Од 1. јануара до 30. јуна 2022. Европска унија (ЕУ) издала је укупно 78 спољнополитичких декларација са којима је тражила од држава кандидата за чланство и држава партнера да се ускладе. Од тог броја, Република Србија се ускладила са 34 декларације. То значи да током првих шест месеци 2022. године стопа усклађености Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком (ЗСБП) ЕУ износи 44%.
Напредак који је Србија остварила у погледу усклађивања са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ током претходне две године практично је поништен руским признањем независности Донбаса (у даљем тексту „ДНР” и „ЛНР”) 22. фебруара и инвазијом на Украјину која је почела 24. фебруара. Због ових догађаја, односно због повећања декларација које је ЕУ издала у вези конфликта у Украјини, стопа усклађености Србије је само 44%, што представља пад у односу на прошлогодишњих 61%, па чак и 56% из 2020.
Са друге стране, вреди напоменути да су проценти усклађености само описна категорија која указује на општи тренд усклађености, док су теме са којима Србија није успела да се усклади, суштински много битније. Спољнополитичке декларације и мере садржане у њима могу да обухвате широк спектар питања, важна за ЕУ и њене државе чланице. Те теме обухватају различита питања, од наметања, измене или обнављања рестриктивних мера против одређених земаља до декларација о критичним међународним датумима. Наравно, најважнији су они који се односе на питања од директног значаја за безбедност ЕУ и њених држава чланица. Стога ЕУ и њене државе чланице помно прате усклађивање са кључним питањима за позицију Уније у свету и њеним прокламованим спољнополитичким циљевима. У том контексту, разматра се усаглашавање Србије и других земаља кандидата.
Као што је то био случај и раније, Србија се није усклађивала са оним декларацијама и мерама које су за тему имале Руску Федерацију и Народну Републику Кину, њихове држављане или интересе. Ипак, било је неких корака напред, посебно у вези са Русијом (што ће бити објашњено у наставку), али због озбиљности ситуације у Украјини и ЕУ они нису на одговарајући начин примењени. Ипак, већина декларација и мера са којима се Србија није ускладила била је на овај или онај начин повезана са Русијом, док су остале теме чиниле само мали део укупног броја.
Уколико групишемо по темама, од 44 декларације са којима се Србија није ускладила 29 декларација односи се на ситуацију у Украјини пре и после 24. фебруара 2022. и улогу Русије у њој; 1 декларација односи се на ситуацију у самој Русији; 6 је било у вези са Белорусијом (односно у вези са њеном улогом у рату у Украјини); две декларације односе се на механизам ЕУ за увођење рестриктивних мера о озбиљним кршењима и злоупотребама људских права; и по једна у вези са Ираном, Либијом, Кином, сајбер нападима, , Светским даном слободе медија и Конвенцијом о хемијском оружју.
Као што је познато, ЕУ је увела шест пакета санкција од фебруара до 30. јуна 2022. Иако су званично то и даље „циљане“ санкције, њихов обим сада је толико велик да „више нису паметне и селективне, већ системске и казнене.” После шест пакета, санкције обухватају индивидуалне санкције према одређеним особама и ентитетима, као и рестриктивне мере против финансијског и пословног сектора, енергетског и транспортног сектора, робе двоструке намене и напредне технологије, трговине, искључења Русије из јавних уговора и европских фондова, забране путовања и дезинформисање. Све ове мере су углавном уведене кроз ревизије и допуне одлука Савета ЕУ из 2014. бр. 145 (санкције физичким и правним лицима) и бр. 512 (структурне санкције). Осим овог оквира, било би вредно навести и оне декларације и мере које су ван њега. Прва је „стандардна“ годишња декларација издата 25. фебруара чија је тема руска анексија Крима и Севастопоља и повезана питања. Потом су ту декларације које је Унија објавила у марту и априлу и које обухватају санкције против „ДНР“ и „ЛНР“. Коначно, Србија се није ускладила са декларацијом од 4. априла којом се осуђују ратни злочини у украјинском граду Буча, који су откривени након повлачења руске војске са ових простора крајем марта, након неуспелог покушаја заузимања Кијева. Сходно томе, Србија се такође није ускладила са рестриктивним мерама против особа осумњичених за ове злочине објављене у јуну.
