Od 1. januara 2022. do 31. decembra 2022. EU je izdala 136 deklaracija za u kojima je pozvala kandidate, potencijalne kandidate i partnerske zemlje da se usklade. Srbija se uskladila sa ukupno 65 deklaracija, kao i sa merama koji su proizilazile iz njih. To znači da tokom 2022. godine stopa usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) EU iznos samo 48 odsto.
Napredak koji je Srbija ostvarila u pogledu usklađivanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU 2021. godine (stopa usklađenosti je bila 62 odsto) praktično je poništen ruskim priznanjem nezavisnosti dveju tzv. Republika u Donbasu (u daljem tekstu „DNR” i „LNR”) 22. februara i invazijom na Ukrajinu koja je počela 24. februara. Rat u Ukrajini se nastavio tokom 2022, i Srbija je nastavila da održava poziciju neusklađivanja sa restriktivnim merama EU protiv Rusije, koje je Unija značajno uvećala kroz dodatnih devet paketa sankcija.
S druge strane, vredi napomenuti da su procenti usklađenosti samo opisna kategorija koja ukazuje na opšti trend usklađenosti, dok su teme sa kojima Srbija nije uspela da se uskladi, suštinski mnogo bitnije. Spoljnopolitičke deklaracije i mere sadržane u njima mogu da obuhvataju širok spektar pitanja, važna za EU i njene države članice. Te teme obuhvataju različita pitanja, od nametanja, izmene ili obnavljanja restriktivnih mera protiv određenih zemalja do deklaracija kojim je EU obeležavala značajne međunarodne datume. Naravno, najvažniji su oni koji se odnose na pitanja od direktnog značaja za bezbednost EU i njenih država članica. Stoga EU i njene države članice pomno prate usklađivanje sa ključnim pitanjima za poziciju Unije u svetu i njenim proklamovanim spoljnopolitičkim ciljevima. U tom kontekstu, razmatra se usklađivanje Srbije i drugih zemalja kandidata i partnera.
Kao što je to bio slučaj i ranije, Srbija se nije usklađivala sa onim deklaracijama i merama koje su za temu imale Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu, njihove državljane ili interese. Jedan od glavnih razloga za ovakav stav je pitanje Kosova, a Srbija i dalje računa na podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima.
Grupisano po temama, situacija sa deklaracijama sa kojima se Srbija nije uskladila je sledeća: 29 deklaracija se odnosi na situaciju u Ukrajini pre i posle 24. februara 2022. i rusku invaziju, dok se 1 deklaracija se odnosi na situaciju u samoj Rusiji; 6 deklaracija su na temu Belorusije (odnosno u vezi sa njenom ulogom u ratu u Ukrajini); 4 u vezi sa Iranom; 3 u vezi sa kršenjem Konvencije o hemijskom oružju; po 2 u vezi sa mehanizmom EU za uvođenje restriktivnih mera povodom ozbiljnih kršenja i zloupotreba ljudskih prava, Libijom i obeležavanjem značajnih međunarodnih datuma; i po jedna u vezi sa Kinom i sajber napadima.
Za neke od mera, Srbija je u teškoj poziciji jer dotiču pitanja vezana za problematični srpsko-ruski energetski sporazum iz 2008. godine, koji je suštinski omogućio prodor Rusije u srpski naftni i gasni sektor. Na primer, nekoliko subjekata u zajedničkom vlasništvu Srbije i Rusije, kao što su Naftna industrija Srbije ili osiguravajuća kompanija Sogaz, potpadaju pod sankcije EU. Ali što se tiče ostalih, čini se da nema nikakvog očiglednog razloga, osim simpatija stanovništva, podstaknutog sa skoro 12 godina širenja proruskih informacija od strane nekih od najuticajnih medija, kao i činjenica da je Rusija podržavala poziciju Beograda oko pitanja Kosova.
