Регионална анализа наратива „Кремљ и проруски лажни наративи о украјинском рату – на западном Балкану“

Србија

 Руска специјална војна операција у Украјини је одбрана од НАТО/западне претње Русији (и остатку света)

Велики наратив који је објављен или разоткривен у скоро свим медијима у Србији. Како је велика већина оваквих текстова, посебно на почетку рата у Украјини, превођена из руских медија, то показује јасан утицај руске пропаганде у српском медијском простору.

Ти чланци су најчешће мишљења или анализе разних стручњака познатих по свом проруском ставу, било домаћих или страних (Јаков Кедми, Небојша Бабић, Алистер Крук итд.).

Овакви наративи, иако очигледно намеравају да послуже као изговор за руску инвазију на Украјину, и који се лако разоткривају, хватају јаке корене у српском становништву, највише услед НАТО бомбардовања Србије 1999. године и повод су за низ везаних наратива као што је нпр. : за Србију је боље да Русија победи у Украјини, испорука оружја Украјини само продужава рат и патње украјинског народа, једини начин да се сукоб Русије и Украјине оконча је руска победа итд.

Санкције ЕУ и Запада Русији су „пуцање у ногу“ ЕУ и Запада самима себи.

Овај наратив у својим разним инкарнацијама (санкције ЕУ немају ефекта на Русију, санкције су замка САД да униште ЕУ, ЕУ ће пасти због санкција Русији, итд.) веома је чест у Србији и веома је тешко супротставити се таквим речима, будући да се оне често могу чути од неких од лидера ЕУ, најчешће од Виктора Орбана, премијера Мађарске, као и у неким западним медијима (FOX news и Washington Post у САД, Figaro у Француској, Die Welt у Немачкој итд.).

Због чињенице да међународни економски односи нису лаки за разумевање лаицима и чињенице да је санкцијама као инструменту притиска потребно доста времена да покажу резултате, посебно за велику земљу као што је Русија, а у комбинацији са актуелном растућом енергетском и економском кризом у Европи, такви наративи су најлакши начин да се промовише Русија и оцрни ЕУ и САД.

Све наведено у комбинацији са сећањима на од стране запада наметнуте међународне санкције које су уведене Југославији током ’90, ствара веома јак блок антизападног и проруског становништва у Србији. Ово такође служи као увертира за следећи уобичајени наратив у Србији.

Србија никада не сме увести санкције Русији јер је она, поред Кине, наш једини пријатељ у међународној политичкој и економској арени.

Неразумевање међународних односа, сукоба на Западном Балкану и међународних санкција током ’90, проглашења независности Косова, емоционалног приступа српским интересима који је дубоко урезан у српском становништву као изговор за неуспехе политичара – све то доводи до прилично забрињавајуће перцепције великог дела српске популације да су на западу (ЕУ и САД) „лоши момци“, а на истоку (Русија и Кина) „добри момци“.

Снага и популарност овог наратива показују колико је велики успех дуготрајне антизападне кампање коју спроводе Руси у Србији. То доказују увек изненађујући резултати испитивања јавног мњења, где се на питање ко су највећи донатори Србије у последњој деценији, даје одговор да су Русија и Кина испред ЕУ, Немачке и САД (ове 3 последње споменуте су стварно највећи државни донатори).

Овакав наратив резултат је дуге медијске кампање која се у Србији води практично од 1980-их, где се запад најчешће приказује кроз своје мане (с обзиром да је реч о демократским друштвима и сами западни медији своја друштва често приказују на тај начин) а исток је приказан далеко идеалистичнијим и, за просечне грађане Србије, као прихватљивији културни образац (породичне вредности, антиколонијална политика, подршка српском територијалном интегритету итд.).

Осим тога важно је запамтити да широка распрострањеност оваквог наратива такође подстиче идеју по којој, да би Србија била на “победничкој страни“, Русија мора победити у Украјини. Овакво виђење производи врло деликатну ситуацију у којој, без обзира на исход сукоба у Украјини, велики део популације Србије ће наставити да доживљава Запад као извор зла. Ако Русија превлада тиме ће се показати да су они који су је подржавали били у праву,  а ако Украјина превлада, онда ће Србију сматрати одговорном због њене невољности да осуди руски рат у Украјини.

