Tурбулентне недеље на улицама Србије

Maj 2023.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Tурбулентне недеље на улицама Србије

„Мора све да стане“, једна је од парола протеста које су погодиле Србију претходних недеља. Управо тако је и било. Осим саобраћаја, као да је стало је време, стали су и људи, једни уз друге, по први пут у толиком броју од 2000. године. Слике београдских булевара су убрзо почеле да круже широм света, поставши предмет свакојаких симболика и илустрација, од којих се истиче чувена слика Густава Климта – Поље Мака, коју је употребио историчар Агустин Косовци како би дочарао атмосферу у Србији. Протесте у Србији је покренула трагедија која је задесила основну школу Владислав Рибникар, а у ком је страдало 9 деце и њихов чувар. Ова трагедија уједно представља и окосницу друштва у ком преовладава насиље, и као таква резултирала је вишенедељним протестима који су попут домино ефекта почели да се ређају широм Србије.

8. маја, одржан је први протест под слоганом ’’Србија против насиља’’. Овај протест, настао је као одговор на поменуту трагедију, и масовно убиство које је наступило дан након масакра у школи, а у ком је страдало још 8, и повређено 15 младића и девојака. У претходних десет година у српском друштву су постали стандардизовани разни облици насиља који су присутни у сваком сегменту живота; на националним фреквенцијама, медијима, ријалити програмима, у породици, образовним институцијама, парламенту, па чак и у обраћањима високих званичника. Протести, као такви, објединили су све грађане уз помоћ опозиције, иако организовани без званичног лидера. Од 8. маја, протести су одржавани сваке наредне недеље уз прогресиван раст окупљених за које кружи незванична информација да прелази број од 150.000.

Управо је број окупљених грађана забринуо власт која је преко про-режимских медија покушала да дискредитује, обезвреди, а затим и исмеје број грађана на протестима. Медиј попут Пинка, извештавао је да се на протестима не налази више од 2.000 људи, док су остали попут Телеграфа, Информера и сличних режимских сателита објављивали слике од по 10ак протестаната. Уредник портала Информер, је редовно извештавао у својим, као и у другим медијима да се на улицама налази тек неколицина протестаната, и да опозиција покушава да злоупотреби трагедију. Уз то, сам Председник, Александар Вучић, као и премијерка, Ана Брнабић, објавили су подругљиву слику којом се подсмевају окупљеним грађанима, тврдећи да је број окупљених на протесту фото-монтажа.

Ово је резултирало додатном мобилизацијом становништва широм Србије, те су протести постали распрострањени дуж целе нације. 10. маја је одржан протест у Нишу, где су затражене оставке у складу са главним захтевима протеста, као и укидање таблоида. Затим поновним протестом у Београду 12. маја са истом поруком. 13. маја, протест је проширен на Крагујевац под слоганом „Устала је Србија“.

У Србији су уз помоћ пољопривредника блокирани путеви у околини Новог Сада, Суботице, Зрењанина, Нове Пазове, Раче, Пожаревца, Краљева и многих других градова. Пољопривредници су се прикључили 16. маја протестима, уз додатне захтеве, који се тичу лоше економске ситуације сељака и који су директно упућени премијерки Србије. 17. маја је поновљен, сада већ проширени протест пољопривредника и који додатно укључује Старчево, Омољице, Баваниште, Мрчајевце, Богатиће и многе друге делове Србије фокусиране примарно на пољопривредне делатности. Ови протести су настављени 18. и 19. Маја, након чега је склопљен оквирни договор за испуњење одређених захтева.

Увидевши да протести креирају озбиљан проблем и задају главобољу владајућој коалицији, челници Српске Напредне Странке, на челу са Александром Вучићем су се одлучили за, у Србији познату методу, протестом против протеста. Ова одлука, иако контрадикторна обзиром да је директно усмерена против окупљања грађана који се води под слоганом „Србија против насиља“, свакако није спречила организовање неколицине омањих и једног главног скупа.

19. маја, организован је скуп у Панчеву који је окупио присталице Српске Напредне Странке како би изразили подршку Председнику и припремили организацију великог митинга за 26. мај под слоганом „Србија наде“. До 26. маја, у Београду, су настављени протести грађана и опозиције уз које се прикључио и град Ужице, са значајним бројем окупљених грађана.

