Aнализа вести „Хоће ли Србија скупо платити Вучићево „западно скретање“ или ће га грађани казнити пре него оде предалеко у тој намери”

Фебруар 2023.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Хоће ли Србија скупо платити Вучићево „западно скретање“ или ће га грађани казнити пре него оде предалеко у тој намери

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=538&cl=04

Проруски портал Таблоид објавио је ауторски текст који је потписао Никола Влаховић, у ком се истиче да је Влада Србије и званично стала уз ”нео(нацистички) режим у Кијеву”. У тексту који је пренет и на интернет издању знатно читанијег портала Србин.инфо, наводи се да Александар Вучић и његови министри шаљу помоћ Зеленском, док „Србија грца у дуговима, у енергетској кризи, у највећим ценама прехрамбених производа у Европи и у комплетном хаосу који је велеиздајничка политика одлазећег диктатора произвела“.

Портал повезује сусрет председника Србије са западним званичницима на Економском форуму у Давосу са помоћи коју је Влада Србије упутила Украјини за подршку електроенергетском систему Украјине.

„Непосредно након злогласног Економског форума у Давосу, где му је представљена могућност дугогодишње робије због међународног шверца оружја, прања новца и криминалних послова на Балкану и ван њега, преко ноћи је постао најжешћи присталица европских вредности, укључујући ту и увођење санкција Русији и признање још непризнатог Косова“, пише интернет издање магазина Таблоид.

У тексту се ни на једном месту не спомиње да је Србија једина земља у региону која се није ускладила са европским санкцијама Русији, као и да нема конкретних назнака да ће се таква државна политика променити. Манипулацијом чињеница се читаоцима инсинуира да је Александар Вучић променио страну и да Србија шаље огромну помоћ Украјини.

Иако је осудила руску инвазију, Србија није увела санкције Русији а такву одлуку правда зависношћу од руског гаса и чињеницом да Русија подржава став Србије да не признаје независност Косова.

Од почетка рата у Украјини Србија је обезбедила три милиона евра за помоћ становништву Украјине. То је из Владе Србије саопштено у мају 2022. године. Новац је дониран организацијама Уједињених нација: 1.5 милиона евра преко Дечјег фонда УН-а (УНИЦЕФ) и 1.5 милион евра преко Високог комесаријата УН-а за избеглице (УНХЦР).

Ту помоћ је премијерка Србије Ана Брнабић најавила на међународној донаторској конференцији за Украјину која је у априлу прошле године одржана у Варшави.

Осим ова три милиона евра, власти Србије су донирале Украјини два возила хитне помоћи са медицинском опремом. Возила су у харковски и черкашки центар хитне помоћи стигла крајем новембра 2022. године, а ту донацију је договорила супруга предедника Србије, Тамара Вучић, у телефонском разговору са украјинском првом дамом, Оленом Зеленском. Илустративно, Србија је донирала Албанији два милиона евра за санирање последица разорног земљотреса који је погодио ту земљу у фебруару 2020. године.

У јануару 2023. године, Влада Србије донела је одлуку да се Украјини пошаље енергетске опрема, кроз хуманитарну помоћ и кроз кредит, међутим Влада никада није саопштила шта је тачно од енергетске опреме послато властима у Кијеву.

За разлику од Србије, државе из региона које су се придружиле европским санкцијама у Украјину су слале у војну помоћ. Примера ради, Северна Македонија је у Украјину током лета прошле године послала тенкове треће генерације. Влада Црне Горе је недељу дана након почетка руске aгресије упутила помоћ у Украјини у вредности од 11% укупног годишњег буџета за одбрани. Војна и хуманитарна помоћ Украјини према наводима црногорских званичника из септембра 2022. године износила је осам милиона евра.

Аутор: Софија Поповић