Analiza narativa: „EU kategorizovala Srbiju među divlja plemena“: Anti-evropski narativi tokom izborne kampanje

Novembar 2023.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Anti-evropski narativi tokom izborne kampanje

Kampanja za vanredne parlamentarne i lokalne izbore u Srbiji zvanično je trajala od početka novembra do sredine decembra 2023. godine. Iako spoljnopolitičke teme nisu dominirale ni u kampanji vladajućih partija niti pro-evropske opozicije, stranke desne opozicije su akcenat stavile na njih i veoma oštro kritikovale Evropsku uniju, odbacujući nastavak procesa pristupanja Srbije EU i direktno dovodeći u vezu tzv. francusko-nemački plan sa eventualnim članstvom Srbije u Uniji.

Krajem oktobra i početkom novembra, u trenutku raspisivanja izbora, u poseti Beogradu je boravila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona je tokom razgovora sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, ponovo naglasila važnost sprovođenja Briselskog i Ohridskog sporazuma između Srbije i Kosova. Predsednica Komisije je pritom upotrebila formulaciju de facto priznanje Kosova, koja je u skorijem periodu bila češće prisutna u retorici evropskih zvaničnika, iako njeno suštinsko značenje nije precizirano i izaziva različita tumačenja. Deo desnih opozicionih partija je ovo takođe iskoristio kao element na kome je bazirana predizborna kampanja.

Ovi događaji su bili povod za obnavljanje ranije izgrađenih narativa, u delu desno i pro-ruski orjentisane javnosti i medija tokom novembra meseca, o nefer tretmanu Evropske unije prema Srbiji i konstantnom pritisku koji EU može „još uvek samo na Srbiji da demonstrira.“

„EU nije u stanju da garantuje ništa“ i „iživljava se jedino nad Srbijom“

U nizu tekstova i analiza koji promovišu ove narative, posebno su ilustrativni oni na portalu Srbin.info, koji se najfrekventnije bavio ovom temom. Pod naslovom „Evropska unija može da se iživljava jedino nad nama,“ Srbin.info prenosi reči sagovornika koji ukazuju da je EU postala drugorazredna sila i da nigde ne može da sprovodi svoje interese osim u Srbiji. Dodaje se da „Evropska unija očigledno jedino može da se iživljava na nama…. to je bespersepktivna organizacija… od Evropske unije nema ništa ni za samu EU.“

Istaknuto je i kako predsednica Komisije u ime EU praktično zahteva priznanje Kosova, kao vid poniženja za državu Srbiju, pri čemu su predstavnici srpskih vlasti ćutali na izrečene zahteve evropskih zvaničnika.

U sličnom tonu se izveštava i o izjavi opozicionog političara i nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, koji je istakao da EU nudi iluziju u zamenu za priznanje Kosova. Naglašeno je da „Evropska unija traži od Srbije stvarno priznavanja Kosova kao nezavisne države, a zauzvrat joj nudi privremeni nastavak iluzije da će postati članica Unije.“ Pri tome se u tekstu sugeriše da Srbija ne bi bila primljena u EU čak ni u ovom slučaju. Portal Srbin.info piše nadalje, komentarišući Jeremićevu izjavu, da bi Srbija trebalo da redefiniše svoje odnose sa Evropskom unijom.

Ishode posete Fon der Lajen Srbiji u datom ključu tumače i drugi nacionalistički i pro-ruski orjentisani mediji. U autorskom tekstu za Novu srpsku političku misao se tvrdi da pregovori sa EU moraju biti prekinuti jer nije u stanju da išta garantuje (Srbiji). Ističe se da je „EU nedvosmisleno dokazala da je potpuno beskorisna kao posrednik u pregovorima…ili potpuno beskorisna Srbiji, čije je probleme za deset godina samo povećavala.“ Dodatno je apostrofirano, na tragu navedenih narativa, da „EU ne može nikome da garantuje ništa…evropski zvaničnici izlaze u javnosti i traže nove ustupke od Srbije kako bi Priština ispunila obaveze na koje se već (ranije) obavezala.“

Na portalu na srpskom jeziku ruskog državnog Sputnik se piše da je francusko-nemački plan (za Kosovo) postao nova i jedina platforma EU. Autor sugeriše da je „EU kategorizovala Srbiju među divlja plemena…za nju nikakva pravila ne važe, pa se zato i otvoreno može pozivati srpsko rukovodstvo da faktički prizna Kosovo.“ Upućena je i eksplicitna poruka da odbrana slobode za Srbiju postaje beskompromisna borba protiv EU i da Unija nepovratno gubi Srbiju.