 

Северна Македонија

Америчке лабораторије за биолошко оружје у Украјини.

Немали број постова на друштвеним мрежама објављен је на македонском језику током пролећа и лета 2022., у којима су понављане лажне тврдње о постојању лабораторија за биолошки рат у Украјини, а које су испоручиле САД. Разне необичне тврдње су разоткрили Истиномер провера чињеница (линкови су на македонском језику) у више од 6 наврата. У тврдњама се наводи да је у Украјини створено биолошко оружје за употребу током руске агресије, да су такве тајне биолабораторије испоручиле Сједињене Државе, било је тврдњи да такве биолабораторије постоје у тунелима испод града Маријупоља, а било је чак и тврдњи да је вирус COVID-19 створен у овим биолабораторијама у Украјини.

Постојаност овог лажног наратива током дужег временског периода показује да се његови заговорници надају да ће посејати сумњу међу домаћу руску и међународну публику, и да ће украјинску страну и њиховог савезника – САД приказати у лошем светлу и, што је још важније, пружити даље оправдање за бруталну и ничим изазвану руску агресију на Украјину.

Изједначавање ангажмана САД у Србији/Косову, Либији, Авганистану и Ираку са руском агресијом на Украјину

У појединим случајевима расправа на друштвеним мрежама на македонском језику, није неуобичајено присуствовати примерима „whataboutism-а“, односно тврдње које покушавају да изједначе руску агресију и војни ангажман САД и њихових савезника у бившој Југославији, Ираку, Авганистану и Либији . Ово је чест случај када неки корисници друштвених медија изражавају солидарност или саосећање са украјинском страном, а посебно када се ти изрази солидарности и саосећања тичу невиних и цивилних жртава руског бомбардовања украјинских градова и места.

После оваквих израза саосећања није неуобичајено да добијете класично „а шта су они радили“ питање: „А жртве америчког бомбардовања Београда 1999. године? Нисте били тако саосећајни са њима? Зар и они нису били жртве?“ Оваква питања су, извесно, неаутентична и непоштена. Наравно, агресија Русије на Украјину је другачија од ангажмана САД – САД нису ишле на одузимање територија, нису хтеле да узму велики део Ирака или Србије за себе, нити им је био циљ да било коју од ових земаља учине својом вазалном државом без сопствене независне националне или међународне политике.

Циљ оваквог наратива и питања није да се добије одговор, већ да се шире оптужбе и мантра да су сви исти, да нико није бољи од било кога другог. Ово би требало да помогне да Кремљ не буде виђен као једини „лош момак“ на свету, већ само као још једна велика земља која брани сопствене интересе.

Тврдње о томе како САД и амбасада те земље у Скопљу дају налоге властима Северне Македоније у вези са политиком земље према Украјини

Постоје случајеви када се у одељцима за коментарисање постова/твитова на друштвеним мрежама може наићи на тврдње да главне политичке одлуке у Северној Македонији („наређења“) потичу са „Калеа“ што је назив брда у главном граду Скопљу, где се налази амбасада САД. Овакве тврдње се могу видети на друштвеним мрежама када се дели садржај у коме се помиње америчка амбасада, када дође до посете политичара на високом нивоу из САД („он/она је дошао да изда наређења“) и чак је било тврдњи да су опроштајни састанци америчке амбасадорке која се спремала да напусти земљу заправо састанци организовани да се издају закључна наређења пред мандат који јој истиче.

Овакве изјаве медији не пропагирају, јер су то чисте лажи, али оне опстају у коментарима на друштвеним мрежама већ дуже време и њихово постојање је донекле ојачало како је С. Македонија постала чланица НАТО-а и по отпочињању преговоре о чланству у ЕУ.

Циљ овог наратива је ширење дезинформација у којима се тврди да Северна Македонија заправо није независна и да су изабрани представници и демократске институције земље само лаж, већ да се „права“ наређења, политике и одлуке доносе у америчкој амбасади у Скопљу или далеко у Вашингтону. Овај наратив покушава да читав демократски систем земље прогласи лажним, а саму демократију лажним политичким системом, што значи да руски аутократски систем није толико другачији и гори од македонске демократије. А пошто су и западне земље демократске, овакав наратив не напада лажно само демократију у С. Македонији, већ демократију свуда.