Takođe važno istaći da se Srbija prvi put u poslednjih dvanaest godina uskladila sa nekim od deklaracija i mera usmerenih protiv Rusije. Pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Srbija se uskladila sa tri „političke“ deklaracije: prvom protiv ruskih sajber-napada na Ukrajinu, drugom u podršci pružanja usluga diplomatskog prisustva EU u glavnom gradu Ukrajine Kijevu i konačno, samo par dana pre invazije, protiv gomilanja ruske vojske na granicama sa Ukrajinom. I Srbija se takođe uskladila sa deklaracijom protiv priznanja nezavisnosti „DNR“ i „LNR“ 22. februara. EU je 12. marta objavila da se Srbija, između ostalih partnerskih država, uskladila sa revizijom sankcija bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i drugim povezanim licima, koje su inicijalno uspostavljene odlukom Saveta EU br. 119 iz 2014. godine je datum prvih sankcija EU u vezi sa Rusijom koje je Srbija uvela. Ovo su prve sankcije EU povezane sa Ruskom Federacijom sa kojima se Srbija uskladila. Zanimljivo je da je odluka EU usvojena 3. marta, a čini se da se Srbija s njom uskladila pred posetu nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok Srbiji 11. marta.
Nakon toga, Srbija se uskladila sa deklaracijom objavljenom 10. maja kojom se osuđuje još jedan ruski sajber napad na Ukrajinu, kao i sa deklaracijom od 3. juna koji osuđuje različite pokušaje Rusije da nasilno integriše delove ukrajinske teritorije, ne samo Lugansk i Donjeck, već i Herson i Zaporožje. Pored prvog usklađivanja sa sankcijama EU, vredi napomenuti da se Srbija prvi put pridružila deklaracijama EU koje se odnose na ruske sajber operacije (kao što je prethodno navedeno, kasnije nije uspela da se uskladi sa drugom deklaracijom izdatom 19. jula koja se bavila skoro potpuno istom temom – sajber napadom na Ukrajinu u januaru i napadom na satelit KE-SAT). Što je još važnije, Srbija je pokušala da dokaže da podržava Ukrajinu u pogledu njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i konzistentno se usklađivala sa deklaracijama u kojima se izražavao politički protest protiv pokušaja Rusije da odvoji delove ukrajinske teritorije. Konačno, Srbija se uskladila sa deklaracijom EU od 28. septembra 2022. Kojom se osuđuju lažni „referendumi“ organizovani u okupiranim delovima četiri ukrajinska regiona: Donjecku, Hersonu, Lugansku i Zaporožju.
Konačno, Srbija se nije uskladila sa tri „političke“ deklaracije vezane za važne datume i godišnjica. Prva je bila deklaracija od 29. aprila kojom je EU obeležila 25. godišnjicu Konvencije o hemijskom oružju, dok je drugom obeležila Svetski dan slobode medija – 3. maj 2022. godine. Obe deklaracije eksplicitno pominju Rusiju i njene postupke, što je najverovatnije razlog zašto se Srbija nije pridružila. Konačno, Srbija se nije uskladila sa deklaracijom povodom Dana ljudskih prava, 10. decembra 2022, najverovatnije zato što su spomenuta kršenja ljudskih prava u Rusiji i Ukrajini.
Osim Rusije, najvažnija tema EU deklaracija sa kojima se Srbija uglavnom nije usklađivala bila je Belorusija. Situacija sa usklađivanjem Srbije sa deklaracijama oko Belorusije je čudna. Srbija se nije uskladila sa šest deklaracija koje su bile revizije ili proširenja restriktivnih mera koje su prvobitno uvedene odlukom Saveta EU br. 624 iz 2012 (koje su sada proširene kroz tri paketa sankcija), koje su, kao i u slučaju Rusije, od ciljanih postale kaznene. Međutim, Srbija je uskladila sa prvom revizijom restriktivnih mera koje su objavljene deklaracijom 12. januara. Potom je Srbija propustila da se uskladi sa četiri deklaracije koje su proširile restriktivne mere, da bi se uskladila sa deklaracijom objavljenom 22. aprila o dodatnim restriktivnim merama usmerenim ka beloruskom finansijskom i transportnom sektoru. Ovo poslednje usaglašavanje bi trebalo da znači da se Srbija uskladila sa svim prethodnim proširenjima i dopunama. Nakon ove, Srbija se ponovo nije uskladila sa dve deklaracije koje su objavljene 10. juna. Izgleda da Srbija pokušava da „igra na dva koloseka” i šalje poruke i Briselu i Moskvi/Minsku da odmerava svoje korake. U drugoj polovini godine, Srbija se nije uskladila sa političkom deklaracijom povodom obeležavanja druge godišnjice „lažnih predsedničkih izbora“ u Belorusiji, kako ih je EU nazvala u dokumentu. Ovo je takođe zanimljiv slučaj, jer se Srbija uskladila sa originalnim političkim deklaracijama izdatim u znak protesta protiv sprovođenja izbornog procesa u Belorusiji i krivičnog gonjenja opozicije 2020. godine. Takođe, Srbija se 2021. godine uskladila sa deklaracijom izdatom na prvu godišnjicu izbora, osuđujući „lažne“ izbore.
