ISAC фонд организовао је своју традиционалну годишњу конференцију посвећену Заједничкој спољној и безбедносној политици на тему „ЗСБП и приступање Србије ЕУ: рањивости и отпорност“ 21. децембра 2021. у Хотелу Crowne Plaza у Београду.
Тема овогодишње конференције је, поред усаглашавања Србије са спољном политиком ЕУ, била и најновија анализа о рањивости земаља Централе Европе и Западног Балкана на штетан утицај који долази из Кине и Русије. ISAC је у сарадњи са GLOBSEC из Словачке објавио публикацију „Индекс рањивости“ у новембру коју су добили сви учесници на конференцији и била је основ за дискусију. Публикацију можете пронаћи овде „Индекс рањивости“.
Госте су најпре у уводним говорима поздравили Никола Петровић, директор ISAC фонда и Дирк Лоренц, шеф политичког одељења у Делегацији ЕУ у Србији. Учесници првог панела Усаглашавање Србије са ЗСБП ЕУ – напредак или стагнација? били су Елса Фенет, шефица одељења за Западни Балкан, ЕЕАС; Немања Старовић, државни секретар, Министарство спољних послова Републике Србије; Марко Савковић, извршни директор, Фондација БФПЕ за отворено друштво, док је дискусију модерирао Игор Новаковић, директор истраживања ISAC фонда.
Панелисти су разменили ставове о тренутном напретку Србије у Поглављу 31 и сложили су се да је напредак постигнут као и о укупном темпу европских интеграција. Истовремено, порука која стиже из Брисела је да Србија мора да настави да повећава своје усаглашавање и да се бави свим другим обавезама које има на европском путу.
Тема другог панела била је Рањивост на интересе трећих држава у Централној и Источној Европи, а о њој су говорили: Доминика Хајду, политичка директорка, Центар за демократију и отпорност, GLOBSEC, Горан Георгиев, аналитичар за безбедност, Центар за истраживање демократије у Бугарској, Тена Прелец, Истраживач сарадник, Одељење за политику и међународне односе, Универзитет у Оксфорду; Никола Буразер, програмски директор, Центар за савремене политике, а панел је модерирао Натан Албахари, програмски менаџер ISAC фонда.
Панелисти су идентификовали руски утицај и дезинформације у Србији и осталим земљама Централне и Источне Европе као разлог за озбиљну забринутост, а такође су се сложили да утицај Кине као такав није нужно лош, већ да треба гледати у праксе које се спроводе на терену и утицај ових држава на вредности и демократију.
Детаљнији закључци и тачке о којима се разговарало биће доступни на сајту и друштвеним мрежама ISAC фонда у наредном периоду.
Било нам је задовољство да за крај године окупимо релевантне стручњаке и сараднике како бисмо резимирали најважнија дешавања у години за нама на пољу спољне политике и безбедности.
Још једном се захваљујемо свим панелистима и учесницима на доприносу који су дали!
Слике са догађаја биће доступне на ISAC фејсбук страници и инстаграм профилу.