 

Црна Гора

 Антируско расположење у Црној Гори

Црна Гора је од своје независности исказивала добродошлицу према Русима и руском капиталу. Све се променило током година, а откако је влада приступила санкцијама, ситуација је све гора. Присутни су многи проруски медији који шире све врсте дезинформација како би Црногорце приказали као русомрсце. За ово нема основа у чињеницама. Прво, имали смо причу о томе да је влада пленила руску имовину свуда унаоколо, и таквих прича има на хиљаде. Ово је лаж. Затим је уследио још јачи текст заснован на антируским осећањима у којем се каже да Црна Гора забрањује улазак Руса у земљу. Као и раније, ово такође није било тачно. Чињеница је да је Црна Гора, пошто је кандидат за улазак у ЕУ, на проевропском политичком курсу и у основи прати све одлуке донете у Бриселу. То значи да су санкције на снази. Али с друге стране, ниједна руска имовина није заплењена, нити је било који руски држављанин забрањен или прогнан због рата у Украјини. Све се своди на спин реторику створену у Москви и Београду, која каже – Црна Гора напушта традиционално пријатељство са истоком и окреће се за подршку изопаченом западу.

Русија спроводи „специјалну операцију“

Од почетка рата у Украјини имамо наратив да се не ради о агресији и анексији украјинских територија, већ да је Русија започела специјалну операцију. Већ 7 месеци црногорски проруски медији, као и српски медији, стају на страну Москве и пишу свашта, само да би покушали да дискредитују председника Зеленског и званични Кијев. Само у септембру смо имали прилоге у којима смо могли видети да Украјинци користе птице као распршиваче биолошког оружја, или да је Зеленски изнајмио своју вилу руском пару. Још једном смо наишли на наратив да Украјина лажира уништење сопствене земље, или да су Украјинци нацисти. У свим овим случајевима открили смо да су чињенице толико удаљене од оригиналне приче и да све указује на руску пропаганду. Изгледа да је Путину потребан изговор и разлог да оправда хаос који се шири по целој Украјини. Ипак, провере чињеница раде дан и ноћ како би доказале да их нема. И за сада смо на добром путу.

Приказ председника Зеленског

Глумац који је постао председник ратом разорене земље, Зеленски вероватно није могао ни замислити да би га неко могао назвати нацистом. Тим пре, зато што је Јеврејин. Али, од почетка рата, постоји стални напад праћен наративом да су он и његова влада нацисти које треба искоренити. Путин је рекао и да је на путу денацификације Украјине. Нико то у почетку није разумео. Али како се рат настављао и машина за лажне вести оркестрирана из Москве се захуктавала, Зеленски је означен као нациста број 1 у Европи. Можда чак и у целом свету. Наравно, за такво његово представљање нема основа у чињеницама. Али, ту су фотошоп и друге технике које могу помоћи. Такође, људи који пласирају дезинформације користили су прошлост Зеленског да кажу да је побегао из земље. Пошто се то вероватно није примило код публике, тада је постао зависник од дроге. Најновија дезинформација је била да су Зеленски и његова супруга изнајмили луксузну вилу у Италији руском пару. То, наравно, није тачно. У свему томе постоји образац. Ако укратко истражите све чланке о Зеленском и рату у Украјини, можете рећи да је формула следећа: руски медији објављују причу, ускоро их следе регионални и пошто имате исти траг и наратив, контекст је рођен!

 

Босна и Херцеговина

 Лажне вести о лажним вестима

Значајан пораст феномена дезинформација о наводним дезинформацијама из других извора уочен је у Босни и Херцеговини током отпочињања руске инвазије на Украјину. Најважнији аспект овог феномена је стварање лажног садржаја који припада проукрајинским наративима које објављују извори који се представљају као украјински, а у стварности то нису. Након објављивања таквог садржаја, исти бива демантован од стране руских или проруских медија, који истовремено оптужују поменуте лажне украјинске изворе за „западну пропаганду“ – иако у стварности то нису украјински или западни извори. У једном од случајева, неки Твитер налози из Србије представили су се као украјински извори уз објављивање фотографија српских глумаца снимљених током ратова на Балкану 1990-их, представљајући их као руске војнике у Украјини. Регионални медији су потом ове објаве пројектовали у приче у којима се наводи да су фотографије лажне и да је реч о антируској пропаганди са Запада. Такође, портал Спутњик објавио је чланак под насловом „Још једна лажна вест ‘угледних’ западних медија”, у коме се наводи да је аутентична фотографија избеглица на насловној страни Financial Times-а лажна јер су људи на фотографији, како се тврди, „тамније пути”. Овај метод служи за дискредитацију веродостојних извора информација о рату и доприноси ширењу наратива стране пропагандне машинерије усмерене против Русије.