Srbija se takođe nije uskladila sa četiri obnove odnosno dopune sankcija koje su usmerene protiv Irana.
Konačno, Srbija se nije uskladila sa jedinom deklaracijom EU u ovom periodu čija je tema bila Kina. Deklaracijom je izražen protest zbog načina održavanja prvih izbora u Hong Kongu nakon usvajanja Zakona o nacionalnoj bezbednosti. Imajući u vidu da se Srbija nije uskladila sa deklaracijama koje su se bavile sličnim temama prethodnih godina i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u otvorenom pismu javno podržao politiku Kine u tom pogledu, neusklađivanje nije predstavljalo iznenađenje.
Međutim, vredi navesti teme deklaracija i mera sa kojima se Srbija uskladila. Srbija se uskladila sa političkim deklaracijama koje su za svoje teme imale sledeće zemlje/oblasti: Belorusija, Kazahstan, Mali, Rusija, Mjanmar/Burma, Tunis, Zimbabve, Severna Koreja, Avganistan, Kuba, Šri Lanka, obeležavanje važnih međunarodnih datuma, Liban, Etiopija, Venecuela i DR Kongo. Srbija je takođe usklađena sa restriktivnim merama koje se primenjuju na sledeće zemlje/oblasti: Sirija, Gvineja, Mali, Rusija/Ukrajina, Mjanmar/Burma, Nikaragva, terorističke aktivnosti, ISIS/Al-Kaida, Severna Koreja, Južni Sudan i Liban.
Usklađivanje drugih država sa spoljnopolitičkim deklaracijama
U 2022. godini, za razliku od prethodne godine, Srbija je imala najmanji nivo usklađenosti među kandidatima i potencijalnim kandidatima sa Zapadnog Balkana. Začudo, s obzirom na složen način odlučivanja u Bosni i Hercegovini, nivo usklađenosti ove države je bio 82 odsto, što predstavlja ogroman napredak od prošlogodišnjih 35 odsto. Pristup Bosne i Hercegovine situaciji u Ukrajini godinama je bio dvosmislen, ali je 2022. godine počela da se usklađuje sa restriktivnim merama EU protiv Rusije.
Sve ostale tri države kandidata sa Zapadnog Balkana imaju stopu usklađenosti od preko 90 odsto, dok Albanija i Crna Gora imaju 100 odsto usklađenosti svoje spoljne politike sa EU. Kao i obično, rezultat Turske je bio loš, sa samo 8% usklađenosti. Međutim, Turska je specifičan slučaj, pošto je njen proces pristupanja drugačiji (u suštini zamrznut), dok je sama Ankara najavila da neće uvoditi sankcije Rusiji „jer neko mora da nastavi sa uloga pregovarača i posrednika“ sa Moskvom. Stopa usklađenosti država Evropskog ekonomskog prostora je takođe značajno veća od Srbije – preko 90%.
Takođe, dva nova kandidata za članstvo koji pripadaju programu EU Istočno partnerstvo imala su veću stopu usklađenosti, Ukrajina sa 93 i Moldavija sa 57 odsto. Gruzija, koja je postala potencijalni kandidat, imala je stopu usklađenosti od 43 odsto. Jermenija, koja je u mnogome zavisna od Rusije, imajući u vidu poslednji sukob u Nagorno-Karabahu, imala je stopu usklađenosti od samo 7 odsto. Azerbejdžan se nije uskladio ni sa jednom od deklaracija.
Kompletnu publikaciju sa tabelarnim prikazom usklađivanja možete pogledati ovde – Analiza uklađenosti 2022.