Ilustrativna slika kreirana korišćenjem Microsoft Copilot-a
Poglavlje 31 pregovora o pridruživanju EU obuhvata Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (ZBOP), uključujući saradnju u oblasti odbrane, režim sankcija i usklađivanje jedne zemlje sa spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije (EU).
Napredak Srbije u ovom poglavlju ostaje jedan od ključnih pokazatelja da li je spremna da pristupi EU ili ne.
Izveštaj Evropske komisije o proširenju za 2025. razlikuje se od onih objavljenih za 2024. i 2023. u pogledu:
Jezika i okvira analize: u izveštaju za 2025. upotrebljen je oštriji jezik, a ograničeni napredak Srbije prikazan kao strateški problem za bezbednost EU. Ovo je značajna razlika u odnosu na izveštaj za 2024, u kome je navedeno kako „nema napretka“, dok je fokus bio na vezama Srbije sa Rusijom i Kinom; odnosno izveštaj za 2023, u kojem je niska stopa usklađenosti i neispunjene obaveze proistekle iz dijaloga sa Kosovom razmatrana van šireg bezbednosnog konteksta.
Procenta usklađenosti sa ZBOP EU: kao što je navedeno u našem izveštaju iz septembra, u 2025. stopa usklađenosti Srbije pala je na 52%, nasuprot određenom poboljšanju koje je zabeleženo 2024. (59%). Očekivano, ovaj pad je povezan sa odbijanjem Srbije da se usaglasi sa novim sankcijama EU izrečenim Rusiji i Kini.
Dimenzija bezbednosti i odbrane: u novom izveštaju uvedene su kao prioritetne teme hibridnih pretnji, stranog mešanja i pitanje otpornosti društva (eng. resilience).
Srbija će se ubuduće smatrati onoliko kredibilnom koliko se sa EU bude usklađivala u oblasti spoljne, bezbednosne i politike odbrane.
Zašto je ova promena važna?
Spoljna politika Srbije se sada ocenjuje prema tome kako utiče na bezbednosnu arhitekturu EU. Uključivanje hibridnih pretnji i pitanja otpornosti odraz je zabrinutosti EU zbog opaženih problema na Zapadnom Balkanu.
Koje su implikacije po kandidaturu Srbije?
Politička cena neusaglašavanja biće veća. Balansiranje između Istoka i Zapada sve je teže, dok se manevarski prostor smanjuje.
Dalja bezbednosna integracija moraće da sačeka promenu stava Srbije. Budući napredak pretpostavljaće ne samo formalnu usklađenost, već i aktivno učešće u bezbednosnim inicijativama EU. Učešće u EDA i CSDP neće biti dovoljno.
Slično nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta, izveštaj za 2025. predstavlja signal nove faze u odnosima EU i Srbije. Buduća strateška opredeljenja Srbije biće ta koja će odrediti da li ona može da ispuni očekivanja u poglavlju 31, ili ne.