Analysis of the News “NEW TERRIBLE PRESSURE ON BELGRADE FROM BERLIN!”

May 2022

As part of the program Regional Initiative to Combat Disinformation, it is our great pleasure to present you a new analyses of fake news and disinformation narratives.

NEW TERRIBLE PRESSURE ON BELGRADE FROM BERLIN! Either impose sanctions or there is no money from the EU!

https://informer.rs/vesti/politika/703342/pritisak-beograd-berlin

Currently the text is available only in Serbian.

 

Jedan od predominantnih narativa u srpskom tabloidnom izveštavanju jeste onaj koji Evropsku uniju i zemlje članice Unije predstavlja u svetlu zlonamernog, bespredmetnog ucenjivanja i uslovljavanja dok je Srbija sa druge strane žrtva ovakvog ophođenja od strane zapadnih zemalja. Takav narativ upravo vidimo i u samom naslovu ove vesti.

Naime, vest na senzacionalistički način prenosi kako Nemačka pritiska, preti i ucenjuje Srbiju da uvede sankcije Rusiji, a ukoliko se to ne desi, neće više biti u mogućnosti da dobija pomoć od Evropske unije. „Nemačka ne prestaje da pritiska Srbiju da uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini, a poslanici Bundestaga su pred Beograd postavili direktnu ucenu: ili uvedite sankcije ili više nema para iz EU! Nemački parlament traži od Brisela da se državama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji koje odbijaju da uvedu sankcije Moskvi oteža pristup evropskim fondovima!?! Iako se u nemačkom dokumentu ne pominje direktno Srbija, jasno je da se ucena odnosi na Beograd jer je naša država jedina ‘zemlja kandidat’ koja još nije politički zaratila sa Rusijom.“

Iako vrlo oštrim i negativnim rečnikom, tekst prenosi da Nemačka „pritiska, postavlja direktnu ucenu“ traži da se „politički zarati sa Rusijom“, vest na koju se ovaj tekst oslanja zapravo govori o tome da je Bundestag dao smernice vladi Nemačke da unutar institucija EU predloži i preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za zemlje kandidate. Ovakav postupak jedne države članice nije ni iznenađujuć ni neočekivan, naprotiv potpuno je prirodan i logičan sled događaja da se pitanje korišćenja fondova EU od strane trećih zemalja preispita u svetlu trenutne vanredne situacije u Evropi. Države kandidati za članstvo po prirodi stvari reba da se usaglase sa politikama i stavovima organizacije čiji deo teže da postanu.

Vest dalje navodi kako Nemačka nama na ovaj način želi da uskrati razvoj. Postavlja se pitanje da, ukoliko evropski fondovi za Srbiju znače razvoj, zbog čega se Srbija odriče sopstvenog razvoja? Iako vest pokušava da izjednači posledice koje bi ovakvi koraci imali po Srbije i po zemlje članice EU, istina je da bi Srbija bila u nemerljivo većem gubitku budući da je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije upravo EU. Kako istraživanja pokazuju, zemlje članice Evropske unije čine više od 60% ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije sa drugim zemljama. Ukupan obim trovinske razmene sa zemljama EU je 9,6 puta veći nego sa Rusijom i 13,6 puta veći nego sa Kinom.[1]

„Nemačka, odnosno Evropa, uskratila bi nam razvoj, ali bi i sebe lišila brojnih ekonomskih benefita koje ima u trgovinskoj razmeni sa našom državom… U ekonomiji su ovakve političke odluke uvek dvosmerne ulice. Nadamo se da će postojati dovoljno razuma kod političkih evropskih elita i da će definisati političke odluke koje će imati najmanje štete po ekonomije zemalja Zapadnog Balkana, ali i EU.“

Iako se u prvom delu vesti nenamerno provlači da fondovi EU za Srbiju znače razvoj, nastavak vesti prenosi ocenu politikologa Aleksandra Pavića da je EU brod koji tone i da Srbija ne dobija apsolutno ništa od Unije, a članstvo se potpuno obezvređuje.

„Pristup raznim evrofondovima biće otežan svima u EU i izvan nje, jer taj savez tone u doboku ekonomsku i socijalnu krizu zbog sulude politike sankcija protiv Rusije. Za ‘privilegiju’ da se ukrca na EU brod koji tone Srbiji se ‘velikodušno’ nudi da se odrekne vekovnog saveznika koji štiti pravni status KiM unutar Srbije i Republike Srpske unutar Dejtonskog sporazuma. Zauzvrat, Evropa ne nudi apsolutno ništa – samo ‘moguće’ članstvo jednog dana, a možda ni tada…“

Kao što smo napomenuli, generalni narativ o EU u tabloidnim medijima jeste da se ona bavi politikom pritisaka i ucena, dok se Srbija predstavlja kao žrtva takve surove, neopravdane politike. Ipak, politika Srbije da sedi na više stolica istovremeno nije dugoročno ni održiva ni isplativa. Kako se sve češće govori, ovakav pristup Srbiji donosi ništa drugo do da je na međunarodnoj sceni viđena kao zapad istoku i istok zapadu. Apsurdno je da deklarativno idemo prema članstvu u Evropskoj uniji, ali da ne želimo da se uskladimo sa njenim politikama i stavovima. Mi želimo fondove i novac koji dolazi iz Unije, ali ne i da se svrstamo na stranu evropskih vrednosti i principa.

Ovaj tekst je napisan u okviru Regionalne inicijative za borbu protiv dezinformacija.

 

[1] https://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/evropska-unija-ubedljivo-najveci-trgovinski-partner-srbije/765

https://europa.rs/trgovina/