За неке од мера, Србија је у тешкој позицији јер дотичу питања везана за проблематични српскоруски енергетски споразум из 2008. године, који је суштински омогућио продор Русије у српски нафтни и гасни сектор. На пример, неколико субјеката у заједничком власништву Србије и Русије, као што су Нафтна индустрија Србије или осигуравајућа компанија Согаз, потпадају под санкције ЕУ. Али што се тиче осталих, чини се да нема никаквог очигледног разлога, осим симпатија становништва, подстакнутих са скоро 12 година (откако је Приштина унилатерално прогласила независност) ширења проруских информација од стране неких од најутицајних медија, као и чињеница да је Русија подржавала позицију Београда око питања Косова.
Такође, важно је истаћи да се Србија први пут у последњих дванаест година ускладила са неким од декларација и мера усмерених против Русије. Пре руске инвазије на Украјину 24. фебруара, Србија се ускладила са три „политичке“ декларације: првом против руских сајбер-напада на Украјину, другом у подршци пружања услуга дипломатског присуства ЕУ у главном граду Украјине Кијеву и коначно, само пар дана пре инвазије, против гомилања руске војске на границама са Украјином. Србија се такође ускладила и са декларацијом против признавња независности „ДНР“ и „ЛНР“ 22. фебруара. ЕУ је 12. марта објавила да се Србија, између осталих партнерских држава, ускладила са ревизијом санкција бившем председнику Украјине Виктору Јануковичу и другим повезаним лицима, које су иницијално успостављене одлуком Савета ЕУ бр. 119 из 2014. године. Ово су прве санкције ЕУ повезане са Руском Федерацијом са којима се Србија ускладила. Занимљиво је да је одлука ЕУ усвојена 3. марта, а чини се да се Србија с њом ускладила пред посету немачке министарке спољних послова Аналене Бербок Србији 11. марта.
Коначно, Србија се ускладила са декларацијом објављеном 10. маја којом се осуђује још један руски сајбер напад на Украјину, као и са декларацијом од 3. јуна који осуђује различите покушаје Русије да насилно интегрише делове украјинске територије, не само „ЛНР“ и „ДНР“, већ и Херсон и Запорожје. Поред првог усклађивања са санкцијама ЕУ, вреди напоменути да се Србија први пут придружила декларацијама ЕУ које се односе на руске сајбер операције. Што је још важније, Србија је покушала да докаже да подржава Украјину у погледу њеног територијалног интегритета и суверенитета, и конзистентно се усаглашавала са декларацијама у којима се изражавао политички протест против покушаја Русије да одвоји делове украјинске територије.
Већина других декларација, сем оних које су у вези са Белорусијом и Кином, такође су биле повезане са Руском Федерацијом.
Једина декларација у вези са Руском Федерацијом а која није повезана са ситуацијом у Украјини била је декларација од 2. марта о затварању руског опозиционог политичара Алексеја Наваљног, чију је затворску казну Окружни суд у Лефортову продужио на додатних девет година. ЕУ је у истој декларацији такође изразила забринутост због „стања руске демократије и систематског обрачуна који се дешава против цивилног друштва, независних медија и појединачних новинара и бораца за људска права.“
Што се тиче механизма ЕУ за увођење рестриктивних мера о озбиљним кршењима и злоупотребама људских права, ЕУ је у јануару објавила две декларације у вези са рестриктивним мерама против одређених особа осумњичених за озбиљна кршења и злоупотребе људских права. Првом објављеном 13. јануара, проширене су постојеће мере на три особе повезане са Групом “Вагнер” око њиховог ангажмана у Централноафричкој Републици и Сирији. Другом су проширене мере које су првобитно уведене 2020. године на неколико руских (укључујући Чечене) и кинеских држављана.
