Август 2023.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
Кристијан Шмит је извршио државни удар у БиХ
https://sputnikportal.rs/20230814/kristijan-smit-je-izvrsio-drzavni-udar-u-bih-1159881072.html
Последња политичка криза у Босни и Херцеговини, настала одлуком Скупштине Републике Српске да изгласа измене закона који су у супротности са Уставом БиХ, оживела је старе наративе о нелегитимности високог представника Кристијана Шмита.
За то време, у проруски оријентисаним домаћим медијима Милорад Додик се приказује као једини штит за српство у БиХ, па се напад међународних званичника на Додика тумачи као напад на Србе у Босни и читаву Републику Српску.
Повод за текст под насловом „Кристијан Шмит је извршио државни удар у БиХ“ који је објављен 14. августа на српској верзији руског државног медија Спутник, био је подизање оптужнице Тужилаштва БиХ против Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника Републике Српске, Милоша Лукића. Оптужница је уследила након што је Народна скупштина РС-а 27. јуна усвојила два спорна закона којима се одлуке Канцеларије Високог представника у БиХ више неће објављивати у Службеном гласнику овог ентитета, а тиме ни поштовати, као и да се у РС-у више неће примењивати одлуке Уставног суда у БиХ.
За Спутњик Србија, подизање оптужнице против Додика и Лукића, је знак да се у БиХ дешава супрематија једне над осталим гранама власти, због чега „мора да се реагује јер се ради о недемократској појави“. „Јер демократија значи стриктну поделу на извршну, судску и законодавну власт, а тренутно су све три гране власти у БиХ у рукама Кристијана Шмита, самозваног високог представника“.
Саговорник портала Спутник, адвокат Горан Петронијевић, некадашњи адвокат ратног злочинца Радована Караџића и чест аналитичар у српским провладиним медијима, истиче поново лажну тврдњу да високи представник Кристијан Шмит није прошао формализацију избора и не може из ”неправа да црпи право”.
„Значи, не може да црпи овлашћења из чињенице да он и још неколико западних земаља сматрају да је он високи представник, а да га Савет безбедности није верификовао на начин на који је то одређено“, каже Петронијевић.
Наводна нелегитимног Кристијана Шмита била је повод да се огласи и Институт Арчибалд Рајс, непознат широј јавности иза ког се не може утврдити ко тачно стоји, с обзиром да су објаве на њиховом сајту анонимне. Након прегледа правног тумачења положаја Кристијана Шмита који је изнео професор уставног права из Бањалуке Милан Благојевић, Институт Арчибалд Рајс позива на долазак руских јединица „Вагнер“ да „предузму све неопходне безбедносне мере“.
„Институт Арчибалд Рајс сматра да је за Републику Српску најбезбедније решење да на своју територију позове јединице руске војне формације Вагнер и да их овласти да предузму све неопходне безбедносне мере и радње за одбрану државе и обезбеђење јавних лица нациљаних за прогон. То што управо у овом тренутку чине бројне афричке земље, да би се одбраниле и протерале неоколонијалне угњетаче, без оклевања одлучно мора предузети и Република Српска“, наводе из овог Института а преноси портал Стање ствари.
Наратив о нелегитимном и нелегалном именовању Шмита на позицију Високог представника готово константно провејава у српским и регионалним медијима од августа 2021. године, када је почео да обавља ову функцију.
Иако је тачно да Шмитово именовање није потврдио Савет безбедности УН-а, то Шмита не чини нелегитимним или „нелегално изабраним“, јер то није услов за именовање високог представника међународне заједнице.
Неколико пута десило се да Савет безбедности да своје изјашњење о одабиру високог представника, али се такође дешавало да такво изјашњавање изостане. Разлог за то лежи у чињеници да дефинисана процедура око улоге Савета безбедности у одабиру високог представника не постоји, а примера ради Савет безбедности није се изјашњавао ни у случају првог именованог високог представника, Карла Билта.
Оно што је једног високог представника међународне заједнице чини легитимним и легално изабраним је одлука Управног одбора Савета за спровођење мира (ПИЦ), који функционише као извршни орган ПИЦ-а. Управни одбор ПИЦ-а именовао је Кристијана Шмита за новог високог представника у БиХ 27.маја 2021. године, након што је претходни Валентин Инцко поднео оставку.
Аутор: Софија Поповић