Afrike iznosi oko 18 milijardi dolara, dok je trgovina Afrike sa Evropskom unijom i Kinom vredna preko 200 milijardi dolara, a sa SAD oko 65 milijardi. Iako se od 2013. do 2021. obim trgovine između Rusije i Afrike skoro duplirao, u narednih nekoliko godina ovaj rast se usporio, a između 2019. i 2023. obim trgovine se čak smanjio, dok ruske direktne investicije čine 1% svih investicija koje stižu u Afriku, navela je Fondacija Karnegi. Takođe, dve trećine ruske trgovine skoncentrisano je na sever kontinenta, pre svega Egipat, Alžir i Maroko. Odluka Rusije da u julu napusti Crnomorski žitni sporazum, čiji je cilj bio smanjivanje svetske cene žita i omogućavanje njegovog dopremanja u najsiromašnije zemlje sveta, naišao je na negativne reakcije afričkih lidera, uprkos Putinovim najavama da će omogućiti besplatan izvoz u neke zemlje kontinenta.

Saradnja Rusije i Afrike najintenzivnija je u sferi bezbednosti, posebno izvoza oružja, gde je u prethodnim godinama došlo do znatnog povećanja vrednosti izvezene robe sa oko 500 miliona na 2 milijarde godišnje, kažu podaci RAND korporacije. Prema analizi Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona, bez obzira na ishod rata u Ukrajini, Rusija će imati jake podsticaje da nastavi sa upotrebom paravojnih formacija u Africi, uključujući i restruktuiranu grupu Vagner, jer će veliki broj ratnih veterana sa ukrajinskog ratišta biti dostupno za ove misije.

S druge strane, kako primećuje analiza britanskog Četam hausa, na samit Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu došlo je samo 17 šefova država sa kontinenta, što je znatno niži broj nego pre četiri godine, kada je održan prvi samit ove vrste u Sočiju, kome je prisustvovalo 43 šefa država. Autori analize zaključili su da su lideri Afrike dobili malo šta konkretno od sastanka sa Putinom, kao i da će se svrsishodnost samita Rusija-Afrika preispitati u budućnosti. Ni imidž Rusije u Africi nije apsolutno pozitivan. Istraživanje koje je sproveo IPSOS u junu 2023. u Senegalu, Nigeriji, Ugandi, Keniji, Zambiji i Južnoafričkoj Republici pokazalo je da se u svakoj od ovih zemalja preko 50% stanovnika slaže da je Rusija počinila ratne zločine u Ukrajini, dok se manje od 30% ne slaže sa ovom tvrdnjom.

Kako je u tekstu Afričkog centra za strateške studije iz Vašingtona napisao istraživač Džozef Sigl, „uticaj Rusije u Africi možda prevazilazi njene kapacitete“. On zaključuje da „na kontinentu sve više raste svest o tome koliko malo Rusija zapravo donosi Africi u smislu investicija, trgovine, otvaranja radnih mesta ili bezbednosti. Njeno raspoređivanje plaćenika, polarizirajuće dezinformacije, političko uplitanje i opskurni sporazumi o razmeni oružja za resurse znači da Rusija zapravo pojačava nestabilnosti na kontinentu“.

Autor: Aleksandar Ivković