Регионални актери у области сајбер безбедности не сматрају Западни Балкан примарном метом било ког актера који представља потенцијалну претњу. Уместо тога, напади и инциденти се доживљавају као колатерална штета напада усмерених на друге примарне мете. Поред тога, заинтересоване стране нису идентификовале злонамерне актере специфичне за регион или развој сајбер безбедности, ипак, то не искључује могућност да се регионална димензија сајбер претњи појави у блиској будућности, с обзиром на темпо дигитализације и геополитички развој.
Ово су неки од главних налаза Извештаја о екосистему сајбер безбедности, који мапира сајбер претње на Западном Балкану, идентификујући кључне ризике, претње, врсте инцидената и напада и, где је могуће, актере претњи. По налогу Владе Уједињеног Краљевства, Извештај су заједно припремили PwC, фокусирајуц́и се на глобалну и регионалну претњу, и ISAC фонд, пружајући геополитички контекст за сваку од економија Западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Северна Македонија и Србија).
Извештај показује да претње сајбер безбедности са којима се суочавају привреде Западног Балкана углавном одражавају глобалне претње. Стални пораст дигиталне активности, убрзан глобалном пандемијом, довео је до већег броја извештаја о инцидентима које примају националне власти. Такође, све више се мањи актери, као што су мала и средња предузећа, медијски актери и организације цивилног друштва сусрећу са сајбер претњама. Напади постају све софистициранији, уз боље прилагођавање злонамерног садржаја локалним језицима и контексту. Тренутно, сајбер криминал се сматра главном претњом, са малвером, фишингом, рансомвером и, у извесној мери, дистрибуираним ускраћивањем услуге (ДДоС) као најчешћим типовима напада.
Извештај такође даје препоруке о акцијама које треба предузети у циљу неговања веће сајбер отпорности на Западном Балкану.
Анализа је доступна само на енглеском језику.