Употреба манипулативних терминологија

У Босни и Херцеговини, тачније у Републици Српској јавни РТВ сервис, ентитетска новинска агенција и други медији званично користе наративе и терминологију којима се оправдава руска инвазија на Украјину, а које је раније сковала и промовисала Русија. Када је инвазија почела, руски председник Владимир Путин назвао је такву активност „специјалном војном операцијом“, док су бројни медији из БиХ, са снажном проруском оријентацијом, у потпуности прихватили ову терминологију. Поред поменутог појма, широко су распрострањени термини: „војна акција“, „операција“ и „интервенција“. Јавни медији у РС и даље користе поменуту терминологију у својим извештајима из Украјине, док је Радио телевизија РС (РТРС) успоставила своју структуру извештавања тако што је послала новинара да уживо извештава са окупираних територија Украјине.

 Правдање руске инвазије кроз оптуживање Запада за присуство НАТО-а, развој биолошког и хемијског оружја, планиране нападе на Русију, нацизам

Осим оптужби упућених НАТО алијанси за намеру да покрене Трећи светски рат, у БиХ се увелико говори да су САД изградиле биолошке и хемијске лабораторије у Украјини. Сличне оптужбе упућују се и на рачун Немачке, док је у неким случајевима дезинформација навођено како је и председник Украјине давао изјаве у којима је кривио НАТО за покретање рата. Поменути талас дезинформација у вези са ратом у Украјини такође је пружио нове тематске платформе теоретичарима завера, који су потом известили да је Запад производио адренохром у лабораторијама, као и да је инвазија на Украјину била „операција ЦОВИД-20 против биолабораторија“ итд. Након отпочињања жестоких борби за челичану Азовстал, тврдило се да су лабораторије премештене у „тајне тунеле испод фабрике”, да је ухапшен главнокомандујући НАТО снага у Украјини и да се канадски генерал-потпуковник, који је задужен за лабораторије испод челичане предао руским снагама. Такође се у неколико наврата тврдило да се снаге НАТО-а већ́ налазе у својим базама у Украјини. Међутим, након што је руска војска освојила Азовстал, нико још није изнео никакве доказе о постојању биолабораторија.

 

Косово

 Рат у Украјини је наметнут од стране НАТО-а

Од почетка руске агресије у Украјини, у медијима и српској заједници на Косову преовладава мишљење да је рат наметнут од стране НАТО-а. Овај наратив свакако није далеко од званичног наратива српске државе, која је од почетка овог сукоба задржала отворен проруски став, иако је у неким случајевима Србија гласала у УН у прилог очувања територијалног интегритета Украјине. Хуманитарна војна интервенција НАТО-а у Србији и Црној Гори 1999. године изазвала је највећи раздор између Запада и Русије. Од тада, Русија није престала да буде противник дешавања на Косову, посебно откако је Косово прогласило независност.

И косовски Срби, без обзира у ком делу земље живе, своју подршку Руској Федерацији углавном повезују са тврдњама да су Запад и НАТО криви за рат на Косову, а самим тим и за рат у Украјини. Тако косовски Срби у многим јавним наступима и насумичним истраживањима говоре да „Запад је нас бомбардовао, а подржава Косово“.

Рат у Украјини поново је разбуктао дипломатску битку и међусобне оптужбе између Косова и Србије. Оне су се манифестовале углавном преко друштвених мрежа на којима није недостајало лажних вести.

Тако су током и након парламентарних/председничких избора који су одржани у Србији 3. ​​априла онлајн сајтови без власништва наставили да шире дезинформације везане за безбедност на Косову, чији је гарант Мисија НАТО. На једном од ових сајтова објављен је текст у коме се наводи да је ситуација алармантна и да Косово треба да буде опрезно, јер српска војска може да га окупира за неколико сати.

