Од 1. јануара 2022. до 31. децембра 2022. ЕУ је издала 136 декларација за у којима је позвала кандидате, потенцијалне кандидате и партнерске земље да се ускладе. Србија се ускладила са укупно 65 декларација, као и са мерама који су произилазиле из њих. То значи да током 2022. године стопа усклађености Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком (ЗСБП) ЕУ износ само 48 одсто.
Напредак који је Србија остварила у погледу усклађивања са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ 2021. године (стопа усклађености је била 62 одсто) практично је поништен руским признањем независности двеју тзв. Република у Донбасу (у даљем тексту „ДНР” и „ЛНР”) 22. фебруара и инвазијом на Украјину која је почела 24. фебруара. Рат у Украјини се наставио током 2022, и Србија је наставила да одржава позицију неусклађивања са рестриктивним мерама ЕУ против Русије, које је Унија значајно увећала кроз додатних девет пакета санкција.
С друге стране, вреди напоменути да су проценти усклађености само описна категорија која указује на општи тренд усклађености, док су теме са којима Србија није успела да се усклади, суштински много битније. Спољнополитичке декларације и мере садржане у њима могу да обухватају широк спектар питања, важна за ЕУ и њене државе чланице. Те теме обухватају различита питања, од наметања, измене или обнављања рестриктивних мера против одређених земаља до декларација којим је ЕУ обележавала значајне међународне датуме. Наравно, најважнији су они који се односе на питања од директног значаја за безбедност ЕУ и њених држава чланица. Стога ЕУ и њене државе чланице помно прате усклађивање са кључним питањима за позицију Уније у свету и њеним прокламованим спољнополитичким циљевима. У том контексту, разматра се усклађивање Србије и других земаља кандидата и партнера.
Као што је то био случај и раније, Србија се није усклађивала са оним декларацијама и мерама које су за тему имале Руску Федерацију и Народну Републику Кину, њихове држављане или интересе. Један од главних разлога за овакав став је питање Косова, а Србија и даље рачуна на подршку и Русије и Кине у различитим међународним форумима.
Груписано по темама, ситуација са декларацијама са којима се Србија није ускладила је следећа: 29 декларација се односи на ситуацију у Украјини пре и после 24. фебруара 2022. и руску инвазију, док се 1 декларација се односи на ситуацију у самој Русији; 6 декларација су на тему Белорусије (односно у вези са њеном улогом у рату у Украјини); 4 у вези са Ираном; 3 у вези са кршењем Конвенције о хемијском оружју; по 2 у вези са механизмом ЕУ за увођење рестриктивних мера поводом озбиљних кршења и злоупотреба људских права, Либијом и обележавањем значајних међународних датума; и по једна у вези са Кином и сајбер нападима.
За неке од мера, Србија је у тешкој позицији јер дотичу питања везана за проблематични српско-руски енергетски споразум из 2008. године, који је суштински омогућио продор Русије у српски нафтни и гасни сектор. На пример, неколико субјеката у заједничком власништву Србије и Русије, као што су Нафтна индустрија Србије или осигуравајућа компанија Согаз, потпадају под санкције ЕУ. Али што се тиче осталих, чини се да нема никаквог очигледног разлога, осим симпатија становништва, подстакнутог са скоро 12 година ширења проруских информација од стране неких од најутицајних медија, као и чињеница да је Русија подржавала позицију Београда око питања Косова.
Такође важно истаћи да се Србија први пут у последњих дванаест година ускладила са неким од декларација и мера усмерених против Русије. Пре руске инвазије на Украјину 24. фебруара, Србија се ускладила са три „политичке“ декларације: првом против руских сајбер-напада на Украјину, другом у подршци пружања услуга дипломатског присуства ЕУ у главном граду Украјине Кијеву и коначно, само пар дана пре инвазије, против гомилања руске војске на границама са Украјином. И Србија се такође ускладила са декларацијом против признања независности „ДНР“ и „ЛНР“ 22. фебруара. ЕУ је 12. марта објавила да се Србија, између осталих партнерских држава, ускладила са ревизијом санкција бившем председнику Украјине Виктору Јануковичу и другим повезаним лицима, које су иницијално успостављене одлуком Савета ЕУ бр. 119 из 2014. године је датум првих санкција ЕУ у вези са Русијом које је Србија увела. Ово су прве санкције ЕУ повезане са Руском Федерацијом са којима се Србија ускладила. Занимљиво је да је одлука ЕУ усвојена 3. марта, а чини се да се Србија с њом ускладила пред посету немачке министарке спољних послова Аналене Бербок Србији 11. марта.
Након тога, Србија се ускладила са декларацијом објављеном 10. маја којом се осуђује још један руски сајбер напад на Украјину, као и са декларацијом од 3. јуна који осуђује различите покушаје Русије да насилно интегрише делове украјинске територије, не само Луганск и Доњецк, већ и Херсон и Запорожје. Поред првог усклађивања са санкцијама ЕУ, вреди напоменути да се Србија први пут придружила декларацијама ЕУ које се односе на руске сајбер операције (као што је претходно наведено, касније није успела да се усклади са другом декларацијом издатом 19. јула која се бавила скоро потпуно истом темом – сајбер нападом на Украјину у јануару и нападом на сателит КЕ-САТ). Што је још важније, Србија је покушала да докаже да подржава Украјину у погледу њеног територијалног интегритета и суверенитета, и конзистентно се усклађивала са декларацијама у којима се изражавао политички протест против покушаја Русије да одвоји делове украјинске територије. Коначно, Србија се ускладила са декларацијом ЕУ од 28. септембра 2022. Којом се осуђују лажни „референдуми“ организовани у окупираним деловима четири украјинска региона: Доњецку, Херсону, Луганску и Запорожју.