Декларација чија је тема била Либија са којом се Србија није ускладила такође садржи руску димензију. ЕУ је 31. јануара објавила декларацију којом је додала једну особу под рестриктивне мере уведене 2015. Ова особа је члан Групе “Вагнер” и осумњичена је за умешаност у сукоб у Либији.
Супротно „политичким“ декларацијама у вези са руским сајбер-нападима, Србија се поново није ускладила око рестриктивне мере везане за сајбер нападе, које су декларацијом од 29. Априла продужене на годину дана, обухватајући и неколико руских и кинеских држављана. Србија се такође није ускладила са овим мерама када су првобитно уведене.
Коначно, Србија се није ускладила са две „политичке“ декларације везане за важне датуме и годишњице. Прва је била декларација од 29. априла којом је ЕУ обележила 25. годишњицу Конвенције о хемијском оружју, док је другом обележила Светски дан слободе медија – 3. мај 2022. године. Обе декларације експлицитно помињу Русију и њене поступке, што је највероватније разлог зашто се Србија није придружила.
Осим Русије, једина „европска“ тема ЕУ декларација уз коју се Србија није сврстала је Белорусија. Ситуација са усаглашавањем Србије са декларацијама око Белорусије је чудна. Србија се није ускладила са шест декларација које су биле ревизије или проширења рестриктивних мера које су првобитно уведене одлуком Савета ЕУ бр. 624 из 2012, које су, као и у случају Русије, од циљаних постале казнене. Међутим, Србија ее усагласила са првом ревизијом рестриктивних мера које су објављене декларацијом 12. јануара. Потом је Србија пропустила да се усагласи са четири декларације које су прошириле рестриктивне мере, да би се ускладила са декларацијом објављеном 22. априла о додатним рестриктивним мерама усмереним ка белоруском финансијском и транспортном сектору. Ово последње усаглашавање би требало да значи да се Србија ускладила са свим претходним проширењима и допунама. Након ове, Србија се поново није ускгласила са две декларације које су објављене 10. јуна. Изгледа да Србија покушава да „игра на два колосека” и шаље поруке и Бриселу и Москви/Минску да одмерава своје кораке.
Коначно, Србија се није ускладила са једином декларацијом ЕУ у овом периоду чија је тема била Кина. Декларација је садржавала протест против начина одржавања првих избора у Хонг Конгу након усвајања Закона о националној безбедности. Имајући у виду да се Србија није ускладила са декларацијама које су се бавиле сличним темама претходних година и да је председник Србије Александар Вучић у отвореном писму јавно подржао политику Кине у том погледу, неусклађивање није представљало изненађење.
Усклађивање других држава са спољнополитичким декларацијама
У првој половини 2022, за разлику од претходне године, Србија је имала најмањи ниво усклађености међу кандидатима и потенцијалним кандидатима са Западног Балкана. Зачудо, с обзиром на сложен начин одлучивања у Босни и Херцеговини, ниво усклађености ове државе је био 77%, скоро дупло више од прошлогодишњих 35%.
Све остале три државе кандидати са Западног Балкана имају стопу усклађености од преко 90%, док Албанија и Црна Гора имају 100%усклађености своје спољне политике са ЕУ. Као и обично, резултат Турске је био лош, са само 6% усклађености. Међутим, Турска је специфичан случај јер је њен процес приступања другачији, док је сама Анкара најавила да неће уводити санкције Русији „јер неко мора да настави са улогом преговарача и посредника“ са Москвом. Стопа усклађености држава Европског економског простора је такође значајно већа од Србије – преко 90%. Земље које су чланице иницијативе ЕУ Источно партнерство, имале су мањи степен усклађености (сем Украјине). Молдавија и Грузија, које на својим територијама имају непризнате државе које подржава Русија, поступиле су слично као и Србија, остварајући степен усклађености од отприке 40%. Јерменија, која је у многоме зависна од Русије, имајући ту у виду најновији сукоб у Нагорно-Карабаху, остварила најнижи проценат усклађености од 5%.
Комплетну публикацију са табеларним приказом усклађивања можете погледати овде Анализа усклађености 2022.