Косово спрема протеривање Срба из земље, баш као што је Украјина прогнала Русе из источних региона на својој територији

Други наратив ових месеци била је тврдња о могућем протеривању Срба са Косова, уз повлачење аналогије са наводним протеривањем Руса из источног региона Украјине. Покренуле су их одлуке косовске владе о примени реципроцитета у регистарским таблицама и личним картама. Србија је покренула жестоку кампању дезинформисања уочи почетка примене одлуке о реципроцитету регистарских таблица и личних карата, за коју се очекивало да ће почети 31. јула у поноћ. Београд је објавио дезинформацију да ће по одлуци премијера Аљбина Куртија личне карте Србима бити одузете на граници, што би представљало чин који би претходио коначном протеривању Срба са Косова.

Као резултат овога су десетине грађана Србије тешким возилима блокирали путеве који воде до граничних прелаза Јариње и Берњак. Али, према одлуци Владе, онима који имају српска лична документа на граничним прелазима би се издавао само један документ, што је пракса коју Србија примењује код грађана Косова више од деценије.

Питање регистарских таблица покренуто је и у дијалогу у коме је посредовао Брисел. Србија је тражила враћање КС таблица, како би се замениле оне које је Србија издала за Косово. Али овај предлог је одбијен. КС регистарске таблице су статусно неутралне у односу на државност Косова и повучене су из употребе 2018.

С друге стране, српски званичници су помињали и могућност војне интервенције уколико безбедност њихових сународника на Косову буде угрожена. Председник Србије Вучић изјавио је да је Србија подигла своју борбену готовост, а не војска и полиција. Али је подсетио да земља коју води није ушла на територију Косова због Кумановског споразума из 1999. године, којим је окончан рат на Косову, а Србија била принуђена да повуче полицију и војску.

На Косову се регрутују наоружане групе за борбу у Украјини

У складу са овим наративом, српски званичници су отишли ​​још и даље објављујући да група Чечена и Черкеза борави на Косову. Информацију је изнео председник Србије Александар Вучић́, према коме је мисија ових група била да елиминишу наоружане Србе на северу Косова и да регрутују потенцијалне војнике за борбу у Украјини. Изјаву је дао без навођења додатних чињеница које би то поткрепиле. Вучићева тврдња је нашироко пропраћена на насловним странама српских медија, али и у срединама насељеним Србима, укључујући и север Косова, где је највећа концентрација Срба.

Последњих дана учестале су овакви извештаји званичника из Београда, које имају за циљ да изазову страх међу српским становништвом.

Руски председник Путин и министар спољних послова Лавров дали су сличне изјаве, тврдећи у неколико случајева да се плаћеници са Косова боре уз Украјинце. Штавише, Косово је уврштено на листу руског министарства спољних послова, уз додатак о наводном броју косовских бораца у Украјини и бројем тамо убијених. Али ове тврдње су неколико пута демантоване од стране косовских власти, према којима ниједан грађанин Косова није умешан у рат Русије и Украјине.

 

Албанија

 Путин признаје независност Косова

Путин је 27. априла 2022. одржао састанак са генералним секретаром УН Антониом Гутерешом, на коме је руски председник користио Косово као преседан да оправда одлуку Русије да подржи наводне независне републике Донбас и Доњецк. Албански медијски портали одмах су насрнули на вест, а реторичка поента о преседану који је коришћен за гажење Гутереша постала је мамац за привлачење кликова.

„Путин признаје независност Косова, издаје Србију“, био је наслов Shqipëria Live, популарне ТВ емисије на највећем каналу у земљи. До данас је то само на YouTube-у прикупило 93.000 прегледа – релативно велики број с обзиром на то да други клипови овог канала ретко премашују 10.000 прегледа. Овакво исто уобличавање вести одјекнуло је и у штампаним и онлајн медијима, а портали су писали да „Путин признаје Косово; нож у леђа Србији.” Овде је вредно истаћи континуирано спомињање Србије. У ствари, чини се да су извор за овај аргумент били управо српски таблоиди, чиме је демонстрирана порозност медијских граница на Западном Балкану и како се непоуздани извори вести (као што су таблоиди и онлајн портали) ослањају једни на друге да генеришу бомбастичне наслове и „вести”.