Коначно, Србија се није ускладила са три „политичке“ декларације везане за важне датуме и годишњица. Прва је била декларација од 29. априла којом је ЕУ обележила 25. годишњицу Конвенције о хемијском оружју, док је другом обележила Светски дан слободе медија – 3. мај 2022. године. Обе декларације експлицитно помињу Русију и њене поступке, што је највероватније разлог зашто се Србија није придружила. Коначно, Србија се није ускладила са декларацијом поводом Дана људских права, 10. децембра 2022, највероватније зато што су споменута кршења људских права у Русији и Украјини.
Осим Русије, најважнија тема ЕУ декларација са којима се Србија углавном није усклађивала била је Белорусија. Ситуација са усклађивањем Србије са декларацијама око Белорусије је чудна. Србија се није ускладила са шест декларација које су биле ревизије или проширења рестриктивних мера које су првобитно уведене одлуком Савета ЕУ бр. 624 из 2012 (које су сада проширене кроз три пакета санкција), које су, као и у случају Русије, од циљаних постале казнене. Међутим, Србија је ускладила са првом ревизијом рестриктивних мера које су објављене декларацијом 12. јануара. Потом је Србија пропустила да се усклади са четири декларације које су прошириле рестриктивне мере, да би се ускладила са декларацијом објављеном 22. априла о додатним рестриктивним мерама усмереним ка белоруском финансијском и транспортном сектору. Ово последње усаглашавање би требало да значи да се Србија ускладила са свим претходним проширењима и допунама. Након ове, Србија се поново није ускладила са две декларације које су објављене 10. јуна. Изгледа да Србија покушава да „игра на два колосека” и шаље поруке и Бриселу и Москви/Минску да одмерава своје кораке. У другој половини године, Србија се није ускладила са политичком декларацијом поводом обележавања друге годишњице „лажних председничких избора“ у Белорусији, како их је ЕУ назвала у документу. Ово је такође занимљив случај, јер се Србија ускладила са оригиналним политичким декларацијама издатим у знак протеста против спровођења изборног процеса у Белорусији и кривичног гоњења опозиције 2020. године. Такође, Србија се 2021. године ускладила са декларацијом издатом на прву годишњицу избора, осуђујући „лажне“ изборе.
Србија се такође није ускладила са четири обнове односно допуне санкција које су усмерене против Ирана.
Коначно, Србија се није ускладила са једином декларацијом ЕУ у овом периоду чија је тема била Кина. Декларацијом је изражен протест због начина одржавања првих избора у Хонг Конгу након усвајања Закона о националној безбедности. Имајући у виду да се Србија није ускладила са декларацијама које су се бавиле сличним темама претходних година и да је председник Србије Александар Вучић у отвореном писму јавно подржао политику Кине у том погледу, неусклађивање није представљало изненађење.
Међутим, вреди навести теме декларација и мера са којима се Србија ускладила. Србија се ускладила са политичким декларацијама које су за своје теме имале следеће земље/области: Белорусија, Казахстан, Мали, Русија, Мјанмар/Бурма, Тунис, Зимбабве, Северна Кореја, Авганистан, Куба, Шри Ланка, обележавање важних међународних датума, Либан, Етиопија, Венецуела и ДР Конго. Србија је такође усклађена са рестриктивним мерама које се примењују на следеће земље/области: Сирија, Гвинеја, Мали, Русија/Украјина, Мјанмар/Бурма, Никарагва, терористичке активности, ИСИС/Ал-Каида, Северна Кореја, Јужни Судан и Либан.
Усклађивање других држава са спољнополитичким декларацијама
У 2022. години, за разлику од претходне године, Србија је имала најмањи ниво усклађености међу кандидатима и потенцијалним кандидатима са Западног Балкана. Зачудо, с обзиром на сложен начин одлучивања у Босни и Херцеговини, ниво усклађености ове државе је био 82 одсто, што представља огроман напредак од прошлогодишњих 35 одсто. Приступ Босне и Херцеговине ситуацији у Украјини годинама је био двосмислен, али је 2022. године почела да се усклађује са рестриктивним мерама ЕУ против Русије.
Све остале три државе кандидата са Западног Балкана имају стопу усклађености од преко 90 одсто, док Албанија и Црна Гора имају 100 одсто усклађености своје спољне политике са ЕУ. Као и обично, резултат Турске је био лош, са само 8% усклађености. Међутим, Турска је специфичан случај, пошто је њен процес приступања другачији (у суштини замрзнут), док је сама Анкара најавила да неће уводити санкције Русији „јер неко мора да настави са улога преговарача и посредника“ са Москвом. Стопа усклађености држава Европског економског простора је такође значајно већа од Србије – преко 90%.
Такође, два нова кандидата за чланство који припадају програму ЕУ Источно партнерство имала су већу стопу усклађености, Украјина са 93 и Молдавија са 57 одсто. Грузија, која је постала потенцијални кандидат, имала је стопу усклађености од 43 одсто. Јерменија, која је у многоме зависна од Русије, имајући у виду последњи сукоб у Нагорно-Карабаху, имала је стопу усклађености од само 7 одсто. Азербејџан се није ускладио ни са једном од декларација.
Комплетну публикацију са табеларним приказом усклађивања можете погледати овде – Анализа уклађености 2022.