Još jedan povezani narativ koji je bio primetan tokom novembra u delu medija na srpskom jeziku jeste da Srbija nema dovoljno koristi od procesa pristupanja Evropskoj uniji, tj. postavljano je pitanje „čemu više Evropska unija.“ Nagoveštavano je u analizi da „nikakvu veliku korist i nikakav veći ugled Srbija nije dobila zbog proces pristupanja EU,“ te da je „novac koji je pristizao iz EU fondova imao skupu društvenu cenu po srpsko društvo.“ Implicira se, nadalje, kako se pojavljuju realne i kredibilne alternative za Srbiju u odnosu na „evrocentrizam.“

Evropska unija i dalje najvažniji partner Srbije

 Kada su u pitanju rezultati dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije u proteklih 12 godina, koliko čitav proces traje, činjenica je da su oni ograničeni i da je značajan broj elemenata sporazuma ostao nesproveden. Uz odgovornost Unije, tome su doprinosile i složenije međunarodne okolnosti, aktivnosti drugih aktera, ali ponajviše neaktivnost i nedostatak suštinske političke volje dve strane – srpske i kosovske – da realizuju u potpunosti dogovore.

U pogledu „nove platforme“ za nastavak dijaloga, deo domaćih medija nastavlja da je pogrešno označava kao francusko-nemački plan, budući da je to usaglašeno na nivou EU i preraslo je u tzv. evropski predlog za Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji su dvojica lidera – Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti – prihvatili u Briselu u februaru 2023. godine. Mesec dana kasnije u Ohridu je dogovoren Aneks sporazuma, koji sadrži korake u implementaciji i tada je navedeno u datom dokumentu da će merila u poglavlju 35 pregovora Srbije sa EU biti izmenjena kako bi sprovođenje (Briselsko-Ohridskog) sporazuma bilo inkorporirano. Stoga, aktuelizovani zahtevi za realizacijom sporazuma ne predstavljaju nikakve nove EU zahteve ili proizvoljne ustupke koji se od Srbije traže, kako se to predstavljalo u delu domaće javnosti.

Dodatno, postoje razlike u interpretacijama dometa Briselsko-Ohridskog sporazuma u kontekstu eventualnog priznanja nezavisnosti, pri čemu brojni eksperti sugerišu i da je aktuelni koncept de facto priznanja koji EU zvaničnici pominju izrazito sporan u međunarodnom pravu, te da se u većoj meri radi o vrsti prilagođenog političkog diskursa, koji odgovara pozicijama Prištine, kako bi olakšao ustupke na toj strani, nego obliku formalnog priznanja Kosova.

Sa druge strane, ukupno posmatrano odnosi Srbije i Evropske unije su doista kompleksni – proces evrointegracija traje preko dve decenije, sa fazama uspona, padova i aktuelnog zastoja – ali u datom periodu nekoliko činjenica je ostalo konstantno i one ilustruju i dalje dominantan značaj EU za Srbiju. Evropska unija je apsolutno najveći trgovinski partner Srbije, sa udelom od preko 60% u ukupnoj trgovini. Takođe, kompanije iz Evropske unije su najveći investitori u Srbiji, budući da je udeo evropskih investicija u stranim investicijama preko 65%. Konačno, od 2000. godine do danas je Evropska unija najveći donator Srbije sa ukupno doniranim (bespovratnim) sredstvima koja iznose preko 3,5 milijardi evra.

Autor: Igor Mirosavljević