Амбасадор Русије у Србији је демантовао ове тврдње. Али чак и мимо званичних изјава, како је Фактоје истакао у тексту који разоткрива ове тврдње, Путин није имао намеру да призна Косово. Уместо тога, он је искористио чињеницу да је Међународни суд правде признао независност Косова —као и да је то нешто што и друге земље подржавају — да би утемељио сопствене аргументе у вези са наводном независношћу република Донбаса и Доњецка. Путин је изнео сличне аргументе 2014, током анексије Крима.

Нуклеарна катастрофа је неизбежна

Од самог почетка, над ратом у Украјини надвила се сенка нуклеарне катастрофе, како због нуклеарних електрана присутних на украјинском тлу, тако и због руског нуклеарног арсенала. Од првих дана рата и надаље, албански медијски портали су ову тему учинили предметом континуираног извештавања. Чланци о катастрофалном Трећем светском рату, са нуклеарним оружјем у средишту, преплавили су друштвене мреже и веб странице од фебруара, како је Фактоје показао у недавном раскринкавању. Наравно, Русија је учинила свој део у подстицању ових страхова, с чим у вези је руски министар спољних послова Сергеј Лавров више пута упозоравао да би свака помоћ́ Украјини са Запада, посебно НАТО-а, повећала ризик од нуклеарног рата.

Током протекла два месеца, нуклеарна катастрофа је поново постала извор многих дезинформација и страха међу албанским медијима док су се руске и украјинске трупе бориле за контролу над нуклеарном електраном у Запорожју. О ситуацији у Запорожју је извештавано без много обраћања пажње на чињенице и оптужбе. Радије, коментатори и новинари су ово искористили као прилику да поново говоре о могућности нуклеарне катастрофе. Чињеничне информације су прошаране непровереним изјавама о томе шта се дешава на терену, а мишљења – која нису означена као таква – изазивају страх и конфузију међу читаоцима док изјављују да је „Запорожје варница која ће запалити Трећи светски рат ( а можда чак и нуклеарни).

Руски шпијуни су се инфилтрирали у Албанију

Два руска и један украјински држављанин ухапшени су 20. августа у околини фабрике оружја у Грамшу, граду на југу Албаније. Како се наводи у саопштењу полиције, двојица војника који су чували фабрику приметили су неидентификованог мушкарца како фотографише то место. Када су пришли човеку, он се опирао хапшењу и попрскао војнике спрејом за неуропарализу. Убрзо је ухапшен, а двојицу његових сарадника привела је и албанска полиција.

Како је истакао Фактоје, догађај су са жаром пропратили албански медији, мешајући чињенице и спекулације и изазивајући велику забуну међу читаоцима. И пре него што је МУП имао прилику да расветли чињенице, албански медији су говорили о руским шпијунима, које је Кремљ послао да прикупљају информације о НАТО-у.

Али чак ни након што је албанска влада дала званичну изјаву о ситуацији, извештавање се није стишало. Министар унутрашњих послова Нико Пелеши рекао је да влада није забринута за фабрику која је одавно престала да буде активно војно место, али и даље спекулише да су наводни шпијуни можда покушали да скрену пажњу са нечег већег. Међутим, одмах након тога, албански медији објавили су мејл наводно од албанског Министарства одбране у којем се види да је фабрика растављала оружје не тако давно, заправо још током прошле године. Штавише, албански медији тврде да је један од ухапшених признао полицији да су га руски агенти ангажовали да фотографише стратешке војне и одбрамбене локације. У званичним изјавама, међутим, оптужени су негирали оптужбе против њих, узвраћајући да они нису шпијуни, већ́ урбани истраживачи и блогери. Руска амбасада у Тирани рекла је албанским медијима да нису контактирани у вези са ситуацијом. Њих тројица су се појавили пред албанским судом крајем августа и од тада су јавне информације о овом случају биле оскудне.

Овај текст је припремио тим којег чине следећи чланови: Фондације Метаморфозис из Северне Македоније; ISAC – Центар за међународне и безбедносне послове, think tank из Србије; Зашто не из Босне и Херцеговине; Центар за демократску транзицију из Црне Горе; Фактоје.ал, служба за проверу чињеница из Албаније; и медијска издавачка организација Сбункер.нет са Косова. Чланак је настао у оквиру регионалне иницијативе Western Balkans Anti-Disinformation Hub