Фебруар 2025.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
Србијо, одлучи се! Почиње 21. век – хоћеш ли на страну победника или у нову националну трагедију
„Хоће ли Срби, као у 20. веку, сада када се поново рађа нови свет, добровољно прећи из табора победника у мрачни амбис поражених снага и доживети нову националну катастрофу?“, започиње вест на порталу Спутник овим питањем. Иако је очигледно да Србија и даље нема јасно дефинисану спољну политику, а позната је по често критикованој политици „седења на две столице“, важно је напоменути да су сви званични документи Републике Србије, укључујући Стратегију националне безбедности, као један од кључних циљева поставили приступање Европској унији.
Мултилатерализам је свакако обележио 21. век, међутим доста се говори о томе да Америка руши ове темеље, а текст на Спутнику само додатно појачава ове наративе додајући да „Америка најављује разарање чак и Уједињених нација и са гађењем и презиром гледа и на само постојање Европске уније“. У том контексту, аутор критикује Србију која је на путу евроинтеграција, иако њен званични спољнополитички курс да се придружи европској заједници.
Про-руски медији често повезују пут Србије ка Европској унији са признавањем Косова. Важно је истаћи да улазак Србије у Европску унију не подразумева признање Косова и да се такав наратив често злоупотребљава од стране про-руских медија како би створио негативну медијску слику о Европској унији и уопштено процесу евроинтеграција.
Аутор портала Спутник у овом тексту, поред критике спољно-политичког курса Србије, осврнуо се и на ситуацију у Босни и Херцеговини, посебно на питање Републике Српске. У његовим речима, јасно се оцртавају сепаратистичке тежње: „Да ли је време и да Београд отворено крене у коначну одбрану оног што је наше? Републике Српске која може бити или уважена и равноправна унутар БиХ на темељу Дејтона или, у противном, заштићена и придружена Републици Србији?“ Овакви предлози представљају озбиљан изазов стабилности у региону, јер позивају на кршење Дејтонског мировног споразума, који је основни оквир за функционисање Босне и Херцеговине.
Аутор се такође осврнуо на деловање УСАИД-а, тврдећи да је ова организација „давала милијарде долара медијима и невладиним организацијама да тоталитарно и криминално шире ‘демократију’ и ‘нове вредности’ у свету“. Овај став подразумева критику страних утицаја на унутрашње послове земаља, али аутор занемарује чињеницу да је УСАИД, осим што је финансирао невладине организације, значајно улагао и у државне пројекте, подржавајући институције, владавину права и економски развој у Србији. Ова помоћ имала је за циљ јачање демократских структура и допринос развоју земље. Такође, ауторова тврдња о „криминалном ширењу демократије“ остаје нејасна, јер је демократија универзална вредност која је део савремених политичких система. Република Србија, према свим званичним документима, сама себе описује као демократску државу.
„Нови историјски тренутак дочекујемо у унутрашњим поделама, пилићарским ратовима, блокадама и догађањима народа на свим странама. У буци и бесу. На ивици грађанског рата.“, наводи аутор служећи се неистинама и хиперболом. Очигледно је да је текст написан у циљу ширења страха међу грађанима, где је стање у држави описано тако да ће Србија пропасти ако се одмах не одлучи да се приклони Русији, што је апсурдно на много нивоа.
Међународни односи су веома комплексни и не могу се поједноставити на начин на који их приказује овај текст. Чини се да је у Србији постало уобичајено веровање да је страни фактор одговоран за све лоше што се догодило у земљи, док унутрашња политика остаје по страни. Међутим, истина је да Републику Србију неће спасити нико, уколико се не спроведу потребне унутрашње и структурне промене, а институције не почну ефикасно да обављају свој посао. За то се студенти већ месецима боре, и то није грађански рат, већ борба за ефикасно функционисање државног система.
Аутор: Наташа Станојевић