Улазак у чланство Светске трговинске организације (у којој се налази више од 90% међународно признатих држава и царинских територија, укључујући ту и саму Европску унију) представља услов за успешно затварање претприступних преговора у Поглављу 30 (Економски односи са иностранством) које Србија води са Европском унијом. Иако се ово поглавље експлицитно не бави генетички модификованим организмима, међународна правила трговине не дозвољавају опште забране промета, попут оне која је у Србији уведена Законом о генетички модификованим организмима из 2009. године.
Стога нам је намера да овом публикацијом представимо могућности које нуде међународни стандарди, и помоћу којих Србија може истовремено и да испуни услове из претприступних преговора са Светском трговинском организацијим и Европском унијом и да одговори на дилеме грађана наше државе. Управо ови међународни стандарди омогућују Србији да успостави систем који би укинуо општу забрану трговине овим производима, али и омогућио да на политички мудар начин успостави адекватни рестриктивни систем који би на свим нивоима максимално ограничио трговину производима који садрже генетички модификоване организме и омогућио Србији да забрани комерцијалну култивацију генетички модификованих усева на начин на који то чине земље чланице Европске уније.
Доступно само на српском језику