Одржана конференција „ЗСБП и европски избори 2019“

Центар за међународне и безбедносне послове (ISAC фонд) у сарадњи са Фондацијом за отворено друштво и Министарством спољних послова Краљевине Шведске, организовао је пету годишњу међународну конференцију „ЗСБП и европски избори 2019“ 11. априла 2019. у Хотелу Метропол Палас, у Београду. 

Традиционално, теме конференције биле су актуелна питања везана за преговарачко Поглавље 31 (Заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика) и процес усаглашавања Србије са спољнополитичким приступом ЕУ. Фокус овогодишње конференције био је и на изборима за Европски парламент који ће се одржати крајем маја, те њиховим потенцијалним импликацијама по Србију као државу кандидата за чланство у ЕУ. Такође, разговарало се и о односу ЕУ и Русије из перспективе држава чланица и његовом утицају на позицију Србије у контексту процеса приступања.

У оквиру првог панела „Перспективе ЗСБП након избора у ЕУ и утицај на Југоисточну Европу“ говорили су: Елса Фенет, шеф одељења за Западни Балкан Европске службе за спољне послове (ЕЕАС); Аксел Кухле, стални немачки представник у COELA комитету; Оана-Кристина Попа, амбасадорка Румуније у Републици Србији; Владимир Атељевић, саветник министра за Европске интеграције.

Расправу је модерирала Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима за приступање Србије Европској Унији.

Панел је пружио увид у дату тему из више перспектива. Напоменуто је да, иако Србија учествује у бројним активностима покренутим од стране ЕУ, попут мировних мисија, она и даље показује негативне трендове у усклађивању са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ. Истакнуто је да се Србија ускладила са свега 28 од 54 ЕУ декларације што је најмања стопа усклађености у поређењу са осталим државама кандидатима. Иако критични према оваквој стопи усаглашавања, панелисти су се сложили да подржавају приступање Србије ЕУ. Током дискусије, више учесника је говорило о стратешком значају Западног Балкана за европску безбедност. Амбасадорка Попа, у име Румуније као државе председавајуће ЕУ, нагласила је да Европска унија сматра да је подручје Западног Балкана критично подручје. Истовремено, сви говорници су се сложили да Европска унија нема могућности да чека Србију и остале државе кандидате јер се свет мења великом брзином, а Европска унија мора да буде светски лидер.

Расправа у другом делу панела фокусирала се на предстојеће европске изборе. Иако избори могу имати драматичан утицај на политику ЕУ, панелисти попут Елсе Фенет подсетили су да ће, без обзира на исход избора, Европска Унија  задржати своје основне принципе. У закључку панела, говорници су истакли да је Србија свесна ствари које мора да уради да би даље напредовала у процесу интеграције у ЕУ и да без обзира на промене које се дешавају у свету, мора да води рачуна о својим унутрашњим изазовима.

Учесници другог панела „Односи ЕУ и Русије – перспективе држава чланица“ су били: Марк Франко, виши научни сарадник у Егмонт Институту; Дирк Шубел, шеф одељења за Русију Европске службе за спољне послове (ЕЕАС); Карстен Воигт, члан управног одбора Немачког савета за спољне послове (DGAP); Јулиа-Сабина Јоја, виши истраживач у Глобал фокусу у Румунији и Руслан Стефанов, програмски директор у Центру за студије демократије у Бугарској.

Модератор панела био је Игор Новаковић, директор истраживања ISAC фонда.

Панел је отворен уводним излагањем сваког од говорника на тему односа ЕУ и Русије и како се Србија у њему позиционира. Више панелиста је говорило о промени у односима ЕУ и Русије  2014. године када је Русија подржала сепаратистичке групе у источној Украјини, са циљем да спроведе анексију Крима.

Неке државе, попут Холандије, имале су стабилне односе са Русијом све док проруски побуњеници у Украјини нису оборили малезијски авион MH17. Ова серија догађаја драстично је променила начин интеракције ЕУ и Русије у последњих пар година.

Од ове промене, ЕУ је посвећена одржавању 5 кључних принципа када се ради о односима ЕУ и Русије:

1.         Поштовање споразума из Минска;

2.         Поспешивање сарадње са осталим државама источног партнерства, са Молдавијом, Грузијом и Азербејџаном;

3.         Јачање капацитета ЕУ да се одбрани од хибридних претњи на комуникационом пољу;

4.         ЕУ настоји да настави сарадњу са Русијом на кључним, стратешким питањима, као што је сукоб у Сирији;

5.         ЕУ жели да развије сарадњу и јача пријатељске односе између младих у ЕУ и Русији.

Иако Европска унија дели ове принципе о односима са Русијом, панелисти су истакли да неке земље ЕУ имају бољи однос са Русијом од осталих. У дискусији, учесници су изнели став да не треба занемарити економско присуство Русије и да је она повезана са економијом ЕУ више него било која друга светска сила. Међутим, неки учесници се нису сложили са овим ставом који чини да Русија изгледа веће него што заиста јесте. Карстен Воигт је илустровао то наводећи пример из економске статистике Немачке која показује да је Немачка Русији трећи економски партнер, док је Немачкој Русија тек на 16. месту.

Панелисти су упозорили да многи у Србији не схватају промењене геостратешке околности и потцењују политику Европске уније и НАТО. На крају је закључено да су односи ЕУ и Русије лошији него што су били раније, али да свакако не треба потцењивати Русију као суседа и њену енергетску присутност у Европи.

Било нам је велико задовољство да окупимо стручњаке, истраживаче и утицајне личности из Европске уније и Србије и да допринесемо размени мишљења, порука и савета у контексту Заједничке спољне и безбедносне политике, предстојећих европских избора и односа ЕУ и Русије.  На крају, захваљујемо се свим говорницима, учесницима и волонтерима на њиховом ангажману и доприносу успешној реализацији конференције. Детаљан извештај са конференције као и папир са главним закључцима ускоро ће бити доступан на сајту и фејсбук страници ISAC фонда.