За присталице СНС-а дуго ишчекивани 26. мај, ком је претходила мукотрпна организација, и који је укључивао све методе окупљања грађана које су чиниоцима власти биле на располагању, догодио се уз нимало очекиване резултате. Наиме, мобилизација грађана широм Србије је укључивала организацију аутобуског превоза из свих делова Србије, па чак и Срба из околних регија попут Македоније, Косова, и Републике Српске. Организација је подразумевала плаћени долазак, храну, ангажоване су и одређене агенције за филмско статирање које су нудиле плаћене ангажмане за само неколико сати проведених на митингу. За грађане који нису били вољни да присуствују митингу спремљени су откази, уцене и друге врсте дискриминација, на шта указују бројни извори. Са друге стране, јавио се и револт одређеног броја грађана који су покушали да онеспособе долазак на митинг, као на пример забележени инцидент бушења гума аутобуског превозника у Чачку, који је пропраћен увредљивим порукама СНС присталицама.

Скуп „Србија наде’’ је према про-режимским порталима окупила око 200.000 грађана док слике са терена указују на значајно мањи број окупљених него на протестима „Србија против насиља“. Опозициони портали извештавају да се око 50.000 присталица нашло на митингу Александра Вучића, који је у свом завршном говору нагласио да се повлачи са места Председника странке ради оснивања новог покрета. Осим обраћања Председника, на митингу су говорили Министар спољних послова Ивица Дачић, затим министар спољних послова Мађарске, Петер Сијарто, Милан Кнежевић, опозициони политичар и српски националиста из Црне Горе, као и други. Оно што је интересантно је да је наратив говорника, нарочито Министра Ивице Дачића, рехабилитовао лик и дело Слободана Милошевића, као великог политичара и човека чију је политику неопходно следити.

С обзиром да захтеви опозиционог протеста „Србија против насиља“ и даље нису испуњени, протести су настављени 27. маја, само дан након скупа СНС. Протест је за разлику од претходних који су били усмерени ка мосту „Газела“ за циљ имао креирање прстена око Радио Телевизије Србије. Рута је укључивала окупирање свих улица око саме зграде РТС-а, који је упркос временским неприликама окупио велики број грађана. Демонстранти су пред зградом РТС-а захтевали оставке руководства и објективно извештавање о протестима који се недељама уназад одржавају у главном граду Србије. Можда неочекивано ударне вести РТС-а, Дневник 2 су почеле извештавањем о протесту око зграде РТС-а. Остали захтеви укључују: Смену чланова регулаторне агенције за електронске медије (РЕМ), одузимање националних фреквенција телевизијама Пинк и Happy, укидање ријалитија и других програма који промовишу насиље, гашење таблоида који пропагирају насиље и крше кодекс, оставка министра полиције, као и директора Безбедносно информативне агенције.

Следећи протести „Србија против насиља“ оригинално заказани за петак 02. јуна померени су за суботу 03. јуна услед организације скупа под називом „Стоп насиљу над Србима на Косову и Метохији“ који је најављен током блокаде аутопута 29. маја од стране стотинак присталица и припадника екстремно десничарских организација. Занимљиво је да су организатори скупа посвећеном Косову као реакцију на померање протеста против насиља донели одлуку да такође помере свој протест за исти дан и време.

Народни посланик и опозициони политичар Радомир Лазовић, указао да поменути протест десничара има за циљ да обесмисли протесте и направи хаос и забуну. Он тврди, да су организатори под директном палицом Председника, Александра Вучића, који прижељкује разбијање најмасовнијих протеста у претходних 20 година. Неопходно је додатно напоменути, да назив протеста десничарских организација који се води под слоганом „Стоп насиљу над Србима на Косову и Метохији“ није такав без разлога. Да је сам слоган, као и одабир метода протеста индикативан, указује и посланик, Павле Грбовић, који наводи да је блокирање ауто-пута пресликавање протеста против насиља.

Пети протест „Србија против насиља“, одржан је 3. јуна испред председништва Србије. Десетине хиљада окупљених грађана, упутило је јасне захтеве, уз то је по први пут обезбеђен објективан пренос протеста на Радио Телевизији Србије. Протест је пропраћен уз инцидент изазван од стране десничарске организације „Локалне патроле“, чији су припадници напали и лакше повредили једног страног држављанина. Иста организација је на претходним протестима напала опозиционог активисту Сава Манојловића. Најпознатији представници ове неформалне екстремно десничарске групе су Дамњан Кнежевић и Илија Вуксановић, који су често виђени на протестима са Вагнер обележјима.

Аутори: Ђорђе Терек, Тања Плавшић