Kонференција: Отварање поглавља 30 – Шта нам предстоји?

У оквиру свог вишегодишњег пројекта  „Праћење и подршка претприступним преговорима Србије са ЕУ у поглављима 30 и 31“ који спроводи уз подршку Министарства спољних послова Шведске и Фондације за отворено друштво, ISAC је 13. марта 2018. године у Београду организовао конференцију „Отварање поглавља 30 – шта нам предстоји?“, на којој су учествовали представници тима за преговоре Србије о приступању ЕУ, представници Владе Србије, Европске уније, као и независни експерти. У наставку можете пронаћи кратак извештај са конференције као и преглед главних порука представљених током одржаних панела.

Шеф Тима за преговоре, Тања Мишчевић рекла је  да је Србија преговарачко поглавље 30 отворила средином децембра 2017. а поред чланства у Светској трговинској организацији (СТО) друго мерило за његово затварање је представљање Акционог плана за усклађивање законодавства и међународних споразума с правним тековинама ЕУ и јачање административних и контролних капацитета за спровођење тих тековина. СТО у свом чланству има и ЕУ и сваку појединачну чланицу Уније и приликом њеног ширења се тражи да нове чланице Уније постану и чланице СТО, као и да покажу да се понаша као чланица, а за такву процену потребно је бар годину дана, рекла је Мишчевић. „У нашем је најбољем интересу чланство у СТО и надам се да ће расправе индуковане отварањем поглавља 30 бити успешно настављене“. Расправа о чланству у СТО ће несумњиво захтевати додатне разговоре и објашњења, а једно од питања које може да отвори озбиљну политичку расправу јесу билатерални споразуми о слободној трговини. Подсетивши да је оквирни рок за приступање земаља западног Балкана 2025. године, Мишчевић је истакла да то значи да сви преговори морају да се заврше до 2023, јер је потребно годину и по до две да све чланице ЕУ и Србија ратификују сва потребна документа и да се организује референдум о приступању Унији. Немамо превише времена да испунимо мерила и завршимо преговоре о чланству у СТО, упозорила је Мишчевић.

Тања Динкић, заменица председника преговарачке групе за поглавље 30 у Министарству трговине, туризма и телекомуникација оценила је да се отварањем поглавља убрзава процес приступања СТО. Навела је да су скринизи за оба поглавља завршени 2014, а да је Србија била спремна за преговоре већ 2015. Динкић је подсетила да се Србија обавезала да ће приступањем у ЕУ укинути све споразуме о слободној трговини с трећим земљама и да ће отказати или изменити споразуме о економској сарадњи који садрже клаузулу најповлашћеније нације. Србија, додала је, има 127 споразума о економској сарадњи, од којих око 90 има клаузулу најповлашченије нације. Србија може да склапа билатералне споразуме све док не постане чланица ЕУ, али да ти споразуми садрже клаузуле да престају да важе уласком у ЕУ и да земље немају право да од Србије траже компензацију, рекла је она.

Дејан Ралевић, члан Радне групе за поглавље 30 Тима за преговоре испред Министарства спољних послова је навео да су око теме Развојне и хуманитарне помоћи највише ангажовани његово матично министарство и Министарство унутрашњих послова. Ова област ће бити у надлежности Министарства спољних послова, и да ће представљати спољнополитички инструмент из домена меке моћи/ Србије са којим ће се управљати на основу интереса. Такође, навео да ЕУ не очекује од нових чланица да имају издвајања за ову област као старе државе чланице (0,7 БДП), и истакао да Србија свакако већ сад даје део свог БДП-а на хуманитарну и развојну помоћ, али се то не чини на систематичан и организован начин, већ ад-хоц.

Шефица одсека за европске интеграције и економска питања у Делегацији ЕУ у Србији Радица Нусдорфер рекла је да Према њеној оцени, чланство у СТО неће бити велики изазов с техничке тачке гледања, јер је Србија урадила “лавовски део посла”, али може бити изазов с гледишта јавног мњења. Оно што предстоји је укидање апсолутне забране трговине ГМО и окончање преговора са четири чланице СТО – САД, Украјином, Русијом и Бразилом. Законодавство ЕУ подразумева строгу контролу ГМО, а Србија ће његовим усвајањем бити много заштићенија, рекла је Нусдорфер. „Можете бити сигурни да је нешто безбедно ако је ауторизовано у ЕУ“. До сада сви аргументи чланица ЕУ против таквих генетски модификованих производа били су одбачени на научној бази, додала је она. У циљу веће безбедности хране, као и већих могућности за инвестиције и привредни раст, Нусдорфер је казала да Србија треба да ради на усвајању закона о ГМО који је највећа препрека и потешкоћа за придруживање СТО. „Дозволити контролисану трговину ГМО много је боље него да уведете потпуну забрану, а да немате никакву контролу, што је тренутно ситуација у Србији“, рекла је Нусдорфер, додајући да је само трговина, а не и узгој ГМО предуслов за чланство у ЕУ. Госпођа Нурсдорфер је такође истакла да ће ЕУ помоћи Србији у случају непринципијелних захтева у билатералним преговорима око СТО.

Оливера Јоцић, помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација је навела да је Србија преговоре са СТО почела 2005, да је требала ући 2011, и да су до тада окончани преговори са 12 држава чланица, а да је су преговори практично заустављени са последњим састанком Групе за преговоре који  се одржао 2013. године. Навела је да је бесмислено објашњавати користи од чланства у једној глобалној организацији, где су 164 државе чланице, а ван чланства у Европи су само Србија, Босна и Херцеговина и Белорусија. Такође је навела да је истина да Србија има већину своје трговине покривене споразумима о слободној трговини, али да не постоји функционални механизам за решавање трговинских спорова какав постоји у СТО, те да би нам само чланство донело и могућност да се одупремо непринципијелним потезима партнера.